Mitologija

Mitologija (grč. Μυθολογία; priča, predanje, izučavanje ili nauka o predanjima) je sistem međusobno više ili manje povezanih mitova koji se prenose kao predanje (sveta priča) u određenoj zajednici. Najbogatije mitologije javile su se u prvobitnim zajednicama rodovskog društva u doba varvarstva i obuhvataju svet naivne fantazije nastanjen bogovima, herojima i drugim natprirodnim bićima koja se upliću u sudbine ljudi, usmeravajući ih. Mitologija je ujedno fantastična istorija određene zajednice i prenosi se s pokolenja na pokolenje kao svetinja. Mitologija je takođe nauka koja se bavi sistematskim ispitivanjem, izlaganjem, upoređivanjem i objašnjavanjem mitova, doprinoseći boljem poznavanju ljudskih kultura ili naučno studiranje mitova. Mitovi su u stvari „svete priče” koje ljudi kazuju kako bi sebi približili mnoge za njih neobjašnjive prirodne fenomene, svoju istoriju, moralne i pravne običaje i slično.

Odisej nadvladao pesmom Demodokusa, na slici Frančeska Ajeza, 1813–15

Mit je karakteristika svake kulture. Mnogi izvori mitova su predloženi, od personifikacije prirode ili personifikacije prirodnih pojava, do istinitih ili hiperboličnih viđenja istorijskih događaja do objašnjenja postojećih rituala. Kulture kolektivne mitologije pomažu u prenošenju pripadnosti, zajedničkih i religijskih iskustva, modela ponašanja i moralnih i praktičnih lekcija.

Izučavanje mitova je počelo u drevnoj istoriji. Rivalne klase grčkih mitova po Evhemeru, Platonu i Salustijusu su razvijene posredstvom neoplatonista i kasnije su ih oživeli renesansni mitografi. Komparativna mitologija 19. veka je reinterpretirala mit kao primitivnog i neuspešnog suparnika nauke (Tajlor), „bolest jezika“ (Miler), ili pogrešno tumačenje magijskog rituala (Frejzer).

Nedavni pristupi često posmatraju mitove kao manifestacije psiholoških, kulturnih ili društvenih istina, a ne kao netačna istorijska gledišta.

Naučna klasifikacija

Većina religija se može proučavati kroz četiri osnovna odseka i njihovu prethodnicu.

Preanimizam, kako etnolozi nazivaju Vračanje – magiju, prethodilo je i stvorilo religiju. Ne pretpostavlja ni demone ni duše pokojnika, ono operiše samo sa onom neodređenom duhovnom silom, koja je imanentna ljudima u celoj prirodi, a ta duhovna sila je mana a disciplina vere manaizam

1. Opšta animologija kao grana ili animizam kao verovanje, pri čemu je prvi oblik te religioznosti bio manizam. Manifestacioni oblici su bili kult predaka i kult prirode i u tom sklopu magijska praksa koja ih prati kao sastavni deo svake religije. Ukratko, animizam je takvo verovanje po kojem je celokupna stvarnost prožeta ili nastanjena duhovima ili dušama, i u izvesnom smislu ta je stvarnost zamišljena kao živa. Na prvom stepenu u manizmu, duhovna sila je impersonalna, ali prisutna u čitavoj prirodi.
2. Demonologija, kao viši i u istorijskom smislu mlađi sloj religioznosti, na kom se stupnju sada i priroda i čovek, ljudski svet posmatra kao inkarnacija demona, bezličnih oblika volšebnih bića, koja nastanjuju šume i vode, kamen i vasionu, ali i životinjski svet-zmija, vuk, petao, medved, kao i u samostalnom poluljudskom obliku, vampir, zmaj, karakondžula, vile. Smatra se netačna klasifikacija kao niža biće ili nižom mitologijom, jer postoji zasebni, viši stepen koji se zove mitologija.
3. Mitologija, kao viši i mlađi nivo istorijske artikulacije religije, na kome u većoj ili manjoj meri perzistiraju i svi raniji slojevi, i opšta duhovna animistička snaga, bezlična sila Mana, Orenda, Vakan, kao i demonska obličja sa drugog nivoa. Mitologija se javlja kao sistem koji ne mora da je uvek i sasvim uobličen, on sadrži i niz mitskih likova, božanstava, heroja nadljudske snage, koji se diferenciraju u strogo ljudskom obliku. Manifestne forme ove religioznosti su Htonizam –bogovi donjeg sveta, i Solarno božanstvo – bogovi gornjeg sveta.
4. Otkrivena religija- hrišćanstvo, judaizam, islam, budizam kao najmlađi stadijum religijske individualizacije. Put od mane ide preko demonologije i mitologije kao formi poluljudskih i ljudskih božanskih likova, gde božanstva poprimaju ljudski oblik ali u mnoštvu bogova – Politeizam . U monoteističkim religijama biva okončan proces religijske individualizacije, pa se stvar završava u duhovnosti jedne božanske ličnosti — Bog.

Mitološka priča

Mitološka priča ili mit je simbol, odnosno, skup simboličnih slika proizašlih iz ljudske psihe. Predstavljena je kroz simbole, jer drugačije nije ni moguće, zato što prenosi istinsku poruku koju se rečima ne može objasniti. Mitologija je tačka susreta poznatog i nepoznatog, odnosno, ljudske svesti i podsvesti. Ona je ljudima nekada služila kao vodič kroz životna iskušenja i životne izazove. Uz ritual i umetnost, mitologija je činila religijsku celinu i ova tri elementa, ako su odvojena, gube na moći svoje poruke. Deo mitova bavi se tematikom sazrevanja pojedinaca - prelaz iz detinjstva i adolescencije (psihološke zavisnosti) u samoodgovornu i nezavisnu odraslu osobu. Mitologija je nekad, kroz svoju univerzalnu poruku, dovodila ljude u sklad sa svetom u kojem žive.

Druge priče u mitologiji obično objašnjavaju postanak svemira, prirodne fenomene i, uopšteno, sve pojave za koje ne postoji jednostavno i logično objašnjenje. Nemaju svi mitovi potrebu da objašnjavaju nepoznato. Postoje i mitovi koji takođe sadrže natprirodne pojave i događaje, ali su to puno jednostavnije i kraće priče koje se jednostavno prenose usmenom predajom s generacije na generaciju.

Mitologija, dakle, predstavlja skup priča, možda nekim delom i istinitih, delom legendarnih, a najvećim delom metaforičkih ili simboličkih, te se u njima tom „izmišljenom“ stvarnošću pokušava predočiti ono ljudima neshvatljivo. Mitologija je metafora stvarnosti koju su koristile generacije čovečanstva s namerom da poduče, prenesu mudrost ili jednostavno daju odgovor na „ono nešto nepoznato.“ Iz tog razloga lako je primetiti da je mitologija često utelovljivala i narodnu ili već pripadajuću religiju stanovništva. S obzirom da je mitologija jednako kao i religija u to doba često igrala ulogu koju danas zauzima nauka, ne može se o njoj više pričati kao o nauci, s obzirom da ne poseduje nikakve naučne metode, ali može se govoriti o njenom uticaju na razvoj čovekovog razmišljanja.

Religija i mitologija

Likovi u mitološkim pričama najčešće su i religijski, pa su mitologija i religija raznih naroda usko povezani.

Na temelju mitološke priče nastaje religija, institucionalizovana vjera. Religija uzima mitološku priču i čini od nje dogmu, odnosno religijsku sliku koju se ne sme preispitivati. Tako se mitološka priču, koja je izvorno poetičnog i fluidnog karaktera, pretvara u doslovnu činjenicu ili pak istorijski događaj. Na temelju tako institucionalizirane religije nastaju ljudske civilizacije vođene njihovom verskom zajednicom.

Dok se mitološka priču živi punim plućima, odnosno dok njeni simboli koriste slike koje odgovaraju savremenom načinu življenja, savremenim problemima ljudskoga života, te se priče ili slike nipošto ne smatraju „mitologijom“ nego „činjenicom“. Drugim rečima, najbolja definicija mitologije u našem svetu jeste „religija drugih naroda, ali nikako moja religija“. Ovakav odbojan stav prema mitologiji dolazi iz uobičajenog shvatanja utemeljenog u 19. veku među autorima „demitologizatorima“ koji su mitologiju definisali kao nešto lažno, neistinito, izmišljeno, kao fikciju ili pak priču za zabavu, a to nije bilo prikladno za vreme velikog uzleta „razuma“ i „stvarnog, realnog sveta“.

Može se reći da postoje dva različita načina čitanja mitološkog teksta:

• religijski način koji od mita čini čvrstu, činjeničnu, krutu, proznu sliku, istorijski događaj.
• i umetnički način koji mit posmatra kao poeziju, pesmu, metaforu koja se odnosi, kako na misteriju univerzuma, tako i na ljudsku unutrašnju misteriju koja se ne može drugačije izreći osim putem pesme, odnosno umetnosti.

Moderna mitologija

Ponajbolji primeri moderne mitologije donose popularni filmski i televizijski serijali. To su serijali Zvezdane staze, koji je stvorio Džin Rodenberi i Ratovi zvezda, koji je osmislio Džordž Lukas.

Od književnosti se izdvaja trilogija Gospodar prstenova. Zatim su tu još i mitološke priče prikazane kroz crtane filmove Volta Diznija, kao što su Kralj lavova i Legenda o medvedu.

Gospodar prstenova

Gospodar prstenova daje odgovore i objašnjenja o postanku sveta, ponešto o čoveku i daje jednu alternativnu priču o nastanku sveta, jedan novi uvid, nov način razmišljanja. Glavna simbolika koju priča jasno naglašava je simbolika prstena. Prsten simbolizuje moć. Moć je predstavljena kao jedna od osnovnih ljudskih slabosti i najvećih kušnji koju samo retki i čvrsti mogu savladati. Čovek se pred iskušenjem moći vrlo lako slomi i ubrzo moć počne kontrolisati čoveka, a ne obratno. Upravo zbog toga, priča nam predstavlja vrlo posebne junake − male ljude, hobite. Poruka je jasna − mali je čovek sposoban za velike stvari.

Između ostalog, ova mitološka priča pokazuje i vrednosti zajedničkog rada i prijateljstva. Glavni junak, Frodo Bagins, koji žrtvuje svoje telo kako bi bio izjeden iznutra od strane prstena, nikada ne bi uspeo uništiti prsten da mu nije pomogao njegov verni prijatelj Sem Gemdži.

Ratovi zvezda

Ratovi zvezda je mitološka priča koja se takođe temelji na određenim simbolima ljudske podsvesti. Prvenstveno, ono što je inovativno u ovom delu je svemirski prostor koji nije u celosti obuhvaćen ljudskim saznanjima. Na taj način on podseća na mesta u koja niko pre nije kročio, poput šuma, pustinja ili pećina u starim mitovima.

Osim toga, prikazan je glavni junak, Ankin Skajvoker, koji je, takoreći, rođen „po duhu svetom“ i on predstavlja izbavitelja, mesiju, spasitelja koji će uništiti zlu silu i vratiti mir galaksiji. Ovo je i te kako simbolika koja može pronaći svoje veze s Isusom Hristom.

U celosti, ova priča govori o sistemu, državnom i političkom ustrojstvu, koje se suprotstavlja čovečnosti, a to je upravo ono s čime se čovek današnjice susreće. Hoće li sistem čoveka lišiti njegove čovečnosti ili će čovek uspeti da koristi sistem u ljudske svrhe.

Tri prednastavka govore o padu junaka za koga je prorečeno da će uništiti zlu silu koja je obuzela čitavi univerzum. U svojoj želji da spasi ženu od umiranja, zbog svoje privrženosti i nemogućnosti da se pomiri sa životom, junak pada i prelazi na ono što je simbolično nazvano Tamnom stranom sile.

Originalna trilogija predstavlja staru mitološku priču o junakovoj pustolovini koja će formirati njegov karakter. Priče o junacima poput ovih simbolišu ono što se događa u svakome od nas kroz našu pojedinačnu pustolovinu života. One pomažu ljudima, kroz svoju simboliku, u transformaciji svesnosti i omogućuju im ispunjeniji i lakše prihvatljiviji život prepun iskušenja.

Džordž Lukas je serijal filmova Ratovi zvezda napisao inspirisan najvećim mitologom našega vremena, Džozefom Kembelom i njegovim remek delom The Hero with a Thousand Faces. Isti je slučaj i sa Volt Diznijevim animiranim filmom Kralj lavova.

Mitologije po regijama

Afrika

Zulu mitologija

Egipatska Mitologija

Azija

Budistička mitologija
Japanska mitologija
Kineska mitologija
Korejska mitologija
Indijska mitologija

Australija i Okeanija

Malinizejska mitologija
Mikronezijska mitologija
Polinezijska mitologija
Mitologija Aboridžina

Bliski istok

Arapska mitologija
Hrišćanska mitologija
Islamska mitologija
Sumerska mitologija
Jevrejska mitologija

Evropa

Anglosaksonska mitologija
Engleska mitologija
Etrurska mitologija
Grčka mitologija
Keltska mitologija
Hrišćanska mitologija
Nemačka mitologija
Rimska mitologija
Slovenska mitologija
Nordijska mitologija
Religija i mitologija Starih Slovena
Srpska mitologija

Severna Amerika

Američka mitologija
Navaho mitologija

Srednja Amerika i Južna Amerika

Mitologija Asteka

Vidi još

• Slovenska mitologija
• Spisak junaka antičkih mitova
• Spisak pojmova iz slovenske mitologije

Literatura

• Allen, James P (2000). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77483-3. 
• Sreten Petrović, Sistem srpske mitologije od 1-5. ISBN 978-86-7455-415-9.
• Apollodorus (1976). „Introduction”. Gods and Heroes of the Greeks: The Library of Apollodorus. Prevod: Simpson, Michael. Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-206-0. 
• Armstrong, Karen (2010). A Short History of Myth (Myths series). Knopf Canada. ISBN 978-0-307-36729-7. 
• Barthes, Roland (1972). Mythologies. Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-7193-7. 
• Bascom, William Russell (1965). The Forms of Folklore: Prose Narratives. University of California. 
• Bowker, John (2005). „Euhemerism”. The Concise Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861053-3. 
• Bulfinch, Thomas (2004). Bulfinch's Mythology. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4191-1109-9. 
• Campbell, Joseph (1991). Occidental Mythology. Arkana. ISBN 978-0-14-019441-8. 
• Campbell, Joseph (1976). The Masks of God: Primitive mythology. Penguin Books. ISBN 978-0-14-004304-4. 
• Campbell, Joseph; Moyers, Bill (2011). The Power of Myth. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-79472-7. 
• Campbell, Joseph (1991). The Masks of God: Creative Mythology. Arkana. ISBN 978-0-14-019440-1. 
• Corner, John (1999). Critical Ideas in Television Studies. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-874221-0. 
• Doniger, Wendy (2004). Hindu Myths: A Sourcebook Translated from the Sanskrit. Penguin Books Limited. ISBN 978-0-14-190375-0. 
• Doty, William G. (2004). Myth: A Handbook. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32696-7. 
• Downing, Christine (1996). The Goddess: Mythological Images of the Feminine. Continuum. 
• Dundes, Alan. "Binary Opposition in Myth: The Propp/Levi-Strauss Debate in Retrospect". Western Folklore 56 (Winter, 1997): 39–50.
• Dundes, Alan, ur. (1984). Sacred Narrative: Readings in the Theory of Myth. University of California Press. ISBN 978-0-520-05192-8. 
• Dundes, Alan (1996). „Madness in Method Plus a Plea for Projective Inversion in Myth”. Ur.: Patton, Laurie L.; Doniger, Wendy. Myth and Method. University of Virginia Press. str. 147. ISBN 978-0-8139-1657-6. 
• Eliade, Mircea (1998). Myth and Reality. Waveland Press. ISBN 978-1-4786-0861-5. 
• Eliade, Mircea (1960). Myths, dreams, and mysteries: the encounter between contemporary faiths and archaic realities. Prevod: Mairet, Philip. Harvill Press. ISBN 978-0-06-131320-2. 
• Fabiani, Paolo "The Philosophy of the Imagination in Vico and Malebranche". F.U.P. (Florence UP), English edition 2009. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. мај 2011) PDF
• Frankfort, Henri; Frankfort, H. A.; Wilson, John A.; Jacobsen, Thorkild; Irwin, William A. (2013). The Intellectual Adventure of Ancient Man: An Essay of Speculative Thought in the Ancient Near East. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-11256-5. 
• Frazer, Sir James George (1913). The Golden Bough: A Study in Magic and Religion. Macmillan and Company, limited. стр. 10. 
• Graf, Fritz (1996). Greek Mythology: An Introduction. Превод: Marier, Thomas. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5395-1. 
• Humphrey, Sheryl (2012). The Haunted Garden: Death and Transfiguration in the Folklore of Plants. New York: DCA Art Fund Grant from the Council on the Arts and Humanities for Staten Island and public funding from the New York City Department of Cultural Affairs. ISBN 978-1-300-55364-9. 
• Hyers, Conradl (1984). The Meaning of Creation: Genesis and Modern Science. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0804201254. 
• Indick, William (2004). „Classical Heroes in Modern Movies: Mythological Patterns of the Superhero”. Journal of Media Psychology. 9 (3): 93–95. 
• Kirk, Geoffrey Stephen (1973). Myth: Its Meaning and Functions in Ancient and Other Cultures. University of California Press. ISBN 978-0-520-02389-5. 
• Koven, Mikel J. (22. 5. 2003). „Folklore Studies and Popular Film and Television: A Necessary Critical Survey”. Journal of American Folklore. 116 (460): 176—195. ISSN 1535-1882. doi:10.1353/jaf.2003.0027. 
• Leonard, Scott (август 2007). „The History of Mythology: Part I”. Youngstown State University. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2009. 
• Littleton, C. Scott (1973). The New Comparative Mythology: An Anthropological Assessment of the Theories of Georges Dumézil. University of California Press. стр. 1. ISBN 978-0-520-02404-5. 
• Matira, Lopamundra (2008). „Children's Oral Literature and Modern Mass Media”. Indian Folklore Research Journal. 5 (8): 55—57. 
• Meletinsky, Eleazar M. (2014). The Poetics of Myth. Taylor & Francis. ISBN 978-1-135-59913-3. 
• Olson, Eric L. (3. 5. 2011). „Great Expectations: the Role of Myth in 1980s Films with Child Heroes” (PDF). Virginia Polytechnic Scholarly Library. Virginia Polytechnic Institute And State University. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2012. г. Приступљено 24. 10. 2011. 
• "Myth". Encyclopædia Britannica. 2009. Encyclopædia Britannica Online, 21 March 2009
• "Myths". A Dictionary of English Folklore. Jacqueline Simpson and Steve Roud. . Oxford University Press. 2000 http://www.oxfordreference.com/views/ENTRY.html?subview=Main&entry=t71.e7251.  . Oxford Reference Online. Oxford University Press. UC – Berkeley Library. 20 March 2009
• Northup, Lesley (1. 1. 2006). „Myth-Placed Priorities: Religion and the Study of Myth”. Religious Studies Review (na jeziku: engleski). 32 (1): 5—10. ISSN 1748-0922. doi:10.1111/j.1748-0922.2006.00018.x. 
• Segal, Robert (2015). Myth: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. str. 19. ISBN 978-0-19-103769-6. 
• Singer, Irving (2010). Cinematic Mythmaking: Philosophy in Film. MIT Press. str. 1. ISBN 978-0-262-26484-6. 
• Slattery, Dennis Patrick (2015). Bridge Work: Essays on Mythology, Literature and Psychology. Carpinteria: Mandorla Books. 
• Arvidsson, Stefan (2006). Aryan Idols: Indo-European Mythology as Ideology and Science. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-02860-6. 
• Bolle, Kees W. (2010). The Freedom of Man in Myth. Wipf and Stock Publishers. str. 92. ISBN 978-1-60899-265-2. 
• Joseph Campbell
• Campbell, Joseph (2008). The Hero with a Thousand Faces. New World Library. ISBN 978-1-57731-593-3.  WP article
• Campbell, Joseph (2002). The Flight of the Wild Gander: Explorations in the Mythological Dimension : Selected Essays, 1944-1968. New World Library. ISBN 978-1-57731-210-9. 
  • Campbell, Joseph (2010). Thou Art That: Transforming Religious Metaphor. ReadHowYouWant.com. ISBN 978-1-4587-5773-9.  WP article
• Csapo, Eric (2005). Theories of Mythology. Wiley. ISBN 978-0-631-23248-3. 
• Eliade, Mircea
• Eliade, Mircea (2005). The Myth of the Eternal Return: Cosmos and History. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12350-9. 
• Graves, Robert (1959). „Introduction”. Larousse Encyclopedia of Mythology. Prevod: Aldington, Richard; Ames, Delano. str. v—viii. 
• Gray, Louis Herbert [ed.], The Mythology of All Races, in 13 vols., 1916-1932.
• Hamilton, Edith (2011). Mythology: Timeless Tales of Gods and Heroes. Grand Central Publishing. ISBN 978-0-446-57475-4.  WP article (1998)
• Lévy-Bruhl, Lucien
  • Mental Functions in Primitive Societies (1910)
  • Primitive Mentality (1922)
  • The Soul of the Primitive (1928)
  • The Supernatural and the Nature of the Primitive Mind (1931)
  • Primitive Mythology (1935)
  • The Mystic Experience and Primitive Symbolism (1938)
• Losada, José Manuel; Lipscomb, Antonella (2015). Myths in Crisis. The Crisis of Myth. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-443-87814-2. 
• The Sacred and the Profane: The Nature of Religion. Prevod: Trask, Willard R. Houghton Mifflin Harcourt. 1959. ISBN 978-0-15-679201-1. 
• Petringa, Maria (2006). Brazzà, A Life for Africa. AuthorHouse. ISBN 978-1-4520-7605-8. 
• Powell, Barry B. (2012). Classical Myth. Pearson. ISBN 978-0-205-17607-6. 
• Santillana, Giorgio De; von Dechend, Hertha (1977). Hamlet's Mill: An Essay on Myth and the Frame of Time. David R. Godine Publisher. ISBN 978-0-87923-215-3. 

Wallace, Isabelle Loring; Hirsh, Jennie (2011). Contemporary Art and Classical Myth. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-0-7546-6974-6. 

• Walker, Steven (2014). Jung and the Jungians on Myth. Taylor & Francis. ISBN 978-1-135-34767-3. 
• Zajko, Vanda; Leonard, Miriam (2008). Laughing with Medusa: Classical Myth and Feminist Thought. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923794-4. 
• Zong, In-Sob. Folk Tales from Korea. 3rd ed. Elizabeth: Hollym, 1989.

Spoljašnje veze

• The New Student's Reference Work/Mythology, ed. Beach (1914), at wikisource.
• Leonard, Scott. "The History of Mythology: Part I" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2012).
• Greek mythology
• Sacred texts
• Myths and Myth-Makers
• LIMC Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2021)
• Joseph Campbell on Bill Moyers's The Power of Myth
• Dreams, Visions, and Myths: Making Sense of Our World