Rodni identitet
.svg)
.svg)
Rodni identitet je subjektivni osećaj pripadnosti ili nepripadnosti jednom od rodova. Rodni identitet nije nužno zasnovan na polu (pravom ili pripisanom), niti je zasnovan na seksualnoj orijentaciji.
Rodi identitet kao termin potiče iz medicinskog diskursa, u kome je služio za lakše objašnjenje terapije korekcije pola javnosti[1]. Termin se koristi i u psihologiji. Sociologija, studije roda i feminizam još uvek koriste krovni termin rod za rodni identitet i rodne uloge. Termin se koristi i u rodnoj taksonomiji.
Neki istraživači iz ove oblasti smatraju da na rodni identitet utiču "genetske, prenatalno hormonalne, postnatalno socijalne i postpubertalno hormonalne determinante"[2]. Biološki faktori uključuju uticaj testosterona na mozak. Psihoanalitičari veruju da su socijalni faktori pre svega vezani za porodicu, jer se po njihovoj teoriji rodni identitet gradi do treće godine[3]. Generalno se smatra da rodni identitet ne zavisi od pola i odgoja, iako trpi jak uticaj od njih. Postoje dokazi[4] da polna diferencijacija mozga ne mora da bude u skladu sa ostalim seksualnim karakteristikama, što utiče na to da se osoba oblači ili ponaša na način koji drugi mogu smatrati da izlazi iz kulturalnih rodnih normi; ovakvo rodno izražavanje se može opisati kao rodni varijetet.
Ja-koncept ili sopstveni identitet može trpeti uticaj od svesti osobe o tome kako je drugi doživljavaju. Rodni identitet se ne znači stavljanje osobe u kategoriju muškarca ili žene, ali, s druge strane, ukoliko se ne bi uključio koncept interakcije sa društvom u celini, ovaj pojam ne bi imao smisla. Ljudi su socijalna bića. Osobe koje se identifikuju kao transseksualne mogu imati jaku želju da ih drugi doživljavaju i smatraju kao osobe koje pripadaju rodu, suprotnom od njihovog kariotip, ali često menjaju svoje telo i ponašanje tako da se usklade sa svojim unutrašnjim osećanjem, što ne mora da ima nikakve veze sa tim da žele da budu muškarci ili žene.
Mnogi ljudi smatraju da su cisrodni, odnosno da pripadaju muškom ili ženskom rodu, koji odgovara biološkom muškom ili ženskom polu. Pre 20. veka pol osobe se određivao u potpunosti na osnovu spoljnjeg izgleda njihovih genitalija; kada je nauka počela da razume kromosome i gene, pol je počeo da se definiše na osnovu njih. Oni koji se polno definišu kao žene imaju genitalije koje se smatraju ženskim i par X kromosoma; oni koji se smatraju muškarcima, imaju genitalije koje se smatraju muškim i jedan X i jedan Y kromosom. Međutim, neke osobe imaju kombinacije kromosoma, hormona i genitalija koje se ne uklapaju u tradicionalne definicije "muškog" ili "ženskog". Osim toga, genitalije se mogu veoma razlikovati, a neke osobe mogu imati više od jednog tipa genitalija; i druge telesne karakteristike koje su povezane sa polom (oblik tela, maljavost lica i tela, visina glasa, itd.) mogu i ne moraju da se poklapaju sa socijalnim kategorijama muškog i ženskog. Novija istraživanja pokazuju da jedna u sto osoba može imati neke interseksualne karakteristike[5]. Zasnovano na ovim činjenicama, svi smo mi negde u kontinuumu biološkog pola, kao i roda.
Transseksualne osobe (po sopstvenoj identifikaciji) nekada žele da izmene primarne polne karakteristike, sekundarne polne karakteristike ili obe. Proces ove izmene se naziva terapija korekcije pola, dok se sama operacija koja je ovde najizraženija, pa se često jedina i pominje, naziva operacija korekcije pola (ili popularno operacija promene pola). Terapija korekcije pola može da uključi uklanjanje penisa, testisa i grudi, kao i pravljenje vagine, penisa i grudi. Ranije su se ovakve operacije izvodile nad decom sa duplim ili nejasnim genitalijama. Međutim, savremena medicima se protivi takvim operacijama, jer mnoge osobe kojima je pol hirurški određen po rođenju kasnije žale zbog tih odluka koje su drugi doneli u njihovo ime. Operacija korekcije pola za odrasle osobe koje se same na nju odlučuju su takođe predmet rasprava, ali uglavnom u pravnim sferama, obično o pitanju zakonskog statusa tih osoba u odnosu na brak, penziju, osiguranje itd. Druga debata je iz sfere etike i odnosi se na pitanje da li osobe imaju prava da same o tome odlučuju ili da li je to odgovornost lekara koji će obaviti te operacije samo u slučaju prave potrebe.
Najjasniji primer zašto je nužno praviti razliku između pola i roda jeste u slučaju kada su genitalije uklonjene nesrećnim okolnostima. Tada su libido i mogućnost osobe da stupa u seksualne odnose promenjeni, ali rodni identitet može ostati isti. Jedan od poznatih takvih slučajeva jeste David Reimer, o kome piše John Colapinto u As Nature Made Him. David Reimer je ostao bez penisa zbog lekarske greške tokom obrezivanja posle rođenja. Lekari su mu napravili vaginu i roditelji su ga odgajali kao žensko dete. Međutim, Reimer se oduvek osećao kao dečak i počeo je otvoreno da živi kao muškarac sa svojih 14 godina. I u drugim slučajevima rodni identitet osobe se može u potpunosti razlikovati od onog koji joj je pripisan na osnovu genitalija, a rodni izgled osobe (kao muškarac, žena ili androgina osoba) se ne mora poklapati sa njenim biološkim polom, u jednom slučaju, ili sa rodnim identitetom, u drugom. Termin "rodni identitet" je, dakle, šiti od pola koji je ustanovljen na osnovu posmatranja genitalija.
Formiranje rodnog identiteta je kompleksan proces koji počinje sa začetkom, ali koji uključuje i kritične procese rasta tokom gestacije i iskustvo nakon rođenja. Postoji puno razlika, ali jezik i tradicija u mnogim društvima zahtevaju da se osoba kategoriše ili kao muškarac ili kao žena, mada postoje neka društva koja prepoznaju i više rodnih kategorija, kao što su berdače među Američkim Indijancima.
Kada se rodni identitet osobe ne poklapa sa polom, odnosno sa genitalijama, osoba će verovatno patiti od rodne disforije, odnosno duboke nesreće zbog tog neslaganja.
Neka istraživanja su ukazala na to da se rodni identitet stvara i fiksira u ranom detinjstvu, nakon čega se ne menja. ova istraživanja se baziraju uglavnom na ispitivanju transseksualnih osoba koje govore o veoma ranom identifikovanju sa rodom koji ne odgovara njihovom telu. Prema ovim istraživanjima, rodni identitet se formira oko 2-3 godine. Međutim, ova istraživanja se mogu dovesti u pitanje dok se ne istraži kada su cisrodne osobe postale svesne svog identitet.
Drugi autori su kritikovali ova istraživanja dovodeći u pitanje izbor uzorka. Odobravanje hormonalne terapije, kao i operacije korekcije pola kontrolišu lekari. Jedno od pitanja koje se u tom procesu postavlja s namerom da se prepoznaju "prave" transseksualne osobe jeste kada je osoba počela da se identifikuje sa suprotnim polom. Istraživači su mogli nenamerno da odbace deo uzorka pri pokušaju određivanja tipičnog vremena formiranja rodnog identiteta. S druge strane, postoji mogućnost da transseksualne osobe daju poželjne, tj. "tačne" odgovore, kako bi povećale šanse da dobiju odobrenje za terapiju. Patrick Califia, pisac koji je i sam prošao kroz terapiju korekcije pola, kaže da su transseksualne osobe potpuno svesne kakve odgovore treba da daju kako bi im terapija bila odobrena:
- "Niko od naučnika koji se bave rodom ne shvata da su oni sami odgovorni za stvaranje takve situacije gde transseksualne osobe moraju da opisuju fiksiran niz simptoma i recituju istoriju koja je prepravljena na jasno propisan način kako bi dobili lekarsko odobrenje za ono što bi trebalo da bude njihovo neotuđivo pravo."
Verovatno postoji onoliko varijanti seksualnih i rodnih identiteta koliko ima ljudi i isto toliko načina ispoljavanja ovih identiteta u kompleksnosti svakodnevice. Društvo, međutim, ima tendencije da određene socijalne uloge pripiše muškim, odnosno ženskim individuama. U nekim društvima postoje i socijalne uloge koje su pripisane drugim rodnim identitetima, koji ne postoje u zapadnoj kulturi. Nekada je veza između rodne uloge i rodnog identiteta nejasna. Pojednostavljivanje po kome postoje "pravi" muškarci i "prave" žene i da se oni/e ponašaju "prirodno" doprinosi mnogim nejasnoćama. Rodni identitet mnogih osoba se ne uklapa u ove tradicionalne koncepte i njihovo ponašanje može biti drugačije od onog koje bi se tradicionalno očekivalo od muškaraca, odnosno žena. Ove osobe se mogu identifikovati kao transseksualne, transrodne, genderqueer, mogu se ne identifikovati ni na koji način, ili se identifikovati cisrodno, iako imaju drugačije rodno izražavanje (androgini).
Neke slavne osobe poznate po svom androginom izgledu ili cross-dressing-u su: Dame Edna, Gladys Bentley, David Bowie, Pete Burns, Eddie Izzard, Boy George, Norman Iceberg, k.d. lang, Annie Lennox, Jaye Davidson, Marilyn Manson, Marlene Dietrich, Mylène Farmer, Gackt, Grace Jones, Patrick Wolf, Marc Bolan, Brian Molko, Phranc, Madonna, Prince, Susan Powter, Kate Bornstein, Kristen McMenamy, Antony Hegarty i drugi.
|
Deo serije o gej, lezbejskim, bi i trans temama  | |
|---|---|
| Opšte teme | |
| Rod · Pol · Rodne uloge · Cisrodnost · Transrodnost · | |
| Identiteti | |
| Androginija · Birodnost · Genderqueer · Hidžre · Nebinarnost · Treći rod/Treći pol · Transrodnost · Transseksualnost · Transmuškarac · Transžena · Trirodnost · Berdače · Queer heteroseksualnost | |
| Teme | |
| Cross-dressing · Drag queen · Drag king · En femme · Transvestizam · Coming out · | |
| Zakonski aspekt | |
| Pravni status u svetu · Promena imena · Rodno neutralni toaleti | |
| Transseksualnost | |
| Etiologija · Terapija korekcije pola · Hormonska terapija (za transmuškarce · za transžene) · Operacija | |
| Queer studije | |
| Studije roda · Queer teorija · Transfeminizam | |
| Kultura i zajednica | |
| Filmovi · Spisak drag queensica | |
Portal | |
Premda u dominantnoj kulturi na Zapadu tradicija vidi samo dva roda (muški i ženski), u nekim drugim kulturama postoje rodni koncepti koji prepoznaju više rodova. U polinezijskoj kulturi postoje fa'afafine, osobe koje se smatraju trećim polom, između muškog i ženskog. Oni su biološki muškarci, ali se oblače, ponašaju i stupaju u socijalne interakcije kao žene. Fa'afafine se smatraju prirodnim rodom i ne trpe društvenu diskriminaciju.
U Indiji postoje hirdžre, koje se ne smatraju ni muškarcima ni ženama. Većina su biološki muškarci ili interseksualne osobe, ali ima i bioloških žena. Premda se smatraju trećim polom, hidžre ne uživaju jednako društveno prihvatanje kao muškarci i žene u indijskom društvu. Hidžre se mogu uporediti sa transvestitima i drag queensicama na zapadu.
U Omanu, koji ima stroju podelu između polova, postoje haniti, koji se bave muškom homoseksualnom prostitucijom, oblače se kao muškarci, mada nose pastelne boje (za razliku od muškaraca koji nose belo), ali koji imaju pokrete koji se smatraju ženskim. Haniti se mogu družiti sa ženama, što često čine prilikom venčanja i drugih okupljanja. Oni imaju svoja domaćinstva, gde obavljaju i muške i ženske poslove. Ipak, njima je omogućeno da se venčaju sa ženama. Nakon razvoda ili smrti žene, oni mogu da nastave da žive kao haniti.
- Rodno izražavanje
- Muškarac - Transmuškarac
- Žena - Transžena
- Queer teorija
- Razlika između pola i roda
- ↑ "Termin 'gender identity' (rodni identitet) je upotrebljen u izjavi za štampu 21. novembra, 1966., kako bi najavio otvaranje klinike za transseksualne osobe u okviru bolnice "Johns Hopkins". Proširen je po medijima širom sveta i uskoro je ušao u rečnik… rodni identitet je vaše vlastito osećanje ili ubeđenje muškosti ili ženskosti." John Money, 'The concept of gender identity disorder in childhood and adolescence after 39 years', Journal of Sex and Marital Therapy 20 (1994): 163-77.
- ↑ John Money, 'The concept of gender identity disorder in childhood and adolescence after 39 years', Journal of Sex and Marital Therapy 20 (1994): 163-77.
- ↑ Richard G. Kopff, Edward Nersessian, Textbook of Psychoanalysis, (American Psychiatric Association, 1996), p. 645.
- ↑ Blackless, Melanie. "ATYPICAL GENDER DEVELOPMENT – A Review". pristup na dan 28. 09. 2008.. Arhivirano 2008-10-07 na Wayback Machine-u „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2008-10-07. Pristupljeno 2009-07-19.
- ↑ Blackless, Melanie; Anthony Charuvastra, Amanda Derryck, Anne Fausto-Sterling, Karl Lauzanne, and Ellen Lee (February 2000). „How sexually dimorphic are we? Review and synthesis”. American Journal of Human Biology 12 (2): 151–166. DOI:10.1002/(SICI)1520-6300(200003/04)12:2<151::AID-AJHB1>3.0.CO;2-F. PMID 11534012. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-15. Pristupljeno 2007-02-15.