dobrovóljac
dobrovóljac
dobrovóljac (srpskohrvatski, ćir., доброво́љац)
[uredi]Imenica
[uredi]dobrovóljac m (ćirilica доброво́љац)
Oblici:
Primeri:
- Tȁmo su nas dòčekali sȑpski oficíri i pozívali za dobrovóljce sȑpske, i jȃ sam se prȅdō, sa drugòvima, sȑpskim oficírima i bȉo sam dobrovóljac. Martonoš [1]
- Tȏ je posle ònoga prȅvrāta, hìljadu dȅvetst[o] osàmnājste ȍndak je dr̀žava dozvòlila da se ràzore, i podélilo se: àgrār i dobrovóljci (tȏ što su bíli u Rùsiji, a i u Solúnu — dobrovòljačka àrmija). [2] [3] [4] Melenci Mokrin Novo Miloševo [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII,981,07—306, str.43,82.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga1),968,48 str, str.3.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV,994, 419 str, str. 66,04,27.