Роџер Банистер
Сер Роџер Гилберт Банистер (23. март 1929 – 3. март 2018) био је британски средњепругашки атлета и неуролог, који је први претрчао миљу за мање од 4 минута.[3]
Сер Роџер Банистер | |
---|---|
Пуно име | Роџер Гилберт Банистер |
Име по рођењу | Рогер Гилберт Баннистер |
Датум рођења | 23 март 1929 |
Место рођења | Хароу[1] Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 3. март 2018. (88 год.) |
Место смрти | Оксфорд Уједињено Краљевство |
Држављанство | британско |
Образовање | Универзитет у Оксфорду |
Занимање | атлетичар |
Деловање | 800 метара: 1:50.7[2] 1500 метара: 3:43.8[2] Трка на једну миљу: 3:58.8[2] |
Висина | 187 цм[1] |
Тежина | 70 кг[1] |
На Олимпијским играма 1952. године у Хелсинкију, Банистер је поставио британски рекорд на 1500 метара и завршио на четвртом месту. Ово постигнуће учврстило је његову одлучност да постане први спортиста који је претрчао једну миљу за мање од четири минута. Овај подвиг је остварио 6. маја 1954. године на стази Ифли роуд у Оксфорду, са Крисом Чатавајом и Крисом Брашер који су давали темпо. Када је најављивач, Норис Маквиртер, објавио „Време је било три ...”, одушевљење навијачке гомиле је надјачало најаву Банистеровог тачног времена, које је било 3 минута и 59,4 секунде. Он је тај рекорд постигао са минималним тренингом, док је вежбао као јуниорски лекар. Банистеров рекорд трајао је само 46 дана.
Банистер је постао неуролог и управник Пембрук колеџа у Оксфорду, пре него што се пензионисао 1993. године. Као управник Пембрука, он је био у управном телу Абингдонске школе од 1986. до 1993.[4] На питање да ли је четвороминутна миља његово највеће достигнуће, рекао је да се осећа поноснијим својим доприносом академској медицини истраживањем респонса нервног система. Банистер је био патрон МСА задужбине. Он је дијагнозиран са Паркинсоновом болести 2011. године.[5]
Рани животи и образовање
уредиБанистер је рођен у Хароу, Енглеска.[6] Он је похађао основну школу Вон роуд у Хароу, а образовање је наставио у Бичен Клиф школи за дечаке и Универзитској колеџ школи у Лондону. Он је студирао је медицину на Универзитету у Окфорду (Ексетер колеџ и Мертон колеџ)[7] и на медицинском факултету Сент Мери хоспитал (данас делу Империјалног колеџа Лондон).[8]
Медицинска каријера
уредиНакон што се 1954. повукао из атлетике, Банистер је провео наредних четрдесет година бавећи се медицином у области неурологије. У марту 1957, он се придружио Краљевском армијском медицинском корпусу у Крукаму, где је започео своје две године војне службе, са чином поручника.[9]
Његов главни допринос академској медицини био је у пољу аутономних затајења, подручја неурологије која се фокусира на болести за које је карактеристичан губитак одређених аутоматских реакција нервног система (на пример, повишен срчани ритам при устајању). Он је објавио више од осамдесет радова, који се углавном баве аутономним нервним системом, кардиоваскуларном физиологијом и вишеструком системском атрофијом.[10] Он је уредио књигу Аутономна затајења: уџбеник о клиничким поремећајима аутономног нервног система (енгл. Autonomic Failure: A Textbook of Clinical Disorders of the Autonomic Nervous System) са К.Ј. Матијасом, колегом из Сент Мери школе, као и пет издања уџбеника Мозак и Банистерова клиничка неурологија (енгл. Brain and Bannister's Clinical Neurology).[10]
Банистер је увек наглашавао да је поноснији на свој допринос у медицини од своје атлетске каријере.[11] У 2014. години Банистер је у интервјуу рекао: „Радије бих остао упамћен по свом раду на неурологији него по свом трчању. Кад бисте ми понудили шансу да направим велики пробој у истраживању аутономног нервног система, одмах би то узео уместо миље за четири минута. Медицином сам се бавио шездесет година. Трчао сам око осам.”[12]
Награде и признања
уредиБанистер је за своја достигнућа у спорту и медицини добио многа признања. Титула витеза му је додељена у оквиру Новогодишњих почасти 1975,[13] и постављен је за члана Реда почасних компањона (ЦХ) у Новогодишњим почастима за спортска достигнућа 2017. године.[14]
Банистер је добио статус почасног члана Ексетер колеџа[15] и Мертон колеџа,[16] где је студирао на Универзитету Окфорд; он је био и почасни сарадник Харис Манчестер колеџа, Оксфорд. Банистер је добио почасне дипломе (доктор наука) са Универзитета у Шефилду 1978,[17] и са Универзитета у Бату 1984.[18] Такође је примио почасне дипломе са Универзитета у Павији 1986, и са Универзитета Брунел у Лондону 2008. (ДУнив), као и почасни докторат са Универзитета Оксфорд Брукс у 2014.[19]
Банистер је добио одликовање за животно дело Лондонског округа Хароу 4. маја 2004. године,[20] и еквивалентно одликовање града Оксфорда 2004. године.[21]
Изабране публикације
уредиАутобиографија
уреди- Тхе Фоур Минуте Миле. Додд, Меад. 1955.
- Фирст Фоур Минутес. Путнам. 1955.
- Тwин Трацкс: Тхе Аутобиограпхy. Лондон: Тхе Робсон Пресс. 2014. ИСБН 978-1-84954-686-7.
Ацадемски радови
уреди- Баннистер, Р.; Матхиас, C. Ј., ур. (1999). Аутономиц фаилуре : а теxтбоок оф цлиницал дисордерс оф тхе аутономиц нервоус сyстем (4тх изд.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780192628510. ОЦЛЦ 39982611.
- Баннистер, Рогер; Браин, Wалтер Русселл, ур. (1992). Браин анд Баннистер'с цлиницал неурологy. (7тх изд.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780192619136. ОЦЛЦ 24318711.
Други медији
уредиГодине 2014, он се појавио као гост у емисји ББЦ Радија 4 Мидвик са Либи Пурвес, Кевином Ворвиком и Рејчел Стирлинг.[22]
Референце
уреди- ^ а б в „Рогер Баннистер ат спортс-референце.цом”. www.спортс-референце.цом. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 15. 6. 2018.
- ^ а б в Алл-Атхлетицс. „Профиле оф Рогер Баннистер”. Архивирано из оригинала 4. 4. 2016. г.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 104. ИСБН 86-331-2075-5.
- ^ „Абингдон Сцхоол Атхлетицс” (ПДФ). Тхе Абингдониан.
- ^ Сале, Јероме (2. 5. 2014). „Сир Рогер Баннистер ревеалс Паркинсон'с дисеасе баттле”. ББЦ Неwс.
- ^ „Рогер Баннистер”. Цраwбар Лтд. Приступљено 4. 3. 2018.
- ^ Левенс, Р.Г.C., ур. (1964). Мертон Цоллеге Регистер 1900–1964. Оxфорд: Басил Блацкwелл. стр. 410.
- ^ „Обитуарy: Рогер Баннистер”. ББЦ Неwс. 4. 3. 2018. Приступљено 4. 3. 2018.
- ^ „Рогер Баннистер Јоинс Уп”. Ассоциатед Пресс. Приступљено 4. 3. 2018.
- ^ а б МацАулеy, Домхналл (1. 12. 2005). „Профиле: Рогер Баннистер”. Тхе Ланцет. 366 (С14–С15): С14—С15. ИССН 0140-6736. ПМИД 16360731. дои:10.1016/С0140-6736(05)67827-0.
- ^ „Сир Рогер Баннистер, обитуарy: Миддле-дистанце руннер wхо ацхиевед тхе фирст фоур-минуте миле”. Тхе Индепендент. 4. 3. 2018. Приступљено 11. 3. 2018.
- ^ „Рогер Баннистер: "I'д ратхер бе ремемберед фор неурологy тхан руннинг"”. Тхе Биг Иссуе. 5. 3. 2018. Приступљено 11. 3. 2018.
- ^ „Супплемент то Тхе Лондон Газетте”. Лондон Газетте (46444). 31. 12. 1974. стр. 1.
- ^ „Тхе Лондон Газетте, Супплемент Но. 1”. Лондон Газетте (61803). 30. 12. 2016. стр. Н27.
- ^ „Лист оф Хонорарy Феллоwс”. Еxетер Цоллеге. 2014. Архивирано из оригинала 18. 6. 2014. г.
- ^ „Хонорарy Феллоwс”. Мертон Цоллеге. Архивирано из оригинала 24. 7. 2016. г.
- ^ „Хонорарy Градуатес” (ПДФ). Университy оф Схеффиелд. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 10. 2013. г.
- ^ „Хонорарy градуатес, 1980 то 1989” (Фацтсхеет). Университy оф Батх. Приступљено 23. 6. 2018.
- ^ „Сир Рогер Баннистер инспирес Броокес градуатес”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2014. г. Приступљено 10. 9. 2014.
- ^ „Харроw Цоунцил – Фреедомс грантед бy Харроw”. харроw.гов.ук. Архивирано из оригинала 23. 08. 2015. г. Приступљено 1. 5. 2018.
- ^ Лее, Цхрис. „Фреедом оф тхе Цитy”. оxфорд.гов.ук. Архивирано из оригинала 07. 11. 2015. г. Приступљено 09. 01. 2020.
- ^ „Сир Рогер Баннистер, Проф Кевин Wарwицк, Рацхаел Стирлинг, Диана Дарке, Мидwеек – ББЦ Радио 4”. ББЦ.
Литература
уреди- Тхе Фирст Фоур Минутес: ЕСПН Цлассиц Телевисион Программе.
- Тхе Фоур Минуте Миле ТВ мини-сериес (1988), аваилабле он ДВД.
- Баннистер, Рогер (1955), Тхе Фоур-Минуте Миле. Ревисед анд енларгед 50тх анниверсарy (оф тхе раце) едитион, 2004, Тхе Лyонс Пресс.
- Басцомб, Неал (2004). Тхе Перфецт Миле: Тхрее Атхлетес, Оне Гоал, анд Лесс Тхан Фоур Минутес то Ацхиеве Ит. ИСБН 978-0-618-39112-7..
- Цамерон, Јулиа (1993). Тхе Артист'с Wаy. Оxфорд, Лондон: Пан Боокс. ИСБН 978-0-330-34358-9.
- Фрееман, Роy; Лоw, Пхилип; Јоyнер, Мике (јануар 2019). „Обитуарy: Сир Рогер Баннистер (1929–2018)”. Аутономиц Неуросциенце. 216: иии—в. дои:10.1016/ј.аутнеу.2018.09.007.
- Нелсон, Цорднер; Qуерцетани, Роберто (1985). Тхе Милерс. Тафнеwс Пресс. стр. 181–215. ИСБН 978-0-911521-15-3.
- Qуерцетани, Р. L. (1964), А Wорлд Хисторy оф Трацк анд Фиелд Атхлетицс, 1864–1964, Оxфорд Университy Пресс. (А хисторy оф тхе миле/1500 м. евент.)
Спољашње везе
уреди- Newsreel footage of Roger Bannister achieving the four-minute mile
- Roger Bannister and the Four-Minute Mile, original reports from The Times (archived)
- "Bannister triumphs with sub-four minute mile", original report from The Guardian (from the Guardian archive)
- Live TV coverage of the "Miracle Mile"
- Multiple System Atrophy Trust website – Bannister was patron of the MSA Trust
- Images of Roger Bannister in the Queen Square Archives (10 images)
- Sir Roger Bannister Biography and Interview by American Academy of Achievement
- Roger Bannister on the History of Modern Biomedicine Research Group website (3 images)
- 2018 Oxford memorial event
- Memorial for Roger Bannister, ID 187758155, at Find A Grave including photographs, one showing his grave's ledger stone