Prijeđi na sadržaj

Jovan Iskrić

Izvor: Wikipedija
Jovan Iskrić
Biografski podatci
Datum rođenja 3. ožujka 1884.
Mjesto rođenja Karlsdorf, Austro-Ugarska - današnji Banatski Karlovac, Vojvodina, Srbija
Datum smrti 14. lipnja 1961.
Mjesto smrti Zagreb, Hrvatska
Puno ime Jovan Iskrić
Supruga Marija Pitlik von Rudan und Poria
Vojna karijera
Godine u službi 1902. – 1941.
Čin Hauptmann
General
Ratovi Prvi svjetski rat
Važnije bitke Balkansko bojište, Talijansko bojište
Vojska Austro-Ugarska vojska
Kraljevska jugoslavenska vojska
Hrvatske oružane snage
Rod vojske Kopnena vojska
Jedinice 86. ugarska linijska pješačka pukovnija von Steininger
XV. korpus Austro-Ugarske vojske

Jovan Iskrić (nemački: Johann Iskric) (Karlsdorf, Austro-Ugarska - današnji Banatski Karlovac, Vojvodina, Srbija 3. ožujka 1884. - Zagreb, Hrvatska, 14. lipnja 1961.) satnik u Austro-Ugarskoj vojsci, te kasnije pripadnik Kraljevske jugoslavenske vojske i Hrvatskih oružanih snaga.

Vojna kariera

[uredi | uredi kod]

Sa četrnaest godina je ušao u pešadijsku kadetnu školu u Gracu, sa koje je 18. avgusta 1902., kao oficir (zastavnik), dodeljen 86. mađarskom pešadijskom pukom Freiherr von Steininger. Borio se na Balkanskom bojištu. Sa prestreljenim plućima je tri meseca u bolnici, a zatim se vrati na isto bojno polje. U januaru 1915. je postao satnik. Kada je Kraljevina Italija ušla u rat, on je prebačen na Italijansku frontu. Uspešno je komandovao Ugarskom kraljevskom črnovojniškemu bataljonu (Landsturm-Bataillon) V/4, tako, da je bio nagrađen vojnom ordenom Marije Terezije. Nakon raspada Austro-Ugarske vojske Iskrić je služio u Vojsci Jugoslavije, a potom 1941. godine postao je pukovnik hrvatske vojske. 1944. dodeljen mu je čin generala.

Odbrana na reki Soči kod kraja Avče

[uredi | uredi kod]

Početkom 11. bitke na Soči, južno krilo XV. korpusa protezao je do ruševina sela Log (danas Bodrež, Slovenija), 3 kilometara sjeverno od kraja Kanal. Samo kratki dio krila - jedva pola milje - održan je između sela Log i Avče, duž reke, a onda se okrenuo u desno na poleđinu visokog platoa Lom. Prvu liniju fronte "U", zauzimali su tri trupa črnovojniškega bataljona V/4. Tu je stavljen i drugi, takozvani zatvor "R", koji se protezao od vrha Fratta (555 metara) do severnog oboda Avče i se združio sa linijom "U". Izložen donji deo duž obale Soče je bio važan korner stub odbrane i stoga jedan od glavnih ciljeva napada Italijana, kada je 17. avgusta 1917. godine počela bitka.

Komandant linije "U" je bio satnik Iskrić. Zato što su trupe delimično sastavljene od delova prethodnih trupa i od starijih muškaraca, bez obzira na borbenost i naoružanja, nisu bili ni na koji način ekvivalentni italijanskim. Pod vođstvom satnika Iskrića uspeli su da zadrže tri dana gorke borbe sve dok se nije (sa svežih snaga) na visokom platou Loma uspostavio novi odbrambeni front.

Spomen ploča kod Avča

U noći četvrtog dana bitke, 20. avgusta, Italijani su uspeli da pređe reku Soča nedaleko od sela Log. Odatle nije mogao da jih protera bilo kakvi direktni artiljerijski napad, ni ponovljeni napadi, uprkos činjenici, da su dva krila pozicije bili opkoljeni. Kada je protivnik dobio pojačanje, a na Iskrićevi strani nije se očekivao, i kada je broj gubitaka počeo da opasno raste, situacija je postala beznadežna. Komanda brigade je Iskriću dozvolila povuk. "Nikada", odgovorio je Iskrić žicom, koji je zatim odmah prekinuta.

Tokom dana su Italijani dobili prostor u susednom severnom delu. Tada je postala odbrana Avče, čija posada je smanjena za jednu trećinu prvobitne moći, zaista nemoguća. Zbog toga, komanda brigade je sledeću noć naredila evakuaciju. Ali je izrazila čestitku upornosti svih trupa, podređenih satniku Iskriću. Komandant u ovoj bici, satnik Iskrić, dobio je Viteški križ Ordena Marije Terezije.

Iskrić je umro 14. lipnja 1961. godine. Pokopan je na Mirogoju.[1]

Činovi

[uredi | uredi kod]

Austro-Ugarska Monarhija

[uredi | uredi kod]
  • čin Fähnrich (zastavnik).
  • čin Oberleutnant (natporučnik).
  • čin Hauptmann (satnik).

Nezavisna Država Hrvatska

[uredi | uredi kod]
  • pukovnik.
  • general (30. oktobar 1944)[2]

Odličja

[uredi | uredi kod]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Gradska groblja Zagreb: Jovan Iskrić, Mirogoj RKT-141-II-146
  2. Biography of General Jovan Iskrić (1884-1961), Generals.dk.
  3. Kövess von Kövessháza, 1937

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Kövess von Kövessháza, Geza (1937). Die Militär-Maria-Theresien-Ordens-Ritter des Weltkrieges : auf Grund amtlicher Daten und der bisher erschienenen Verezichnisse und Ergänzungen ; (abgeschlossen am 31. Mai 1937). Wien: Tyrolia. str. 16.  Avstrijski vzajemni katalog
  • Hofmann, Oskar von; Hubka, Gustav von (1943). Der Militär-Maria-Theresien-Orden : die Auszeichnungen im Weltkrieg 1914 - 1918. Wien: Militärwissenschaftliche Mitteilungen. str. 151.  Avstrijski vzajemni katalog
  • Schematismus für das K.u.K. Heer und für die K.u.K. Kriegsmarine. K.K. Hof- und Staatsdruckerei. 1908.  Avstrijski vzajemni katalog
  • Schematismus für das K.u.K. Heer und für die K.u.K. Kriegsmarine. K.K. Hof- und Staatsdruckerei. 1914. p. 247. 
  • Ranglisten der Kaiserlich und Königlichen Heeres .... K.K. Hof- und Staatsdruckerei. 1917. p. 589.  Avstrijski vzajemni katalog

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]