Prijeđi na sadržaj

James Baldwin

Izvor: Wikipedija
James Baldwin

James Baldwin, 1955. Fotografija: Carl Van Vechten
Ime po rođenjuJames Arthur Baldwin
Rođenje 2. avgust, 1924.
New York, New York, SAD
Smrt 30. novembar, 1987.
Saint-Paul de Vence, Francuska
Profesija pisac, esejist
Značajni radovi: Go Tell It on the Mountain
Nagrade 1962. - Nagrada George Polk

James Arthur Baldwin (2. avgust, 1924. - 30. novembar, 1987.) bio je afro-američki pisac, pesnik, esejista, dramaturg, najpoznatiji po svom romanu Go Tell It on the Mountain. Većina njegovih radova obrađuje teme rasizma i seksualnosti u američkom društvu sredinom 20. veka. Njegovi romani su poznati po ličnom pristupu istraživanja identiteta, kao i zbog načina na koji ispituje kompleksne socijalne i psihološke pritiske vezane za činjenicu da je neko crnac i gej u vreme pre nego što je mogla da se pretpostavi socijalna, kulturna i politička jednakost ovih grupa.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Baldwin je rođen 1924. godine kao prvo dete majke, koja će imati devetoro dece. Nije nikada upoznao svog biološkog oca, ali je svog očuha Davida Baldwina poznavao kao jedinu očinsku figuru. David je bio surov prema porodici i nije podržavao Jamesova interesovanja za književnost. Sa 14 godina James je postao propovednik u Pentakostalnoj crkvi u Harlemu. Po završetku srednje škole u Bronxu preselio se u Greenwich Village. Ranih 1940-ih svoja interesovanja je pomerio sa vere ne književnost. Najveću podršku dobijao je od svog idola Richarda Wrighta koga je smatrao „najvećim crnim piscem na svetu“. Njih dvojica su postali prijatelji i Wright mu je pomogao da dobije nagradu Eugene F. Saxon. Baldwin je svoju kolekciju eseja nazvao Notes of a Native Son , kao jasnu referencu na Wrightov roman Native Son. Međutim, u eseju iz 1949. godine, Everybody’s Protest Novel Baldwin je napisao da Wrightov Native Son, kao i Stoweov Uncle Tom’s Cabin nemaju uverljive likove i psihološku kompleksnost. Ovo je pokvarilo prijateljstvo dva pisca. Mađutim, kasnije u intervjuu za New York Times Baldwin je rekao da nije prestao da obožava Wrighta: „Poznavao sam Richarda i voleo sam ga. Nisam ga napadao; pokušavao sam da razjasnim nešto sebi.“[1]

Afro-američki slikar Beauford Delaney je, takođe, imao veliki uticaj na Baldwina. U The Price of the Ticket iz 1985. Baldwin piše da je Delaney bio za njega prvi živi dokaz da crnac može biti umetnik. Divio se njegovoj hrabrosti, integritetu, strasti: „Video sam ga potresenog mnogo puta i doživeo sam da ga vidim slomljenog, ali ga nikada nisam video da se klanja.“

Baldwin između Charlton Hestona i Marlona Branda, 1963. u toku Marša na Washington.

Kao i mnogi drugi američki pisci i spisateljice tog doba, Baldwin se preselio u Francusku 1948. na duže vreme. Bio je u Parizu, gde su se takođe nalazili i Ernest Hemingway, Gertrude Stein, F. Scott Fitzgerald, Richard Wright i mnogi drugi. Kada se vratio u Ameriku aktivno se uključio u Pokret za ljudska prava. Učestvovao je 1963. godine u Maršu na Washington sa Martinom Lutherom Kingom.

Godine 1962. Baldwin je dobio nagradu George Polk za reportažu u New York Timesu.

Godine 1987. Baldwin umire od raka. Sahranjen je na Ferncliff Cemetery and Mausoleum u Greenburghu.

Poštanska marka sa njegovim likom štampana je 2005. godine.

Bibliografija

[uredi | uredi kod]

Objavljeno u saradnji sa drugim autorom, odnosno autorkom:

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Julius Lester (27.5.1984.). „JAMES BALDWIN -- REFLECTIONS OF A MAVERICK”. New York Times. Pristupljeno 10.3.2007.  Za pristup stranici potrebno je registrovati se. Registracija je bespatna.

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]