Горан Паскаљевић
Горан Паскаљевић (Београд, 22. април 1947 — Париз, 25. септембар 2020) био је српски филмски редитељ, сценариста и продуцент.
| Горан Паскаљевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. април 1947. |
| Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 25. септембар 2020. (73 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Занимање | филмски редитељ, сценариста и продуцент |
| Веза до IMDb-а | |
Каријера
уредиДипломирао је филмску режију на Факултету за филм и телевизију (ФАМУ) Академије сценских уметности (чеш. Akademie múzických umění) у Прагу. Режирао је многе документарне филмове и ТВ драме за ТВ Београд, а први дугометражни играни филм — Чувар плаже у зимском периоду, снимио је 1976.
Направио је преко 30 документарних и 13 играних филмова. У Бечу је током априла 2016. одржана ретроспектива његових филмова.[1]
Преминуо је 25. септембра 2020. године у Паризу.[2] После кремирања у Паризу на гробљу Пер Лашез његови посмртни остаци су 10. октобра пренети у Београд на Ново гробље.[3]
О његовом животу је објављена књига Горан Паскаљевић: Великан филмског платна ауторке Татјане Њежић, у оквиру едиције ФЕСТ-ових 50.[4]
Паскаљевић пре смрти није стигао да сними филм Мачји крик, чији је косценариста. Филм је режирала Сања Живковић и премијерно је приказан на Торино Филм Фестивалу октобра 2024.[5]
Награде и признања
уредиДобитник је многих престижних награда: Награда критичара за најбољи европски филм 1998. за Буре барута; Награда критичара у Сан Себастијану 1990. за Време чуда. Часопис Variety сврстао га је 2001. у пет најбољих режисера године (поред Ласeа Халстрома, Нила Џордана, Стивена Содерберга и Едварда Јанга).
Он је први филмски режисер који је 2002. у Минхену добио Награду „Бернард Вики Мост“ за хуманизам у својим делима.
Новембра 2007. Паскаљевић је одликован француским Орденом уметности и књижевности који му је свечано уручен 9. маја 2008. у Београду.
Додељене су му награде:
- Велика бронзана арена за најбољи филм на Филмском фестивалу у Пули, за играни филм Земаљски дани теку, 1979. године.[6]
- Највеће признање Југословенске кинотеке Златни печат, 2019. године.[6]
- Лесковачки интернационални фестивал филмске режије LIFFE 2020: Награда Живојин Жика Павловић за афирмацију регионалне филмске уметности у свету, 2020. године.[7][8]
Филмографија
уредиРедитељ
уреди| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1972. | Легенда о лапоту | ||
| 1973. | Слуга | ||
| 1976. | Чувар плаже у зимском периоду | ||
| 1977. | Пас који је волео возове | ||
| 1979. | Земаљски дани теку | ||
| 1980-е | |||
| 1980. | Посебан третман | ||
| 1982. | Сутон | ||
| 1984. | Варљиво лето '68 | ||
| 1987. | Анђео чувар | ||
| 1989. | Време чуда | ||
| 1990-е | |||
| 1992. | Танго аргентино | ||
| 1995. | Туђа Америка | ||
| 1998. | Буре барута | ||
| 2000-е | |||
| 2002. | Како је Хари постао дрво | ||
| 2004. | Сан зимске ноћи | ||
| 2006. | Оптимисти | ||
| 2009. | Медени месец | ||
| 2010-е | |||
| 2012. | Кад сване дан | ||
| 2016. | Земља богова | ||
| 2019. | Упркос магли | ||
Сценариста
уреди| Година | Назив |
|---|---|
| 1973. | Слуга |
| 1979. | Земаљски дани теку |
| 1982. | Сутон |
| 1987. | Анђео чувар |
| 1989. | Време чуда |
| 1998. | Буре барута |
| 2024. | Мачји крик |
Референце
уреди- ^ Ретроспектива филмова Горана Паскаљевића у Бечу (Б92, 1. април 2016)
- ^ Преминуо Горан Паскаљевић
- ^ Комеморација поводом смрти редитеља Горана Паскаљевића у Кинотеци (Б92, 10. октобар 2020)
- ^ Tanjug (2023-04-04). „Predstavljena knjiga o Goranu Paskaljeviću: "Bio je prava gromada i kulturno dobro"”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-04-05.
- ^ Tanjug (2024-10-04). „Dirljiva drama koju Goran Paskaljević nije stigao da snimi: Film "Mačiji krik" premijerno prikazan u Vankuveru”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-10-04.
- ^ а б „Gorostas velikog platna: Razgovor o Goranu Paskaljeviću - FCS” (на језику: српски). 2022-06-08. Приступљено 2022-06-09.
- ^ ПАСКАЉЕВИЋУ ЖИКА ПАВЛОВИЋ: Велика ми је част, учио сам из његових дела („Вечерње новости”, 2. септембар 2020)
- ^ ПОСЛЕДЊУ НАГРАДУ ДОБИО ПОЛА САТА ПРЕ СМРТИ: Необичан след судбине - о њему је Паскаљевић посебно лепо говорио („Вечерње новости”, 25. септембар 2020)
Спољашње везе
уреди- Горан Паскаљевић на сајту PORT.rs
- Горан Паскаљевић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Горан Паскаљевић добитник награде „Сергеј Бондарчук“ („Политика“, 26. мај 2011)
- Горан Паскаљевић: Читав свет је данас у страху („Вечерње новости”, 4. септембар 2016)
- Тамо где земља љуби небо („Политика”, 5. март 2017)
- Европа све мање прихвата различитост - интервју („Политика”, 4. март 2020)
- Преминуо Горан Паскаљевић (РТС, 25. септембар 2020)
- Преминуо Горан Паскаљевић („Политика”, 25. септембар 2020)
- Сећање на Горана Паскаљевића – човек који је умео да воли („Политика”, 25. септембар 2020)
