Korvus
Korvus (lat. Corvus, gavran), isto leteći most, abordažni most je rimska sprava za ukrcavanje na brodove, koja se koristila tokom pomorskih bitki u Prvom punskom ratu protiv Kartagine.
U svojoj knjizi Istorija, Polibije opisuje korvus kao most 10.9 m dugačak i 1.2 m širok, sa malim dodatnim ispupčenjima na obe strane. Koristio se verovatno na pramcu broda gde bi se koloturama mogao podizati i spuštati. Imao je oštar vrh sličan kljunu ptice, koji bi se zabijao za palubu neprijateljskog broda. To bi omogućilo da se korvus dobro drži dok legionari prelaze na neprijateljski brod. Dalje bi se odigravao sukob na neprijateljskom brodu, sličan kopnenoj bici.
U III veku pne. Rim je imao jako malo iskustva u pomorskom ratovanju. Tačnije pre Prvog punskog rata Rimska republika nikad nije ratovala van Apeninskog poluostrva. Najveća snaga Rima je bila u kopnenim bitkama i disciplini i hrabrosti njegovih vojnika. Korvus omogućava Rimskoj republici da u pomorskom ratovanju koristi svoju kopnenu armiju i njenu prednost. Rimljani pobeđuju u nekoliko bitaka zahvaljujući korvusu. Najpoznatije su bitka kod Mila, bitka kod Sulka, bitka kod Tindarija i bitka kod Eknoma.
Težina korvusa na pramcu broda smanjivala je pokretljivost broda. Rimljani su izgubili dve flote u oluji 255. pne. i 249. pne. , najviše zahvaljujući nestabilnosti , koju je korvus izazivao. Ti gubici su verovatno bili razlog napuštanja upotrebe korvusa. Rimsko pomorsko ratovanje i taktika ratovanja se poboljšala, a posade brodova postaju iskusnije. Prednost korvusa više nije bila veća od rizika, pa se njegova upotreba postepeno napušta.
Zamenjuje se dugačkim gvozdenim kukama (manus ferrea, harpago) kojima se privlači neprijateljski brod.
- Vojna enciklopedija, Beograd, 1973., knjiga peta, strana 59.