Prijeđi na sadržaj

Mira Alečković

Izvor: Wikipedija
Mira Alečković
Mira Alečković
Rođenje2. 2. 1924
Novi Sad
Smrt27. 2. 2008
Beograd
DržavljanstvoSrbija
Zanimanjepjesnik, pisac

Mira Alečković (19242008) je bila srpska pesnikinja, učesnica narodnooslobodilačke borbe, i autorica pjesme "Druže Tito mi ti se kunemo".

Nakon raspada SFRJ, okrenula se temama srpske nacionalne prošlosti i nacionalizma.[1]

Život

[uredi | uredi kod]

Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Kao gimnazijalka, 1939. godine postala je članica SKOJ-a.

1941. godine, od prvog dana narodnooslobodilačke borbe, postala je članica partizanske ilegale u Beogradu. Uredila je prvi broj časopisa „Pionir“ koji je u toku rata izdavan ilegalno.

Po završetku gimnazije studirala je opštu književnost i slavistiku u Beogradu, kao i višu Fušeovu školu pri Sorboni. Bila je jedna od najboljih učenica Desanke Maksimović i njena bliska prijateljica.

Posle rata pesnikinja nastavlja s društvenim i književnim radom. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: „Omladina“, „Mladost“, „Poletarac“, i „Zmaj“. Više od dvadeset godina je bila glavni i odgovorni urednik „Zmaja“. Bila je sekretarica, potpredsednica i predsednica Udruženja književnika Srbije, te predsednica Saveza književnika Jugoslavije.

Mira Alečković, Branko Ćopić i Aco Šopov u partizanima (oko 1944).

Mira Alečković je umrla 27. februara 2008. godine u Beogradu. Sahranjena je, 3. marta, uz vojne počasti, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Od nje se u ime Udruženja književnika Srbije oprostio Pero Zubac, dok je glumica Rada Đuričin pročitala stihove njene pesme „Poruka jedne senke“.[2]

Djela

[uredi | uredi kod]

Pesničko stvaralaštvo Mire Alečković se pojavljuje neposredno pred početak Drugog svetskog rata, a svoju prvu zbirku pesama „Zvezdane balade“ izdaje po završetku rata, 1946. godine. Objavila je još dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. Njena poezija i proza prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski te na sve jezike narodâ Jugoslavije.

Pesnička dela Mire Alečković pripadaju tradicionalnom toku poezije koja se vezuje za Jovana Jovanovića Zmaja, Gvida Tartalju, Desanku Maksimović i Branka Ćopića. Njena lirika se zasniva na jednostavnosti i iskrenosti, i pisana je jednostavnim jezikom bliskim deci. Putem nje u mališanima budi plemenitost, uči ih da se bore protiv egoizma i rasne diskriminacije. Posebnu pažnju posvećuje ljubavi između roditelja i dece uporedo se boreći za poštovanje dečje ličnosti. Ipak, najviše je rodoljubivih motiva a najbolja ilustracija ove tvrdnje je zbirka „Zvezdane balade“. Autorica je teksta pesama "Druže Tito mi ti se kunemo" i "Svečana pesma".

O svom radu Mira Alečković kaže: Stvaranje za decu meni znači vraćanje samoj sebi, svetu detinjstva, čistijem od sveta odraslih. To je večito traženje lepote, dobrote i ljubavi, potraga za utočištem kad izneveri svet odraslih.

Zbirke pesama

[uredi | uredi kod]
  • 1946. Zvezdane balade
  • 1955. Pionirsko proleće
  • 1956. Prijatelji
  • 1957. Lastavica
  • 1963. Srebrni voz
  • 1970. Sunčani soliteri
  • 1972. Da život bude ljubav
  • 1975. Sanjalica
  • 1980. Ne mogu bez snova
  • 1982. Staza srebrom izvezena

Romani

[uredi | uredi kod]
  • 1953. Srebrna Kosa
  • 1960. Zbogom velika tajno
  • Zašto grdiš reku?
  • Jutro

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi kod]
  • 1950. Republička nagrada za zbirku poezije „Tri proleća“
  • 1953. Nagrada „Dečja knjiga“ za roman „Srebrna kosa“
  • 1964. Nagrada „Kurirček“ za najbolju pesmu za decu
  • 1965. Zlatna medalja za poeziju na međunarodnom poetskom konkursu u Pistoji
  • 1966. Prva nagrada sovjetskog dečjeg časopisa „Pionir“ za „Zvezdanu bajku o Vjazmi“
  • "Legija časti" za dugogodišnju kulturnu saradnju sa Francuskom
  • "Partizanski kurir" za tridesetogodišnji rad u oblasti literature za decu sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe

Ocene i kritike

[uredi | uredi kod]

Književnik Miljenko Jergović, opisujući angažman Mire Alečković u periodu SFRJ, govori o njenoj "mađioničarskoj" sposobnosti da bude dobra i sa komunističkim režimom, kojem piše pohvalne pesme, kao i sa njegovim kritičarima nacionalistima i liberalima:

Kojom se profesijom bavila Mira Alečković? To nije lako reći. Vjerojatno mađioničarskom. Vladala je jedinstvenim umijećem da se prikaže onakvom kakvom bi željela da je vide međusobno konfrontirane i zavađene strane. Obje strane njezina lica vazda su bile na svjetlu, Mira Alečković bila je žena bez sjenke. I konačno, kada je došla 1991, Mira Alečković već je bila savršeno srođena s novim prilikama. Naravno da je podržavala Slobodana Miloševića, naravno da je prezirala Slovence i Hrvate, kao što će, čim za to dođe vrijeme, prezirati i Bošnjake...[1]

– Miljenko Jergović o liku i delu Mire Alečković

Izvori

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]