Маријан Цветковић

Маријан Цветковић (Сисак, 13. октобар 1920 — Загреб, 12. септембар 1990), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1982. до 10. маја 1983. године обављао је функцију председника Председништва Социјалистичке Републике Хрватске.

маријан цветковић
Маријан Цветковић
Лични подаци
Датум рођења	(1920-10-13)13. октобар 1920.
Место рођења	Сисак, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	12. септембар 1990.(1990-09-12) (69 год.)
Место смрти	Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1938.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска армија 1941 — 1945.
Председник Председништва СР Хрватске
Период	1982 — 10. мај 1983.
Претходник	Јаков Блажевић
Наследник	Милутин Балтић
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Биографија

Рођен је 13. октобра 1920. године у Сиску, у радничкој породици. Отац му је био обалски радник, па је од најраније младости био упознат са тешкоћама радничког живота и условима капиталистичког поретка тадашње Југославије. Као петнаестогодишњак, средњошколац, пришао је радничком покрету. У Загребу, у средњој машинској школи постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије крајем 1935. године. 1936. године враћа се у гимназију у Сисак, где активно ради на организовању омладине. Због своје активности 1937. године је ухапшен и искључен из шестог разреда сисачке гимназије, а забрањено му је похађање наставе у било којој гимназији у земљи. Ипак је завршио гимназију положивши приватно у Загребу и Сиску преостале испите. Од тада је већ чврсто опредељен за комунизам и раднички покрет, па 1938. године постаје члан Комунистичке партије Хрватске.

У Загребу је студирао Високу економско-комерцијалну школу, али је и даље чврсто везан уз свој родни град. Ту је био секретар Месног комитета СКОЈ-а, а затим и секретар Окружног комитета СКОЈ-а. Крајем 1939. године био је биран у Покрајински комитет СКОЈ-а за Хрватску. Полиција га због његова рада често прогони и више пута хапси, два пута спроводи у затвор у Загреб, али никад не добива потребне доказе и признања да би га предала суду.

Народноослободилачки рат

Окупацију земље Маријан је дочекао као члан Окружног комитета за Сисак. Одмах организује, заједно са другим комунистима, скупљање оружја и осталог материјала за оружану борбу.

Чим су усташе дошли у Сисак, ухапшен је са групом водећих комуниста, али су ипак убрзо пуштени, након што су им усташе саопштили да траже лојалност, а у противном бит ће стрељани, јер је сада ратно стање. Но, то никог није заплашило и управо у том периоду сисачка партијска организација ради на припремама оружаног устанка. У тим припремама дошло је, 22. јуна 1941. године до напада Немачке на Совјетски Савез. Окружни комитет партије донио је одлуку да се сви комунисти удаље од куће, а сви они које полиција буде тражила да се нађу у близини села Жабно крај Сиска. Увече, 22. јуна, било је допремљено оружје у Жабно и тамо је формиран Сисачки партизански одред под вођством секретара Окружног комитета Владе Јанића и организационог секретара Окружног комитета КПХ Сисак Маријана Цветковића, а сачињавали су га комунисти из града и околних села.

Као борац одреда, Маријан Цветковић учествује у његовим акцијама: у минирању железничке пруге Загреб-Сисак, рушењу телеграфских стубова, нападима на општине, офанзивама на одреде, итд. Из одреда се даље руководи партијском организацијом на подручју Окружног комитета Сисак. У августу 1941. године одлази на подручје Баније и ту је један од организатора првог партизанског одреда међу српским становништвом. Вршио је и разне функције. Најпре је постао политички комесар сисачког одреда, а затим у мају 1942. године заменик команданта Првог партизанског одреда Баније. На простору Баније учествује у борбама на Куљанима, нападу на Нови Град, Чунтић и Бачуг.

Поткрај лета 1942. године одлази на рад у Мославину, где постаје командант мославачког батаљона, који убрзо прераста у партизански одред Мославине. На тој дужности остаје до краја 1942. године, кад је с два батаљона бораца прешао у Славонију, где се формирала партизанска дивизија. И овде учествује у непрестаним борбама с непријатељем, у Чазми, Грђевцу, Великој Писаници, Ивањској и Дубрави, и две офанзиве на слободну територију Мославине. Постаје политички комесар Шеснаесте омладинске бригаде „Јожа Влаховић“ у јануару 1943. године, а половином 1943. комесар Дванаесте славонске дивизије. На тој дужности остаје све до краја исте године, а затим постаје помоћник политичког комесара Шестог славонског корпуса. У то време учествује у многим великим биткама: у нападима на Воћин, Гарешницу, Вировитицу, Сирач, Пакрац, Нашице, Окучане, Лепоглаву, Јалковец, Кутјево, итд. Учествује у борбама за трајања офанзиве на ослобођену територију Славоније у пролеће 1943. године. У фебруару 1944. године, по одлуци Партије, прелази на дужност секретара Окружног комитета КПХ за Мославину и тајника Народног фронта. Као члан Обласног комитета за северну Хрватску, постављен је за шефа Одељења за заштиту народа (ОЗН) ове области крајем 1944. године.

Послератна каријера

Након ослобођења земље, Маријан Цветковић има многе важне и високе државне, партијске и друштвене функције:

• био је начелник ОЗН за Загреб
• помоћник министра унутрашњих послова НР Хрватске
• председник Планске комисије НР Хрватске
• секретар републичког одбора Социјалистичког савеза радног народа Хрватске
• министар у влади НР Хрватске
• председник Савета за народно здравље НР Хрватске
• члан Извршног већа Сабора НР Хрватске
• секретар за индустрију у Савезном извршном већу и његов члан
• за члана Централног комитета КПХ биран је на Другом конгресу КПХ 1948. године
• члан Централног комитета СКЈ био је од 1958. до 1969. године
• секретар Градског комитета Савеза комуниста Загреба
• организациони секретар ЦК СКХ
• члан Извршног комитета ЦК СКЈ
• председник Савезног одбора СУБНОР-а Југославије
• потпредседник Скупштине СФР Југославије
• председник Републичког комитета ССРН Хрватске
• председник Председништва СР Хрватске био је од 1982. до 10. маја 1983. године

Умро је 12. септембра 1990. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена јунака социјалистичког рада и више других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

• Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031
• Vojna enciklopedija tom VII. Beograd. 1974.  COBISS.SR 72965895
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167