Мрке алге
Мрке алге (Phaeophyta) су група аутотрофних еукариота из групе Heterokonta. Живе углавном у хладним морима, у свим животним заједницама. Значајне су као примарни продуценти органских супстанци, кисеоника, пружају уточиште ситнијим организмима од грабљивица, а од њих се добијају јод, алгинати, алкохол манит и др.
| Мрке алге | |
|---|---|
| |
| Fucus distichus | |
Научна класификација 
| |
| Тип: | Хетероконтопхyта |
| Класа: | Пхаеопхyцеае Hansgirg, 1886 |
| редови[1] | |
| |
Мрке алге су веома стара група алги које су у току своје еволуције достигле веома висок ниво, како по свом морфолошко изгледу — анатомској грађи, тако и по сложености процеса размножавања. Упадљива мрка боја одликује све припаднике раздела.
Грађа
уредиГрађа вегетативне ћелије
уреди
Вегетативна ћелија је обавијена ћелијским зидом, који је целулозно-пектинске природе. Спољашњи слојеви су пектински, бубре у води тако да су мрке алге слузаве. Изузетак су припадници раздела код којих у току живота долази до калцификације ћелијског зида. У центру ћелије је крупна вакуола, а уз ћелијски зид, безбојна цитоплазма. У цитоплазми се обично налазе једно крупно једро и већи број ситних, хроматофора, који се код мрких алги називају феопласти. У феопластима се налазе пигменти из групе хлорофила (хлорофил a и c) и каротеноида. За мрке алге посебно је специфичан фукоксатин, ксантофил, који им даје мрку боју. У цитоплазми се у облику ситних, разбацаних зрнаца налази резервна супстанца — полисахарид ламинарин.
Грађа талуса
уредиМеђу мрким алгама нема једноћелијских и колонијских организама. Мањи број припадника овог раздела има кончаст, кораст, листолик или жбунаст талус, понекад микроскопских димензија. Већина пак има кормоидан талус који је видљив голим оком, а код неких родова се његове димензије мере метрима, па и десетинама метара. У последњем случају, на попречном пресеку кроз талус запажају се поједине зоне изграђене од ћелија различитог облика, величине и функције. У погледу свог морфолошког изгледа и анатомске грађе еволуционо најнапредније мрке алге представљају највиши ниво међу алгама уопште.
Размножавање
уредиМрке алге се размножавају вегетативно, спорулативно и полно. Вегетативно размножавање се обавља у деловима талуса. Спорулативно размножавање се обавља путем различитих врста покретних и непокретних спора. Полно размножавање се код најпримитивнијих обавља изогамијом, код мање примитивних хетерогамијом, а код еволуционо најнапреднијих оогамијом. Уобичајено је да се у циклусу развића јавља правилна смена двеју биљака — гаметофита (на којем се образују гамети) и спорофита (на којем се образују споре), тј. јавља се смена „генерација”. Смена „генерација” може да буде изоморфна (гаметофит и спорофит се по облику и величини међусобно не разликују) или хетероморфна (гаетофит и спорофит се по облику и величини међусобно веома разликују).
Код највећег броја мрких алги у току спорулативног размножавања образују се покретне споре планоспоре (често се погрешно означавају као зооспоре). Само код једне групе унутар Pheophyta спорулативно размножавање обавља се образовањем непокретних спора — тетраспора (образују се четири споре у једној спорангији — тетраспорангији).
Изогамија означава појаву спајања (копулирања) два гамета који су истог облика, величине и покретљивости. Уколико се спајају два покретна гамета од којих је један крупнији и слабије покретан, такви полни процес се означава као хетерогамија.
Полни процес великог броја мрких алги је типична оогамија, са одређеним специфичностима код појединих припадника. У току животног циклуса код таквих алги се не јавља гаметофит као посебна биљка. Гаметофит се у врло редукованом облику развија на самом спорофиту.
Систематика
уреди_-_geograph.org.uk_-_224125.jpg)
Мрке алге су сврстане у три класе. У основи, подељене су на основу животног циклуса.
- Са изоморфном сменом „генерација” — најпримитивније
- Са хетероморфном сменом „генерација”
- Без смене „генерације”, најнапреднији
Екологија и распрострањеност
уреди
Мали број врста, унутар свега три рода, насељава слатку воду. Све остале мрке алге насељавају мора широм света. Најбујније се развијају у хладним морима јер им одговарају умерене и ниске температуре и повећана количина хранљивих, минералних супстанци. Најбројније су на дубинама од 6 до 15 m. У зони плиме и осеке чести су и бројни припадници родова Fucus и Posetelsia, нешто дубље од родова Sargassum и Cystoseria. Родови Laminaria, Macrocystis, Nereocystis итд., најкупнији су фотосинтетички организми у води. Ове крупне алге често у морима образују праве подводне ливаде, а најкрупнији облици поводне шуме. Мањи број припадника раздела живи на већим дубинама, понекад и до 250m. Мрке алге су бројне и у Јадранском мору. Посебно је интересантна и честа алга Fucus virsoides (брачић), која живи само у Јадранском мору (ендемит Јадранског мора).
Значај мрких алги
уредиМрке алге су у морима од изузетног значаја као примарни продуценти органских супстанци (могуће је сакупити и преко 30 кг/м² свеже масе мрких алги) и кисеоника. С друге стране, у подводним „ливадама” и „шумама” које ове алге граде своје уточиште и заштиту од грабљивица, као и подручје за своје размножавање, налазе много ситнији животињски организми.
Неке мрке алге човек од давнина корити за сопствену исхрану и исхрану животиња. Из талуса Phaeophyta se izdvajaju različite supstance (jod, alginati, alkohol manit itd.) koje nalaze primenu u prehrambenoj, tekstilnoj, farmaceutskoj i drugim industrijama. U primorskim krajevima mrke alge se sakupljaju i koriste za đubrenje zemljišta, a ukoliko sadrže veće količine krečnjaka, i za poboljšavanje njegovog kvaliteta.
Reference
уреди- ^ Guiry, M. D. & G. M. Guiry (2008). „AlgaeBase version 4.2”. World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway. Приступљено 9. 1. 2008.
Vidi još
уредиСпољашње везе
уреди
