Televizijski program

Emisija preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Emisija (višeznačna odrednica).

Televizijski program (skraćeno: TV program) je bilo koji sadržaj emitovan putem satelitske ili kablovske televizije, ili interneta, i koji se uglavnom gleda putem televizora, uključujući vesti, reklame ili trejlere koji su uglavnom emitovani između programa. Televizijske emisije su najčešće zakazane pre vremena i pojavljuju se na elektronskim vodičima ili drugim televizijskim spiskovima.

Televizijska emisija uživo i kamere

Istorija

Glavni članak: Istorija televizije

Prve televizijske emisije su bile eksperimentalne, sporadične emisije koje su se mogle gledati samo u veoma kratkom dometu od tornja za emitovanje počevši od 1930-ih. Televizijski događaji kao što su Letnje olimpijske igre 1936. u Nemačkoj, krunisanje kralja Džordža VI 1937. u Velikoj Britaniji i čuveni uvod Dejvida Sarnofa na Svetskom sajmu u Njujorku 1939. u SAD podstakli su rast medija, ali je Drugi svetski rat zaustavio razvoj do posle rata. Svetska serija iz 1947. inspirisala je mnoge Amerikance da kupe svoj prvi televizor, a zatim je 1948. popularna radio emisija Texaco Star Theater se uspostavila i postala prva nedeljna televizijska estradna emisija, donevši voditelju Miltonu Berlu ime „Mr Televizija“ i demonstrirajući da je medij bio stabilan, moderan oblik zabave koji je mogao privući oglašivače. Prvi nacionalni televizijski prenos uživo u SAD održan je 4. septembra 1951. godine, kada je govor predsednika Harija Trumana na Konferenciji japanskog mirovnog sporazuma u San Francisku prenet preko AT&T-ovog transkontinentalnog kablovskog i mikrotalasnog radio-relejnog sistema na stanice za emitovanje na lokalnim tržištima.

Formati i žanrovi

Televizijske emisije su raznovrsnije od većine drugih oblika medija zbog širokog spektra formata i žanrova koji se mogu predstaviti. Emisija može biti fikciona (kao u komedijama i dramama) ili nefiktivna (kao u dokumentarcima, vestima i rijaliti televiziji). Može biti aktuelna (kao u slučaju lokalnih vesti i filmova napravljenih za televiziju), ili istorijska (kao u slučaju mnogih dokumentarnih filmova i igranih serija). One mogu biti prvenstveno poučne ili edukativne, ili zabavne, kao što je slučaj u komediji situacija i igrama.

Dramski program obično sadrži skup glumaca koji igraju likove u istorijskom ili savremenom okruženju. Program prati njihove živote i avanture. Pre 1980-ih, emisije (osim serijala tipa sapunica) su obično ostajale statične bez lukova priče, a glavni likovi i premisa su se malo menjali. Ako se tokom epizode dogodi neka promena u životima likova, obično se to poništi do kraja. Zbog toga su epizode mogle da se emituju bilo kojim redosledom. Od 1980-ih, mnoge serije karakterišu progresivne promene u zapletu, likovima ili oboje. Na primer, Hill Street Blues i St. Elsewhere su bile dve prve američke dramske televizijske serije u udarnom terminu koje su imale ovakvu dramatičnu strukturu, dok kasnija serija Babylon 5 dodatno ilustruje takvu strukturu jer je imala unapred određenu priču koja se odvija tokom predviđenih pet sezona.

Godine 2012, objavljeno je da televizija prerasta u veću komponentu prihoda velikih medijskih kompanija od filma. Neki su primetili i povećanje kvaliteta nekih televizijskih programa. Godine 2012, Oskarom nagrađen filmski reditelj Stiven Soderberg, komentarišući dvosmislenost i složenost karaktera i naracije, izjavio je: „Mislim da se ti kvaliteti sada vide na televiziji i da ljudi koji žele da vide priče koje imaju takve kvalitete gledajući televiziju."

Produkcija

Kada osoba ili kompanija odluče da kreiraju novi sadržaj za televizijsko emitovanje, oni razvijaju elemente emisije, koji se sastoje od koncepta, likova, ekipe i glumačke ekipe. Zatim ga često „predaju“ raznim mrežama u pokušaju da pronađu nekog dovoljno zainteresovanog da naruči prototip prve epizode serije, poznat kao pilot. Erik Koleman, izvršni direktor za animaciju u Dizniju, rekao je intervjueru: „Jedno pogrešno shvatanje je da je veoma teško ući i predstaviti svoju emisiju, dok je istina da rukovodioci razvoja u mrežama veoma žele da čuju ideje. Oni svesrdno nastoje da oglase koje vrste emisija traže."

Da bi se napravio pilot, struktura i tim cele serije moraju biti sastavljeni. Ako publika dobro reaguje na pilot, mreža će preuzeti šou da se emituje sledeće sezone (obično jeseni). Ponekad ga čuvaju za sredinu sezone ili zahtevaju preradu i dodatni pregled (poznato u industriji kao razvojni pakao). U drugim slučajevima, oni u potpunosti odbiju predlog, primoravajući kreatora emisije da je „nudi” seriju na drugim mrežama. Mnoge predlozi nikada ne prođu kroz pilot fazu.

Sezone/serije

Severnoamerička upotreba

Na severnoameričkoj televiziji, serija je povezani skup epizoda televizijskog programa koje se prikazuju pod istim naslovom, a možda se protežu kroz mnoge sezone. Od kasnih 1960-ih, ovaj programski raspored obično uključuje između 20 i 26 epizoda. Pre toga, redovna televizijska sezona je u proseku imala najmanje 30 epizoda, a neke TV serije su mogle imati čak 39 epizoda u sezoni.

Sve do 1980-ih, većina novih programa za američke emiterske mreže debitovala je u „jesenjoj sezoni“, koja je trajala od septembra do marta i nominalno je sadržala od 24 do 26 epizoda. Ove epizode su ponovo emitovane tokom prolećne (ili letnje) sezone, od aprila do avgusta. Zbog kablovske televizije i Nilsenovih akcija, „jesenja” sezona sada se obično proteže do maja. Dakle, „puna sezona“ na mreži za emitovanje sada obično traje od septembra do maja i ima najmanje 22 epizode.

Cela sezona se ponekad deli na dve odvojene celine sa pauzom oko kraja kalendarske godine, kao što je prva sezona serije Džeriko na CBS-u. Kada dođe do ovog razdvajanja, druga polovina epizoda se ponekad naziva slovom B kao u „Poslednjih devet epizoda (The Sopranos) će biti deo onoga što se zove ili „Sezona 6, deo 2“ ili „Sezona 6B“, ili u „Futurama deli svoje sezone slično kao što to radi South Park, radeći pola sezone, tako da je ovo sezona 6B za njih.“ Od 1990-ih, ove kraće sezone takođe imaju i kraće sezone koje se nazivaju „.5“ ili polusezone, gde se serijal između septembra i decembra naziva „Sezona X“, a druga serija između januara i maja „Sezona X.5“. Primeri ovoga uključuju 2004. inkarnaciju Battlestar Galactica, ABC-jev FlashForward i ABC Family seriju Make It or Break It.

Najmanje od 2000-ih, nove televizijske serije se često naručuju (finansiraju) za samo prvih 10 do 13 epizoda, kako bi se procenilo interesovanje publike. Ako je serija popularna, mreža postavlja „zadnjih devet narudžbinu“ i sezona se završava na redovnih 20 do 26 epizoda. Međutim, etablirana serija koja je već popularna obično će odmah dobiti narudžbinu za celu sezonu na početku sezone. Zamena sredinom sezone se vrši manje skupom kratkoročnom serijom od 10 do 13 epizoda dizajniranom da zameni originalnu seriju koja nije uspela da privuče publiku i nije prihvaćena. „Finale serije“ je poslednja emisija serije pre nego što se šou više neće proizvoditi. (U UK to znači kraj sezone, što je u Sjedinjenim Državama poznato kao „finale sezone“). Striming usluge se završavaju do sledećeg kvartala kako bi se potrošači podstakli da obnove najmanje još jedno tromesečje.

Literatura

• Abramson, Albert (1987). The History of Television, 1880 to 1941. Jefferson, NC: McFarland & Co. ISBN 0-89950-284-9. 
• Abramson, Albert (2003). The History of Television, 1942 to 2000. Jefferson, NC: McFarland & Co. ISBN 0-7864-1220-8. 
• Beyer, Rick (2003). The Greatest Stories Never Told: 100 tales from history to astonish, bewilder, & stupefy. A&E Television Networks. ISBN 0-06-001401-6. 
• Burns, R. W. (1998). Television: An International History of the Formative Years. IEE History of Technology Series. 22. London: Institution of Electrical Engineers. ISBN 0-85296-914-7. 
• Inventors and Inventions. Marshall Cavendish. 2007. ISBN 978-0-7614-7763-1. 
• Dunlap, Orrin E. (1942). The Future of Television. New York and London: Harper Brothers. 
• Everson, George (1949). The Story of Television, The Life of Philo T. Farnsworth. New York: W. W. Norton & Co. ISBN 978-0-405-06042-7. 
• Fisher, David E.; Fisher, Marshall Jon (1996). Tube: the Invention of Television. Washington: Counterpoint. ISBN 1-887178-17-1. 
• Hart, Jeffrey A. (2004). Television, technology, and competition: HDTV and digital TV in the United States, Western Europe, and Japan (PDF). New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-82624-1. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-05-15. g. 
• Huurdeman, Anton A. (2003). The Worldwide History of Telecommunications. Wiley-IEEE. ISBN 978-0-471-20505-0. 
• Lohr, Lenox (1940). Television Broadcasting. New York: McGraw Hill. 
• Meyrowitz, Joshua (1985). No Sense of Place. New York: Oxford University Press. 
• Shiers, George; Shiers, May (1997). Early Television: A Bibliographic Guide to 1940. Garland Reference Library of Social Science. Garland Publishing Inc. ISBN 978-0-8240-7782-2. 
• „Giovanni Caselli”. Arhivirano iz originala 15. 1. 2016. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• de Varigny, Henry (11. 12. 1909). La vision à distance (na jeziku: francuski). Paris: L'Illustration. str. 451. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• National Television Guides
• Recreation of a 1970s BBC Outside Broadcast production
• Recreation of 1960s 16mm television crew planning to shoot for a basic interview sequence
• Demonstration of telecine process which allows programmes shot on film to be broadcast