Зелено

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Зелено (разврставање).
Зелене боје

Зелена је боја из видљивог спектара свјетлости. Зелена се налази између жуте и плаве, и кад се помјешају те боје добије се зелена. Због тога у неким језицима, на примјер на вијетнамском, не постоји ријеч за зелену боју. Умјесто тог они кажу плава или жута. Зелена је боја природне траве и многобројног лишћа.

Зелена боја се региструје на таласним дужинама од 570 до 590 нм. Асоцира на далеко и хладно. Не утиче битније на физиолошке функције човека. Делује умирујуће и нешто мало утиче на повећање радне способности на радном месту.

Зелена боја је боја исламске религије, православља и екологије. Еколошки покрети се другачије називају „зелени“ јер том бојом означавају своју борбу за заштиту природе. Као знак, зелена боја представља да је нешто допуштено (пример: семафор), или слободно (пример: такси-возило), за разлику од црвене која представља забрану. Зелена је боја природе. Људима са оштећеним видом се препоручује да гледају у њу.

Зелена боја има у РГБ-у вриједност (0, 128, 0) децимално или 008000 хексадецимално

Кршћанство

[уреди | уреди извор]

Једна од литургијских боја. Знаком је наде. Употребљава се у недјељама Духова те у осталим обичним недјељама. Након силаска Духа Светога "наступа вријеме Цркве која је на путу те живи у нади, очекујући 'славни долазак Господинов' ".[1]

Зелена боја као симбол

[уреди | уреди извор]
Новчаница од једног америчког долара.

Зелена се боја користи у описивању људи који су неискусни, љубоморни, или болесни. У Сједињеним Америчким Државама, зелена је сленг израз за новац. Културолошки, зелена носи широка и понекад контрадикторна значења. У неким културама, зелена симболизира наду и раст, док је у другима она повезана са смрћу, болешћу, завишћу, или ђавлом. Ипак се зелена боја највише повезује с природом. На примјер, Ислам слави зелену боју јер очекује да рај буде препун зеленила. Зелена је такођер повезана с регенерацијом, плодношћу и поновним рођењем због своје везе с природом. Недавно су политичке скупине у кампањама почеле узимати зелену боју као симбол заштите околиша и биоразноликости, али и социјалне правде. То је довело до сличних кампања у оглашавању производа, па тако подузећа продају зелене или еколошки пријатељске односно прихватљиве производе (посебице био-храна).

Зелена боја у природи

[уреди | уреди извор]
Грашак у рукама индијског уличног продавача.

Животиње, као што су жабе, гуштери и остали гмазови и водоземци, рибе, кукци и птице, појављују се зелени због мјешавине слојева плаве и зелене боје на њиховој кожи. Далеко највећи допринос „зелености“ у природи је клорофил, помоћу којег биљке обављају фотосинтезу. Многи минерали садрже пигментиме зелене боје па се стољећима користе за добивање зелене боје. Огроман је број минерала који имају зелени пигмент због многих различитих кемијских елемената које садрже. Међу њима највише се истиче смарагд који је обојен зелено због крома, а понекад и ванадија. Кром (III) оксид (Цр2О3) назива се кром зелени,али када се користи за производњу боје назива се Виридиан или институционално - зелена. Јако дуго година извор боје амазонита је била мистерија. Вјеровало се да је зелен због бакар јер бакрови спојеви често имају плаве и зелене пигменте. Амазонит је плаво-зелене боје ипак због мале количине олова и воде. Рани сликари су такођер користили бакар помијешан с воском (и још неким тварима) како би добили зеленкасту боју. Мјешавине оксидираног кобалта и цинка су такођер су се корисли за стварање зелене боје, и то већ у 18. стољећу. За стварање зелене искре у ватромету користе се соли барија, као што су баријев клорат, кристали баријева нитрата, или бариј клорида, а они се користе и за зелену боју ватре у каминима богаташа.

Зелена боја и умјетност

[уреди | уреди извор]

У 15. стољећу "Саинт Wолфганг анд тхе девил", Мицхаела Пацхера, враг је зелен. Пјесници попут Цхауцера такођер мисле да постоји веза између зелене боје и ђавла. У многим фолклорима и књижевности, зелена је традиционално била кориштена за симболе природе, то јест живота, плодности и поновног рођења. Зелена је симбол ускрснућа и бесмртности у древном Египту (бог Озирис је приказан са зеленом кожом). Зелена се користи за описивање некога тко млад, неискусан, наиван (по аналогији на незрело воће). Зелена је традиционална боја носили ловци у 19. стољећу, па се једна нијанса зелене зове „хунтинг греен“, односно лов - зелена . У 20. стољећу је већина ловаца почела носити боје маслине, такођер нијансу зелене, а не „хунтинг греен“ боју.

Зелена се такођер користи за означавање врачања, враголија и зла због своје повезаности са вилама и духовима раног Енглеског фолклора. Такођер је имала повезаности с пропадањем и токсичности. Глумац Бела Лугоси носио је зелену одјећу и шминку за улогу у Дракули. Зелена боја коже повезана је с мучнином и болести. У комбинацији са златом, сматра се да помлађује. У келтској традицији, зелена се избјегава у одјећи због своје повезаности с празновјерјем. Зелена се сматрала да је несретна боја у британској културами, гдје зелени аутомобили, вјенчанице, и казалишни костими носе несрећу због празновјерја. Стога су и у Човјеку-пауку зликовци често били обојени зелено представљајући разлику од јунака црвене боје.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. „Жупа Медулин”. Архивирано из оригинала на датум 2010-01-08. Приступљено 2015-05-05. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Иванчевић, Радован – Ликовни говор – Боје у природи и умјетности

Вањске везе

[уреди | уреди извор]