Bol u leđima
| Bol u leđima | |
|---|---|
 | |
| Različita zakrivljenost regiona kičmenog stuba | |
| Specijalnosti | ortopedija |
Bol u leđa je veoma čest simptom koji može biti posledica naprezanja (povrede) leđnih mišića ili tetiva. Drugi uzroci uključuju artritis, strukturne probleme i povrede diska. Bol može biti od blagog do jakog. U nekim slučajevima može otežati ili onemogućiti hodanje, spavanje, rad ili obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Obično se bol u donjem delu leđa smanjuje mirovanjem, lekovima protiv bolova i fizikalnom terapijom. Injekcije kortizona i praktični tretmani (poput osteopatske ili kiropraktičke manipulacije) mogu ublažiti bol i pomoći procesu zarastanja. dok neke povrede i stanja leđa zahtevaju hirurškuo lečenje.
Bol u leđima se često smanjuje mirovanjem, fizikalnom terapijom i lekovima.
Rizik od pojave bolova u leđima može se sprečiti održavanjem optimalne telesne težine i stalnim aktivnostima.
Opšte informacije
[uredi | uredi izvor]Otprilike četiri od pet ljudi ima bol u leđa u nekom trenutku svog života, i jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi posećuju lekara. Takođe neki ljudi imaju veću verovatnoću da imaju bol u leđimaa od drugih.
Etiologija
[uredi | uredi izvor]Postoji mnogo uzroka bolova u leđima, uključujući krvne sudove, unutrašnje organe, infekcije, mehaničke i autoimune uzroke.[1]
- Približno 90% ljudi sa bolom u leđima ima dijagnozu nespecifičnog, idiopatskog akutnog bola bez identifikovane osnovne patologije.[2]
- Kod otprilike 10% ljudi, uzrok se može identifikovati putem dijagnostičkog snimanja.[2]
- Manje od 2% slučajeva se pripisuje sekundarnim faktorima, sa metastatskim karcinomima i ozbiljnim infekcijama, kao što su osteomijelitis kičme i epiduralni apscesi, koji čine približno 1%.[3]
| Uzroci | % osoba sa bolom u leđima |
|---|---|
| Nespecifični uzroci | 90% |
| Vertebralne kompresione frakture | 4%, |
| Metastaze karcinoma | 0,7% |
| Infekcije | 0,01% |
| Sindrom kauda ekvina | 0,04% |
Faktori rizika
[uredi | uredi izvor]Dizanje teških tereta, gojaznost, sedeći način života i nedostatak vežbanja mogu povećati rizik od bolova u leđima.[4] Pušači cigareta češće doživljavaju bol u leđima nego nepušači.[3] Povećanje telesne težine u trudnoći je takođe faktor rizika za bol u leđima. Generalno, umor može pogoršati bol.
Nekoliko studija sugeriše da psihosocijalni faktori kao što su stres na poslu i disfunkcionalni porodični odnosi mogu biti u većoj korelaciji sa bolom u leđima nego što to čine strukturne abnormalnosti otkrivene na rendgenskim snimcima i drugim skeniranjima medicinskih slika.[5][6][7][8]
| Faktori | Uzrok i opis tegoba |
|---|---|
| Starost | Ljudi stariji od 30 godina imaju češće bolove u leđima. Diskovi (meko, gumeno tkivo koje amortizuje trenje kosti o kičmu) se troše sa godinama. Kako diskovi slabe i troše se, može doći do bola i ukočenosti. |
| Telesna težina | Ljudi koji imaju prekomernu težin/gojaznost ili imaju dodatnu težinu imaju veću verovatnoću da će imati bolove u leđima. Prekomerna težina vrši pritisak na zglobove i diskove. |
| Sveukupno zdravlje | Oslabljeni trbušni mišići ne mogu da podrže kičmu, što može dovesti do naprezanja leđa i uganuća. Ljudi koji puše, piju prekomerno alkohol ili vode sedentarni način života imaju veći rizik od bolova u leđima. |
| Zanimanje i način života | Poslovi i aktivnosti koje zahtevaju podizanje teškog tereta ili savijanje mogu povećaju rizik od povrede leđa. |
| Strukturni problemi | Teški bol u leđima može biti posledica stanja, kao što je skolioza, koja menja statiku kičme. |
| Bolest | Ljudi koji imaju porodičnu istoriju osteoartritisa, određenih vrsta raka i drugih bolesti imaju veći rizik od bolova u leđima. |
| Mentalno zdravlje | Bol u leđima može biti posledica depresije i anksioznosti |
Klinička slika
[uredi | uredi izvor]Simptomi bola u leđima mogu se pojaviti iznenada ili se pojavljuju postepeno. Ponekad se bol javlja nakon određenog događaja, kao što je savijanje da bi nešto pokupilo. U drugim slučajevima, pacijent ne zna šta je izazvalo bol.
Bol može biti oštar ili tup, a može se širiti u donji deo ili niz zadnji deo nogu ( išijas ). Napinjanjem leđa tokom neke aktivnosti, može se čuti „pucketanje“. Bol je često jači u određenim položajima (kao što je savijanje) i postaje slabiji tokom ležanja.
Fizički efekti bola u leđima mogu varirati od bolova u mišićima do osećaja pucanja, pečenja ili uboda. Bol se može širiti niz noge i može se pojačati savijanjem, uvijanjem, podizanjem, stajanjem ili hodanjem.
Dok su fizički efekti bolova u leđima uvek u prvom planu, bol u leđima može imati i psihološke efekte. Bol u leđima je povezan sa depresijom, anksioznošću, stresom i izbegavanjem ponašanja zbog mentalnog nemogućnosti da se nosi sa fizičkim bolom. I akutni i hronični bol u leđima mogu biti povezani sa psihičkim stresom u vidu anksioznosti (brige, stres) ili depresije (tuga, obeshrabrenje). Psihološki stres je uobičajena reakcija na aspekte patnje akutnog bola u leđima, čak i kada su simptomi kratkotrajni i nisu medicinski ozbiljni.[3]
| Simptomi | Karakteristike |
|---|---|
| Ukočenost | Može biti teško pomeriti ili ispraviti leđa. Ustajanje iz sedećeg položaja može potrajati a pacijent oseća kao da mora da hodate ili da se istegnete da bi se opustio. Često postoji i titi smanjen opseg pokreta. |
| Problemi sa držanjem | Mnogim ljudima sa bolovima u leđima je teško da stoje uspravno. Takva osob stoji "nakrivljeno" ili savijeno, sa trupom sa strane, a ne u ravni sa kičmom. Objektivno leđa mogu izgledati ravno umesto zakrivljeno. |
| Grčevi mišića | Nakon naprezanja, mišići u leđim mogu se grčiti ili nekontrolisano kontrahovati. Grčevi mišića mogu izazvati jak bol i otežati ili onemogućiti stajanje, hodanje ili kretanje. |
Terapija
[uredi | uredi izvor]Većina bolova u leđima se povlači u roku od mesec dana tokom kućnog lečenja, posebno kod ljudi mlađih od 60 godina. Međutim, za mnoge (posebno one starije) bol može da traje nekoliko meseci.
Lekovi protiv bolova i primena toplote najčešće je sve što je potrebno. Odmaranje u krevetu se ne preporučuje, već se savetuje nastavak redovnih aktivnostima koliko god se to može sa bolovima u leđima. Obično bi trebalo početi sa laganim aktivnostima, kao što je hodanje. Aktivnost koja povećava bol treba odmah prekinuti, ali ne treba pošto poto izbegavati aktivnost iz straha od bola. Ako kućni tretmani ne da rezultate nakon nekoliko nedelja, može se preporučiti primena jačih lekova ili druge terapije.
Lekovi
[uredi | uredi izvor]Koji će lekovi biti primenjeni zavise od vrste bolova u leđima, a oni mogu biti:
Analgetici
Nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID), kao što su ibuprofen (Advil, Motrin IB, drugi) ili naproksen natrijum (Aleve). Prekomerna upotreba može izazvati ozbiljne neželjene efekte. Ako lekovi protiv bolova koje možete kupiti bez recepta ne pomažu, lekar može predložiti NSAIL na recept
Relaksanti mišića
Ako se blagi do umereni bol u leđima ne popravi uz pomoć lekova protiv bolova, mogu pomoći relaksanti mišića. Treba imati u vidu da relaksanti mišića mogu izazvati vrtoglavicu i pospanost.
Lokalni lekovi protiv bolova
Ovi proizvodi, uključujući kreme, meleme, masti i flastere, koji sadrže supstance za ublažavanje bolova koje deluju kroz kožu.
Narkotici
Lekovi koji sadrže opioide, kao što su oksikodon ili hidrokodon, mogu se koristiti kratko vreme uz strogi medicinski nadzor.
Antidepresivi
Pokazalo se da neke vrste antidepresiva — posebno duloksetin (Cimbalta) i triciklični antidepresivi, kao što je amitriptilin — ublažavaju hronični bol u leđima.
Fizikalna terapija
[uredi | uredi izvor]Fizioterapeut može podučavati vežbe za povećanje fleksibilnosti, jačanje mišića leđa i abdomena i poboljšanje držanja. Redovna upotreba ovih tehnika može pomoći da se bol ne vrati. Fizioterapeuti će takođe pružiti edukaciju o tome kako modifikovati pokrete tokom epizode bola u leđima kako bi se izbegli pojačani simptomi bola dok i dalje budu aktivni.
Biofidbek terapija
[uredi | uredi izvor]Biofidbek terapija je bezbolna, neinvazivna tehnika kojom se pacijent obučava da kontroliše određene telesne fiziološke i moždane procese koji nisu pod kontrolom naše volje, kao što je funkcija mozga, ritam rada srca, tonus glatkih mišića, temperatura, bol itd.[9]
Biofidbek terapija koristi specijalnu mašinu uz čiju pomoć pacijent može da nauči da ublaži svoje disanje, otkucaje srca, protok krvi i napetost mišića i ublaži ili kupira bol u leđima. Neke studije su otkrile da je biofidbek terapija bolja od lekova za ublažavanje bolova u leđima, jer smanjuje intenzitet bola za oko 30%, i nema neželjenih efekata.
Hirurške i druge procedure
[uredi | uredi izvor]Postupci koji se koriste za lečenje bolova u leđima mogu uključivati:
- Injekcije kortizona
Ako druge mere ne ublaže bol koji zrači niz nogu, može pomoći injekcija kortizona i leka za utrnuće u prostor oko kičmene moždine i nervnih korena. Injekcija kortizona pomaže u smanjenju upale oko nervnih korena, ali olakšanje bola obično traje samo mesec ili dva. Radiofrekventna ablacija. U ovoj proceduri, tanka igla se ubacuje kroz kožu u blizini područja koje uzrokuje bol. Radio talasi se prolaze kroz iglu da oštete obližnje nerve. Oštećenje nerava ometa signale bola u mozgu.
- Implantiranje nervnih stimulatora
Uređaji ugrađeni pod kožu mogu isporučiti električne impulse određenim nervima kako bi blokirali signale bola.
- Hirurgija
Operacija za stvaranje više prostora unutar kičme ponekad je korisna za ljude koji imaju sve veću slabost mišića ili bol u leđima koji se spušta niz nogu. Ovi problemi mogu biti povezani sa hernijom međupršnjenskih diskova ili drugim stanjima koja sužavaju otvore unutar kičme. Ako ispupčeni disk vrši pritisak na nerv, hirurg može preporučiti diskektomiju kako bi se uklonio deo diska. Ili se može preporučiti laminektomija za dekompresiju područja gde postoji pritisak na nerve ili kičmenu moždinu. Može se uraditi fuzija kičme da bi se stabilizovala kičma. Kao i sve operacije, i ove nose rizike i nisu uvek uspešne, i zato bi one trebalo da budu krajnje rešenje.[10]
Alternativna medicina
[uredi | uredi izvor]Brojni alternativni tretmani mogu ublažiti bol u leđima. Pre početka ovih tretmana obavezno bi trebalo obaviti razgovar sa svojim lekarem o prednostima i rizicima alternativne terapije.
- Kiropraktička nega
Kiropraktičar u sklopu terapije manipuliše kičmom da bi ublažio bol.
- Akupunktura
Lekar akupunkture ubacuje tanke sterilisane igle u kožu na određenim tačkama na telu. Sve veći broj naučnih dokaza ukazuje da akupunktura može biti od pomoći u lečenju bolova u leđima.
- Transkutana električna stimulacija nerva
Ova metoda poznata kao TENS, zasniva se na primeni uređaja na baterije koji se postavlja na kožu i emituje električne impulse do bolnog područja. Studije su pokazale različite rezultate u pogledu efikasnosti TENS-a.
- Masaža
Kod bolova u leđima uzrokovanih napetim ili preopterećenim mišićima, masaža može pomoći.
- Joga
Postoji nekoliko vrsta joge, široke discipline koja uključuje praktikovanje određenih položaja ili poza tela, vežbe disanja i tehnike opuštanja. Joga može istegnuti i ojačati mišiće i poboljšati držanje tela, što pomaže kod pogorđanja odreženih simptoma.
Prevencija
[uredi | uredi izvor]Kod bolova u leđima, spavanje može biti teško, zbog začaranog kruga, u kome kada se ne spava dovoljno, bol u leđima može da se pogorša. Loš položaj tela tokom spavanja takođe može pogoršati bol u leđima. Može se sprečiti pokušajem ležanja na boku, ili stavljanje jastuka između kolena kako bi se kičma postavila u neutrali položaj i smanjilo opterećenje u leđima. Ako osoba treba da spava na leđima, tada bi trebalo da gurne jastuk ispod kolena i obavezno spava na udobnom čvrstom dušeku.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Rosen's emergency medicine. 2 (9. edition izd.). Philadelphia, PA: Elsevier. 2018. ISBN 978-0-323-35479-0.
- ^ a b Masterson R (2008). „Past, Present, and Future of Interventional Physiatry”. Ur.: Slipman CW, Derby R, Simeone FA, Mayer TG. Interventional spine : an algorithmic approach. Philadelphia, Pennsylvania: Saunders Elsevier. str. 13. ISBN 978-0-7216-2872-1.
- ^ a b v „Back Pain”. Arhivirano iz originala 6. 5. 2011. g. Pristupljeno 30. 4. 2018.
- ^ Shiri R, Karppinen J, Leino-Arjas P, Solovieva S, Viikari-Juntura E (januar 2010). „The association between smoking and low back pain: a meta-analysis” (PDF). The American Journal of Medicine. 123 (1): 87.e7—35. PMID 20102998. doi:10.1016/j.amjmed.2009.05.028.
- ^ Burton AK, Tillotson KM, Main CJ, Hollis S (mart 1995). „Psychosocial predictors of outcome in acute and subchronic low back trouble”. Spine. 20 (6): 722—28. PMID 7604349. S2CID 21171676. doi:10.1097/00007632-199503150-00014.
- ^ Carragee EJ, Alamin TF, Miller JL, Carragee JM (2005). „Discographic, MRI and psychosocial determinants of low back pain disability and remission: a prospective study in subjects with benign persistent back pain”. The Spine Journal. 5 (1): 24—35. PMID 15653082. doi:10.1016/j.spinee.2004.05.250.
- ^ Hurwitz EL, Morgenstern H, Yu F (maj 2003). „Cross-sectional and longitudinal associations of low-back pain and related disability with psychological distress among patients enrolled in the UCLA Low-Back Pain Study”. Journal of Clinical Epidemiology. 56 (5): 463—71. PMID 12812821. doi:10.1016/S0895-4356(03)00010-6.
- ^ Dionne CE (jul 2005). „Psychological distress confirmed as predictor of long-term back-related functional limitations in primary care settings” (PDF). Journal of Clinical Epidemiology. 58 (7): 714—18. PMID 15939223. doi:10.1016/j.jclinepi.2004.12.005.
- ^ Krešimir Mudrovčić, Biofeedback Seminarski rad iz kolegija Sustav za praćenje i vođenje procesa Fakultet elektrotehnike i računarstva, Zavod za elektroničke sustave i obradbu informacija. Hrvatska. 2007.
- ^ „Ways to Relieve Back Pain”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-07-25.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
