Гази Хусрев-бег
Гази Хусрев-бег (1480—1541) је био управник Босанског санџака у Османском царству у првој половини 16. века. Био је војни стратег и сматра се најзначајнијим намесником османске Босне.
Гази Хусрев-бег | |
|---|---|
 Турбе Гази Хусрев-бега у харему његове џамије | |
| Датум рођења | 1480. |
| Место рођења | Сер, Османско царство |
| Датум смрти | 1541. |
| Место смрти | Кучи, Црна Гора |
Порекло
уредиРођен је у Серу у Грчкој. Син Ферхат-бега, брата требињског кнеза Радивоја и султаније Селџук, кћерке султана Бајазита II. Ферхат-бег је погинуо у борби 1486. године.[1] Пошто је и мајка Хусрев-бега рано умрла он је одрастао у двору Османског царства пошто је био султанов унук.[1][2]
Дипломатска каријера
уредиХусрев-бег је почео своју каријеру као дипломата, тако што је био у пратњи свог ујака Мехмеда који је 1503. године био постављен за намесника Крима и био изасланик на руском двору, где је упознао и руског кнеза. Када је његов ујак Мехмед умро 1504. године, он је постављен за беглербега у Скадру.[1]
Ратно искуство
уредиГазија или гази (тј. победник) је (почасна) титула додељивана истакнутим војним вођама у исламским земљама и друштвима (једна од почасних титула Кемала Ататурка је била Гази). Хусрев-бегу је додељена титула гази 1521. године због његових заслуга у освајању Београда. Гази Хусрев-бег је ратовао против Млетачке републике, Мађарске и остатка Босанског краљевства које се бунило против Османског царства. За мање од три године освојио је Книн, Скрадин и Островицу. Након ратних успеха, Гази Хусрев-бег је одлуком царске владе именован за управника Босанског санџака.
Под вођством Гази Хусрев-бега, Османска војска је брзо напредовала у ратовању. Гази Хусрев-бег је такође освојио утврђене градове Гребен, Соко Град, Језеро, Винац, Врбашки Град, Ливач, Карматин, Бочац, Удбину, Врану, Модруч и Пожегу.
Градитељска дела
уредиОсим војних успеха, Гази Хусрев-бег је имао огроман утицај на развој читавог Босанског санџака, нарочито града Сарајева. Обновио је Цареву џамију и изградио чувену Гази Хусрев-бегову џамију, библиотеку, медресу, сахат-кулу, болницу и многе друге познате зграде.[3]
Смрт
уредиГази Хусрев-бег је изгубио живот у бици у Црној Гори 1541. године. Његово тело је пренето у Сарајево и сахрањено у харему његове џамије. Постоји мит о томе да су Дробњаци из Црне Горе добили име по томе што је тамо сахрањен дроб Гази Хусрев-бега.[4] Изнад врата на турбету пише: Нека сваки дан милост Божија и благослов на њег пада.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- Гази Хусрев-бегова библиотека
- Наредба Гази Хусрев-бега из 1532.године о слободи вероисповјести свих становника Сарајева, Историјски архив Сарајево
Референце
уреди- ^ а б в „Биографија Гази Хусрев-бега на интернет сајту његове задужбине”. Архивирано из оригинала 5. 4. 2012. г. Приступљено 16. јул 2010.
- ^ Админ (19. 8. 2012). „ГАЗИ ХУСРЕВ-БЕГ, САРАЈЕВСКИ ВАКИФ (1480. – 1541.)”. хамдочамо (на језику: бошњачки). Приступљено 4. 2. 2023.
- ^ „Турбета”. Гази Хусрев-бегов вакуф (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-02-04.
- ^ „Навод из књиге коју је написао Сафвет-бег Башагић објављен на интернет сајту Гацко у тексту из књиге Хрватско коло”. Архивирано из оригинала 08. јан 2011. г. Приступљено 16. јул 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|арцхиве-дате=(помоћ)
