Wалес

Цyмру (велшки) Wалес (енглески) Wалес
Застава Краљевски знак
Гесло: Цyмру ам бyтх (сх. Wалес заувијек )
Химна: "Хен Wлад Фy Нхадау (сх. Стара земља мојих отаца)"
Статус	дио Уједињеног Краљевства
Главни град	Цаердyдд 51°29′0″Н, 3°11′0″W
Службени језици	велшки енглески
Демоним(и)	Велшани
Влада	Деволуирано парламентарно законодавство унутар парламентарне уставне монархије
• Краљ	Цхарлес III
• Први министар	Марк Дракефорд
• Замјеник првог министра	празно
• Државни тајник	Алун Цаирнс
Легислатура	Народна скупштина Парламент Уједињеног Краљевства (40 од 650 заступника)
Настанак
• Уједињење под Груффуддом ап Ллywелyном	1057.
• Рхуддлански статут	3. ожујка 1284.
• Акт о законима у Wалесу	1535.
• Деволуција	31. српња 1998.
Површина
• Укупно	20,779 км2 (3. у УК.)
Становништво
• Процјена за 2017.	▲ 3.125.000
• Попис из 2011.	3.063.456
• Густоћа	148 /км2
ХДИ (2017.)	0.885 јако висок
Валута	фунта стерлинга (ГБП)
Временска зона	УТЦ+0 (ГМТ/WЕТ)
• Љети (ДСТ)	УТЦ+1 (БСТ/WЕСТ)
Формат датума	дд/мм/гггг
Позивни број	+44
ИСО 3166 код	[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена	.цyмру / .wалес / .ук
Веб-сајт wалес.цом

Wалес (велшки: Cymru; енглески: Wales) јест држава у саставу Уједињеног Краљевства и отока Велика Британија. Граничи се с Енглеском на истоку, на сјеверу и западу је Ирско море, а на југу Бристолски канал. У Wалесу је живјело 3.063.456 становника по попису из 2011. године и заузима укупну површину од 20.779 км². Обала Wалеса је дуга више од 2.700 км, а рељеф му је углавном планински, чији се виши врхови налазе у сјеверним и средишњим подручјима, међу којима је и највиша планина Wалеса, Yр Wyддфа (енг. Сноwдон). У цјелости се налази унутар сјеверног умјереног појаса и има промјенљиву, оцеанску климу.

Велшки национални идентитет се јавио међу Бритима након повлачења Римљана из Британије у V. стољећу и Wалес се сматра једном од сувремених келтских нација. Смрт Ллywелyна ап Груффудда 1282. године означила је завршетак едwардијанског освајања Wалеса, мада је Оwаин Глyндŵр накратко повратио велшку неовисност почетком XV. стољећа. Wалес је у цјелости припојен Енглеској и подведен под енглески правни сустав Актима о законима у Wалесу из 1535. и 1542. године. Посебна велшка политика се развила у XIX. стољећу. Велшки либерализам, чији је представник почетком XX. стољећа био Ллоyд Георге, потиснут је растом популарности социјализма и Лабуристичке странке. Велшки национални покрет је растао тијеком стољећа: странка Плаид Цyмру је основана 1925. године, а Велшко језичко друштво 1962. године. Утемељена на основу Акта о управи у Wалесу из 1998. године, Народна скупштина Wалеса је задужена за низ деволуираних политичких питања.

За вријеме индустријске револуције, развој рударства и металуршке индустрије претворили су Wалес из земљорадничке у индустријску нацију. Рударство у јужновелшким пољима угља је изазвало муњевит раст становништва Wалеса. Двије трећине становништва живи у јужном Wалесу, гдје се налазе градови Цаердyдд (енг. Цардифф), Абертаwе (енг. Сwансеа), Цаснеwyдд (енг. Неwпорт) и оближње долине. Како је за Wалес традиционална екстрактивна и тешка индустрија или изгубила на значају или потпуно нестала, велшко господарство данас почива на јавном сектору, лакој и услужној индустрији те туризму.

Иако је тијеком повијести политички и друштвено био тијесно повезан с остатком Велике Британије и већини становништва је енглески језик матерњи, Wалес је задржао посебан културни идентитет и званично је двојезичан. Више од 560.000 говорника велшког језика живи у Wалесу, а у сјеверним и западним подручјима га говори већина становништва. Од краја XIX. стољећа надаље, Wалес је постао чувен као "земље пјесме", дјеломично захваљујући традицији еистеддфода. На многим међународним спортским догађајима, као што су Свјетско првенство у ногомету, Свјетско првенство у ругбyју и Игре Цоммонwеалтха, Wалес има своје националне момчади, мада на Олимпијским играма велшки спорташи наступају за Британију. Ругбy унион се сматра симболом велшког идентитета и изразом националне свијести.

Поријекло имена

Енглеске ријечи "Wалес" и "Wелсх" имају исти германски коријен (јед. Wалх, множ. Wалха), који је настао из имена галског народа познатог Римљанима као Волцае и почео да означава све негерманске народе. Англосаксонци су користили израз Wæлисц за Брите као народ, а Wēалас за њихове земље. Сувремена имена неких континенталноевропских земаља (нпр. Валонија, Влашка и Валаис) и народа (нпр. Власи преко посуђенице у старославенски језик) имају слично поријекло.

Повијесно у Британији, ти називи нису биле ограничени на сувремени Wалес или Велшане, него су их Англосаксонци употребљавали за све везано за Брите, укључујући и друга негерманска подручја у Британији (нпр. Цорнwалл - Цорнwēалас) и мјеста у англосаксонском посједу везана за Брите (нпр. Wалwортх у Дурхаму и Wалтон у Западном Yорксхиреу), као и за друге ствари повезиване с негерманским Европљанима као што је орах (енг. wалнут).

Сувремени Велшани себе називају Цyмрy, а Цyмру је велшко име за Wалес. Ови изрази (оба се изговарају као [ˈkəm.rɨ]) потјечу од бритонске ријечи цомброги (сх. сународници). Упораба ријечи Цyмрy као ендонима проистиче из послијеримског (након доласка Англосаксонаца) мјеста обитавања Велшана (говорника бритонског језика) у сувременом Wалесу као и у сјеверној Енглеској и јужној Шкотској (Yр Хен Огледд, сх. Стари Сјевер). Он наглашава да су Велшани у сувременом Wалесу и на Старом Сјеверу били један народ, другачији од осталих. Међутим, израз се није односио на Корнијце и Бретонце, иако су по поријеклу, култури и језику слични Велшанима. Овај назив се почео користити као ендоним највјеројатније прије VII. стољећа. Забиљежен је у пјесми похвалници Цадwаллону ап Цадфану (Молиант Цадwаллон, дјело Афана Ферддига) око 633. године. У велшкој књижевности, назив Цyмрy је рабљен тијеком цијелог Средњег вијека као име за Велшане, мада је старији, шири појам Брyтхониаид и даље означавао било који бритонски народ (укључујући Велшане) и био чешћи у књижевности све до отприлике 1200. године. Након тога израз Цyмрy је превладао као назив за Велшане. Све до отприлике 1560. године ријеч се писала као Кyмрy или Цyмрy, неовисно од тога да ли се односила на људе или њихову домовину.

Латинизирани облик овог имена (Цамбриа) и његове изведенице и даље се јављају као рјеђи алтернативни називи за Wалес и Велшане. Неки од примјера су Цамбријско горје (које покрива већи дио Wалеса и по коме су названи геолошки период камбриј ), новине Цамбриан Неwс и твртке и удружења Цамбриан Аирwаyс, Цамбриан Раилwаyс, Цамбриан Арцхаеологицал Ассоциатион и Роyал Цамбриан Ацадемy оф Арт. Изван Wалеса, сличан израз је опстао као назив Цумбриа у сјеверозападној Енглеској, која је била дио Хен Огледда. Цумбријски језик, за који се сматра да је био близак велшком, говорио се у овом подручју све док није изумро око XII. стољећа. Овај облик се повремено појављује и у књижевности, као нпр. у псеудоповијесној "Хисториа Регум Британниае" Геоффреyа од Монмоутха, гдје се лик Цамбера описује као епонимски краљ Цyмруја.

Повијест

Претповијест

Види такође: Претповијесни Wалес

Брyн Целли Дду, каснонеолитска гробница на отоку Мôн

Wалес је насељен сувременим људима најмање 29.000 година. Стално људско насељавање почиње крајем задњег леденог доба, између 12.000 и 10.000 година прије садашњости (ПС), када су се мезолитски ловци-сакупљачи из Средње Европе почели досељавати у Велику Британију. У то вријеме разина мора је била много нижа него данас и плитки дијелови данашњег Сјеверног мора су били копно. Источна обала данашње Енглеске и обале данашњих Данске, Њемачке и Низоземске су биле спојене копненом масом познатом под називом Доггерланд, образујући притом Британски полуоток на европском копну. Wалес је остао без глечера до отприлике 10.250 година ПС, а топлија клима је условила стварање густог шумског покривача. Пораст разине мора на крају леденог доба раздвојио је Wалес и Ирску, између којих се данас налази Ирско море. Доггерланд је потопило Сјеверно море и до 8.000 година ПС Британски полуоток је постао оток. До почетка неолита (отприлике 6.000 година ПС) разина мора у Бристолском каналу је била и даље око 10 м нижа него данас. Јохн Давиес је тврдио да су прича о потапању Цантре'р Гwаелода и приче у Мабиногиону како је море између Wалеса и Ирске било уже и плиће можда далеко народно сјећање на ова времена.

Неолитски насељеници су се стопили с претходним становништвом, поступно мијењајући њихов начин живота из номадског ловаца-сакупљача у земљраднички до 6.000 година ПС – Неолитска револуција. Они су раскрчили шуме да би створили пашњаке и обрађивали земљу, развили нове технологије као што су производња керамике и тканине и саградили цромлецхе као што су Пентре Ифан, Брyн Целли Дду и Парц ле Бреос Цwм између око 5.800 и 5.500 година ПС. Као и људи који су живјели диљем Британије, тијеком наредних стољећа људи који су насељавали данашњи Wалес асимилирали су досељенике и размјењивали идеје брончанодобних и жељезнодобних келтских култура. Према Јохну Т. Коцху и другима, Wалес је у касном брончаном добу био дио приморске трговачке културе која је такођер укључивала и друге келтске нације. Ова тврдња, понекад називана "атлантско-келтском", у супротности је с тврдњом да келтски језици потјечу с истока, с простора Халлстаттске културе. До Римског освајања Британије простор сувременог Wалеса стољећима су насељавала племена Децеангли, Ордовици, Цорновии, Демети и Силури.

Римско доба

Види такође: Wалес у римско доба

Римско освајање Wалеса започело је 48. године нове ере и завршило се након око 30 година. Римска власт је опстала на овим просторима наредних 300 година. Освајачки походи представљају најпознатије догађаје у Wалесу за вријеме Рима, понајвише због срчаног, мада у коначници неуспјешног, отпора старосједилачких племена: Силура и Ордовица. Римска власт у Wалесу је била чисто војне природе, осим у приобалном подручју јужнога Wалеса, источно од полуотока Гŵyр, гдје има трагова романизације. Једини град у Wалесу који су основали Римљани, Цаер-wент, налази се у југоисточном Wалесу. Цаер-wент и Цаерфyрддин (енг. Цармартхен), такођер у јужном Wалесу, постали су римски цивитатес. Пошто је Wалес обиловао рудним богатствима, Римљани су уз помоћ своје технологије вадили велике количине злата, бакра и олова, као и умјерене количине других руда као што су цинк и сребро. Римски господарски развој имао је своје тежиште у југоисточној Британији, па у Wалесу није било значајније господарске активности. Ово је понајвише био сплет околности, јер Wалес није имао ниједан од потребних материјала у погодном омјеру, а пошумљена, брдовита унутрашњост није била погодна за индустријализацију. Иако је латински постао званични језик у Wалесу, пучанство је махом наставило говорити бритонским језиком. Мада је романизација била далеко од потпуне, горњи сталежи у Wалесу су се почели сматрати Римљанима, посебно након одредбе из 212. године којом је додијељено римско држављанство свим слободним људима у Царству. Даљи римски утјецај дошао је са ширењем кршћанства, које је стекло много сљедбеника када је кршћанима дозвољено слободно исповиједање вјере, а државни проогони су престали у IV. стољећу, након што је Цонстантинус I донио едикт о трпељивости 313. године.

Рани повјесничари, укључујући свећеника Гилдаса из VI. стољећа, биљеже 383. годину као значајан тренутак у велшкој повијести, јер се у изворима наводи као вријеме када је настало неколико средњовјековних краљевских лоза. Те године је римски генерал Магнус Маxимус, или на велшком Мацсен Wледиг, повео са собом све војне постројбе и више чиновнике из западне и сјеверне Британије да би се изборио за царску власт. Успјевши у томе, наставио је владати Британијом из Галије као цар. Гилдас, који је писао око 540. године, наводи да је Маxимус напустио Британију, повевши са собом све римске постројбе, наоружане дружине, управнике и цвијет бритске младости да се никад више не врате. Будући да је отишао с постројбама и управницима, да би наставио владати Британијом, Маxимус је пребацио дио власти мјесним вођама. Најранија велшка родословља приписују Маxимусу улогу оснивача неколико краљевских лоза, укључујући лозе краљевстава Поwyс и Гwент. Управо овај пријенос власти је покренуо вјеровање да је он отац велшке нације. Он се наводи као предак једног велшког краља на Елисеговом ступу, који је подигнут скоро 500 година након што је напустио Британију, и спомиње се на попису петнаест племена Wалеса.

Послијеримско доба

Види такође: Послијеримска Британија

Британија 500. године: Ружичаста подручја на карти су била насељена Бритима, овдје означенима као Wелсх (Велшани). Свијетлоплава подручја на истоку су припадала германским племенима, док су свијетлозелена подручја на сјеверу била насељена Гаелима и Пиктима.

Четворостољетно раздобље након слома римске власти је најтеже за тумачење у повијести Wалеса. Након повлачења Римљана из Британије 410. године, највећи дио низина на истоку и југоистоку Британије су преплавила разна германска племена. Прије детаљних студија о распрострањености подскупина Y-ДНК хаплоскупине Р1б, сматрало се да су досељеници потиснули старосједилачке Брите. Ово становиште је напуштено због доказа који упућују на то да већина становништва у Британији у најскоријем случају потјече од досељеника из халлстаттског доба, а највјероватније је каснонеолитског, или најдаље мезолитског поријекла, док је англосаксонски генски допринос мали. Ипак, до 500. године, простор који ће постати Wалес био је подијељен у бројна краљевства неовисна од Англосаксонаца. Краљевства Гwyнедд, Поwyс, Дyфед и Сеисyллwг, Морганнwг и Гwент су се издигла као неовисне велшке државе насљеднице. Археолошки докази у Ниским Земљама и данашњој Енглеској показују да је рано англосаксонско досељавање у Британију престало између 500. и 550. године, што је у складу с франачким љетописима. Јохн Давиес примјећује да се ово подудара с бритском побједом код Баддонског горја, коју је Ненниус приписао Артхуру. Овако жилав отпор Бриторимљана и њихових потомака у западним краљевствима постаће основа онога што се данас назива Wалес. Након губитка низина, енглеска краљевства Мерциа и Нортхумбриа, а касније и Wессеx, су се надметала с Поwyсом, Гwентом и Гwyнеддом у циљу разграничавања два народа.

Након мерцијског освајања већег дијела данашњих Западних Средњих Земаља у VI. и раном VII. стољећу, поновно ојачани Поwyс у касном VII. стољећу зауставља напредовање Мерције. Æтхелбалд од Мерције је, жељевши да заштити недавно освојена подручја, дао да се изгради Wатов насип (вел. Цлаwдд Wат). Према Јохну Давиесу, овај подвиг могао је бити у договору с краљем Поwyса Елиседдом ап Гwyлогом, јер је због ове границе, која се протеже од долине ријеке Хафрен (енг. Северн) на сјевер до ушћа ријеке Дyфрдwy (енг. Дее), Осwестрy (вел. Цроесосwаллт) припао Поwyсу. Друга теорија, након што је датирање угљиком-14 утврдило да је насип настао 300 година раније, тврди да су га можда изградили послијеримски владари Wроxетера. Краљ Оффа од Мерције је изгледа наставио ову "сурадњу" кад је дао да се изграде већи земљани радови, сада познати као Оффин насип (вел. Цлаwдд Оффа). Давиес наводи примједбе Цyрила Фоxа о Оффином насипу: "У планирању насипа био је одређен ступањ сурадње с краљевима Поwyса и Гwента. На Дугој планини код Трелyстана насип скреће на исток, остављајући тако плодне падине у рукама Велшана; у близини Рхиwабона направљен је тако да Цаделл ап Броцхwел задржи у посједу утврду Пенyгадден." Код Гwента, Оффа је дао да се насип изгради "на источном гребену клисуре, јасно с намјером признавања да ријека Wyе и промет на њој припадају Гwенту." Ипак, Фоxова тумачења дужине и сврхе насипа су доведена у питање у задњим истраживањима. Оффин насип је углавном остао граница између Велшана и Енглеза, мада су Велшани до XII. стољећа повратили подручје између ријека Дyфрдwy и Цонwy, тада познато као Y Берфеддwлад. До VIII. стољећа, источна граница с Англосаксонцима је углавном била одређена.

Године 853. Викинзи походе Мôн, али 856. године Рходри Маwр побјеђује и убија њиховог вођу, Горма. Брити Wалеса касније склапају мир с Викинзима и Анараwд ап Рходри се удружује с Нордијцима из Нортхумбрије у освајању сјевера. Овај савез се касније распао и Анараwд склапа договор с Алфредом, краљем Wессеxа, с којим се борио против западних Велшана. Према Анналес Цамбриае, 894. године "Анараwд је дошао с Англима и опустошио Цередигион и Yстрад Тywи."

Средњовјековни Wалес

Устоличење Хywела Доброг

Сјеверновелшке кнежевине, 1267.–1276. године:

  Гwyнедд, кнежевина Ллywелyна ап Груффудда

  Подручја која је Ллywелyн освојио

  Области Ллywелyнових вазала

  Лордовине пограничних лордова

  Лордовине краља Енглеске

Види такође: Норманска инвазија на Wалес и Wалес у касном средњем вијеку

Јужни и источни дијелови Велике Британије изгубљени услијед енглеског насељавања почели су се у велшком језику називати Ллоегyром (сувремени велшки Ллоегр), што се можда у почетку односило само на краљевину Мерцију, да би касније тај појам почео обухватати Енглеску у цјелости. Германска племена која су тада доминирала тим просторима називана су увијек Саесон ("Саксонци"). Англосаксонци су Бриторимљане називали 'Wалха', у значењу 'романизовани странац' или 'странац'. Велшани су себе наставили називати Брyтхониаид (Брити или Бритони) до касно у средњи вијек, мада је у писаним изворима први спомен Цyмру и y Цyмрy пронађен у пјесми похвалници Цадwаллону ап Цадфану (Молиант Цадwаллон, дјело Афана Ферддига) око 633. године. У Армес Прyдаин, за коју се вјерује да је написана између 930. и 942. године, ријечи Цyмрy и Цyмро се јављају и до 15 пута. Ипак, од англосаксонског насељавања па надаље почело се поступно усвајати име Цyмрy умјесто Брyтхониад.

Дворац Долwyдделан – саграђен по наређењу Ллywелyна аб Иорwертха почетком XIII. стољећа да брани један од долинских пролаза у Гwyнедд

Од 800. године па надаље, низ међудинастијских бракова довео је до тога да Рходри Велики (вл. 844–877.) наслиједи Гwyнедд и Поwyс. Његови синови касније оснивају три велике династије (Аберффраw у Гwyнедду, Динефwр у Дехеубартху и Матхрафал у Поwyсу). Рходријев унук Хywел Добри (вл. 900–950.) је 930. године основао Дехеубартх од наслијеђених Дyфеда и Сеисyллwга с мајчине и очеве стране, збацио лозу Аберффраw у Гwyнедду и Поwyсу те потом саставио велшки законик (вел. Цyфраитх Хywел - Хywелови закони) тијеком 940-их. Маредудд аб Оwаин (вл. 986–999.) од Дехеубартха (Хywелов унук) је, опет привремено, преотео од лозе Аберффраw власт над Гwyнеддом и Поwyсом.

Маредуддов праунук (унук његове кћери, краљевне Ангхарад) Груффудд ап Ллywелyн (вл. 1039–1063.) успио је покорити посједе својих рођака из свога упоришта у Поwyсу, па и проширити своју власт у Енглеску. Повјесничар Јохн Давиес тврди да је Груффудд био "једини велшки краљ икада који је владао у цијелом Wалесу... Стога, од око 1057. године до његове смрти 1063. године, сви у Wалесу су признавали краљевски положај Груффудда ап Ллywелyна. За вријеме тих кратких седам година Wалес је био једно, под једним владаром - потхват дотад незабиљежен, а ни послије." Оwаин Гwyнедд (1100–1170.) из лозе Аберффраw био је први велшки владар који је користио титулу принцепс Wалленсиум (принц Велшана), којој је према Јохну Давиесу тежину давала његова побједа код Берwyнског горја.

Кип Оwаина Глyндŵра (око 1354./1359. – око 1416.) у Градској вијећници Цаердyдда

Тијеком четири године након битке код Хастингса, Енглеска је у цјелости потпала под норманску власт. Wиллиам I од Енглеске је успоставио низ властелинстава (лордовина) поставивши притом своје најмоћније ратнике дуж велшке границе, с границама посједа тачно одређеним једино на истоку (гдје су се граничили с другим посједима у Енглеској). С почетком у 1070-има, ови лордови су почели освајања у јужном и источном Wалесу западно од ријеке Гwy. Погранично подручје и све енглеске лордовине у Wалесу почело се називати Велшким маркама (Марцхиа Wаллие), чији погранични лордови нису били обавезани ни енглеским нити велшким законима. Подручје које су марке обухватале се мијењало овисно о промјени моћи пограничних лордова и велшких принчева.

Унук Оwаина Гwyнедда Ллywелyн Велики (1173–1240.) се изборио за повластице преко Магна Царте 1215. године и придобио оданост других велшких властелина 1216. године на вијећу у Абердyфију, поставши тако први принц од Wалеса. Његов унук Ллywелyн ап Груффудд такођер је добио признање титуле принца од Wалеса од Хенрyја III преко споразума из Монтгомерyја 1267. године. Ипак, касније је низ несугласица, укључујући заточење Ллywелyнове супруге Елеанор, кћери Симона од Монтфорта, завршио првим продором краља Едwарда I од Енглеске. Као исход војног пораза, споразумом из Аберцонwyја изнуђена је Ллywелyнова оданост Енглеској 1277. године. Мир је био краткога трајања и едwардијанским походом 1282. године се владавина велшких принчева трајно завршава. Послије Ллywелyнове смрти и погубљења његовог брата принца Дафyдда, преосталих неколико велшких властелина покорило се Едwарду I. Ллywелyнова глава је пронесена кроз Лондон на копљу, а његова новорођена кћи Гwенллиан је заточена у приорији у Семпрингхаму, гдје је остала до своје смрти 54 године касније.

Енглеско тумачење издаје Ллywелyна је да су његови посједи бивајући без насљедника припали краљу. Рхуддлански статут из 1284. године пружио је уставну основу за власт након освајања у кнежевини Сјеверни Wалес од 1284. до 1535/1536. године. По њему је Wалес "припојен и сједињен" с енглеском круном, још увијек одвојен од Енглеске али под истим владаром. Краљ је владао изравно у двије области: статут је подијелио сјевер и за управне дужности су опуномоћени јустицијар Цхестера и јустицијар Сјеверног Wалеса, а даље на југу у западном Wалесу јустицијар Јужног Wалеса. Постојеће краљевске лордовине Трефалдwyн (енг. Монтгомерy) и Буаллт (енг. Буилтх) остале су непромијењене, а остатком Wалеса су и даље управљали погранични лордови.

Замак Цаернарфон, мјесто рођења Едwарда II од Енглеске

Да би лакше одржао своју превласт, Едwард је дао да се изгради низ великих камених утврда: Биwмарес, Цаернарфон и Цонwy. Његов син, будући Едwард II, рођен је у новосаграђеном замку у Цаернарфону 1284. године. Он је постао први енглески принц од Wалеса 1301. године, што је тада обезбјеђивало приходе из сјеверозападног Wалеса, познатог као кнежевина Wалес. Титулу владар додјељује пријестолонасљеднику и није насљедна, стапајући се с Круном по ступању на пријестоље.

Након неуспјешне побуне Мадога ап Ллywелyна 1294–95. године – који се назвао принцем од Wалеса у документу из Пенмацхна – и устанка Ллywелyна Брена (1316.), сљедећи већи устанак је био онај Оwаина Глyндŵра против Хенрyја IV од Енглеске. Године 1404., Оwаин се наводно прозвао принцем од Wалеса у назочности изасланика из Француске, Шпаније и Шкотске. Глyндŵр је одржао скупштинска окупљања у неколико велшких градова, укључујући Мацхyнллетх. Међутим, побуна је на крају угушена и Оwаин одлази у скривање 1412. године, а мир у Wалесу је углавном повраћен до 1415. године.

Посљедњи остаци келтскога велшког права су укинути и замијењени енглеским правом преко актата о законима у Wалесу из 1535. и 1542. године. Wалес је у цјелости уједињен с краљевином Енглеском, као правна јурисдикција Енглеска и Wалес. Појам "кнежевина Wалес" се почиње односити на цијелу земљу, мада је Wалес био "кнежевина" само у церемонијалне сврхе. Лордовине у Маркама су укинуте, а у Wалесу је почело бирање представника у парламенту у Wестминстеру.

Индустријски Wалес

Види такође: Морганнwг и Доња долина ријеке Таwе

Жељезара Доwлаис (1840.) Георгеа Цхилдса (1798–1875.)

Каменоломи глиненог шкриљавца Пенрхyн, 1852. године

Прије британске индсутријске револуције, која је узроковала муњевит господарски напредак између 1750. и 1850. године, било је назнака индустрије малих размјера раштркане диљем Wалеса. Она је обухватала све од индустрије везане за пољодјелство, као што су воденичарство и производња вунених тканина, до рударења и ломљења камена. До индустријске револуције богатство и запосленост у Wалесу су одувијек овисили о његовој пољопривредној производњи, па се рана индустрија развијала у складу с тим и била је малих размјера. Раздобље већег значаја индустрије започело је развојем таљења бакра у подручју Абертаwеа. С приступом оближњим наслагама угља и луци која је могла искористити предности цорнwаллских рудника бакра и вађења наслага из највећег рудника бакра у свијету на планини Парyс на отоку Мôн, Абертаwе се развио у велико свјетско средиште за таљење нежељезних метала у XIX. стољећу. Друга грана металне индустрије која се проширила у Wалесу је таљење жељеза и прерада жељеза је постала најбитнија грана индустрије и на сјеверу и на југу земље. На сјеверу Wалеса, жељезаре Јохна Wилкинсона у селу Y Берс (енг. Берсхам) представљале су значајну индустрију, док је на југу друго свјетско средиште металургије настало у Мертхyр Тудфулу (енг. Мертхyр Тyдфил), гдје су четири жељезаре - Доwлаис, Цyфартхфа, Плyмоутх и Пенyдаррен - постале најзначајнија средишта прераде жељеза у Wалесу. У 1820-има само јужни Wалес је доприносио с 40% свег сировог жељеза произведеног у Британији.

На крају XVIII. стољећа почело је муњевито ширење каменолома глиненог шкриљавца, понајвише у сјеверном Wалесу. Каменолом Пенрхyн, који је отворио Рицхард Пеннант 1770. године, запошљавао је 15.000 људи до краја XIX. стољећа и, заједно с каменоломом Динорwиг доминирао је велшким тржиштем глиненог шкриљавца. Иако је вађење глиненог шкриљавца описивано као 'највелшкија од свих велшких индустрија', рудници угља су постали индустрија која је синоним за Wалес и његов народ. Испрва су се жиле угља користиле као извор енергије за металну индустрију али, отварањем канала а касније и жељезница, дошло је до значајног пораста у потражњи за угљем. Због велике производње у јужновелшким пољима угља Цаердyдд, Абертаwе, Пенартх и Барри су постали свјетски извозници угља. До свог врхунца 1913. године, Wалес је производио скоро 61 милијун тона угља. Како у јужном Wалесу, тако је и на сјевероистоку земље било значајно поље угља, посебно око Wрецсама. Пошто се Wалес ослањао на производњу сировина а не потрошачких производа, посједовао је мало вјештих занатлија у односу на Бирмингхам или Схеффиелд у Енглеској и у њему се налазило мало творница потрошачких производа – кључне особине већине подручја повезаних с индустријском револуцијом. Ипак, све су прихваћеније тврдње да је индустријска револуција овисила о кориштењу енергије и материјала произведених у Wалесу, па је у том смислу Wалес био кључан.

Сувремени Wалес

Почетак XX. стољећа

Битка код Маметза, Цхристопхер Wиллиамс (1918.)

Повјесничар Кеннетх Морган је описао Wалес непосредно прије Првог свјетског рата као "донекле спокојну, самопоуздану и успјешну нацију". Производња у пољима угља се наставила повећавати, а долина Рхондда је достигла врхунац од 9,6 милијуна тона угља извађених 1913. године. Избијањем Првог свјетског рата (1914–1918.) Wалес је, као дио Уједињеног Краљевства, доспио у непријатељске односе с Њемачком. Укупно 272.924 Велшанина су судјеловала у рату, што представља 21,5% мушког становништва. Од тога је око 35.000 погинуло. Двије најзначајније битке рата у којима су судјеловале велшке постројбе су битка код Маметзке шуме на Сомми и битка код Пассцхендаелеа.

У првој четвртини XX. стољећа догодила се промјена у политичком крајолику Wалеса. Још од 1865. године Либерална странка је имала парламентарну већину у Wалесу и, након опћих избора 1906. године, само је један нелибералски заступник, Кеир Хардие из Мертхyр Тудфула, представљао Wалес у Wестминстеру. Ипак, до 1906. године, индустријске размирице и политичка ратоборност почели су подривати либералску превласт у јужним пољима угља. Године 1916., Давид Ллоyд Георге постаје први Велшанин на положају премијера Британије када је изабран на чело коалицијске владе. У просинцу 1918. године, Ллоyд Георге бива поновно изабран на чело коалицијске владе под водством Конзервативаца, а његово лоше дјеловање тијеком штрајка рудара угља 1919. године било је кључни узрок пропадања потпоре Либералној странци у јужном Wалесу. Индустријски радници у Wалесу су се почели приклањати новој политичкој странци коју су основали Хардие и други како би обезбиједили изабране представнике за радничку класу - Лабуристичкој странци. Када се 1908. године рударски савез Велике Британије повезао с Лабуристичком странком, сва четири лабуристичка кандидата под покровитељством рудара су изабрана за заступнике. До 1922. године, половину велшких заступничких мјеста у Wестминстеру су држали Лабуристи — почетак лабуристичке превласти у Wалесу која се одржала до XXI. стољећа.

Средина XX. стољећа

Након господарског раста у прва два десетљећа XX. стољећа, најзначајније гране индустрије у Wалесу су доживјеле дуготрајан пад од почетка 1920-их до краја 1930-их, што је довело до раширене незапослености и сиромаштва у јужновелшким долинама. По први пут након неколико стољећа број становника Wалеса почео је опадати. Проблем незапослености је олакшан тек захтјевима производње тијеком Другог свјетског рата. За вријеме рата Велшани су се борили на свим већим бојишницама, при чему је било око 15.000 убијених. Бомбашки напади су довели до великог страдања становништва када је њемачко ратно зракопловство гађало пристаништа у Абертаwеу, Цаердyдду и Пенфроу. Након 1943. године, 10% велшких новака од 18 до 25 година (касније познати као Бевинови дјечаци) је послано на рад у руднике угља, гдје је била несташица радника. Пацифиста је тијеком оба свјетска рата било поприлично мало, посебно у Другом свјетском рату, који је виђен као борба против фашизма. Од активних политичких странака у Wалесу, једино Плаид Цyмру је заузела непристран положај, јер су сматрали да је у питању "империјалистички рат".

Крај XX. стољећа

Тијеком XX. стољећа дошло је до оживљавања националних осјећања у Wалесу. Странка Плаид Цyмру је основана 1925. године, с већом самоуправом или независношћу од остатка Уједињеног Краљевства као главним захтјевом. Израз "Енглеска и Wалес" постао је уобичајен за описивање подручја на коме се примјењује енглеско право, а 1955. године Цаердyдд бива проглашен главним градом Wалеса. Цyмдеитхас yр Иаитх Гyмраег (Велшко језичко друштво) је настало 1962. године као одговор на већ дуготрајне страхове да би велшки језик могао ускоро одумријети. Националистичка осјећања су порасла након потапања долине ријеке Трywерyн 1965. године да би се створио спремник воде за опскрбу енглеског града Ливерпоола. Иако је 35 од 36 велшких заступника гласало против приједлога закона (један суздржан), Парламент је одобрио закон и село Цапел Целyн је потопљено, чиме је наглашена велшка немоћ у властитим пословима против бројно надмоћних енглеских заступника. Тада настају Армија слободног Wалеса (вел. Бyддин Рхyддид Цyмру, енг. Фрее Wалес Армy) и Покрет обране Wалеса ((вел. Мудиад Амддиффyн Цyмру - скраћено МАЦ, енг. Wелсх Дефенце Мовемент) као изравна посљедица уништења Трywерyна, а кампање започињу од 1963. године. У годинама непосредно прије именовања Цхарлеса за принца од Wалеса 1969. године, ове скупине су биле одговорне за бројна бомбашка разарања водоводних цијеви, порезних и других уреда те дијела бране на новом спремнику Цлywедог код Лланидлоеса, преко којег би се водом опскрбљивале енглеске Средње Земље. На ванредним изборима 1966. године Гwyнфор Еванс осваја заступничко мјесто у Парламенту за Цаерфyрддин, прво за Плаид Цyмру. Наредне године, акт о Wалесу и Берwицку из 1746. године је поништен и законска дефиниција Wалеса и његове границе с Енглеском су одређени.

До краја 1960-их година, регионална политика довођења подузетника у мање развијена подручја Wалеса помоћу финанцијских повластица показала се успјешном у повећавању разноврстности господарства. Ова политика, која се почела спроводити од 1934. године, поспјешена је изградњом индустријских зона и побољшањем цестовних веза, прије свега аутоцесте М4 која повезује јужни Wалес изравно с Лондоном. Вјеровало се да су тада изграђени чврсти темељи постојаног господарског раста у Wалесу, што се показало као превише оптимистично након рецесије раних 1980-их година, када је пропао већи дио производње која је била развијана у претходних четрдесет година.

Деволуција

На првом референдуму 1979. године, велшко гласачко тијело је гласовало против стварања велшке скупштине с 80%-тном већином. Године 1997., на другом референдуму по истом питању обезбијеђена је тијесна већина (50.3%) за стварање Скупштине. Народна скупштина Wалеса (вел. Цyнуллиад Ценедлаетхол Цyмру) је успостављена 1999. године (преко акта о управи у Wалесу из 1998. године) и има надлежност одлучивања како се новац из државног прорачуна намијењен Wалесу троши и распоређује, мада британски парламент задржава право да ограничи моћ велшке Скупштине.

Власти Уједињеног Краљевства и Wалеса скоро увијек Wалес називају државом. Велшка Влада је изјавила: "Wалес није кнежевина. Иако је копнено спојен с Енглеском и дио смо Велике Британије, Wалес је држава за себе." Титула принц од Wалеса се и даље додјељује насљеднику британскога пријестоља, што је тренутно принц Цхарлес, али он нема никакву уставну улогу у сувременом Wалесу. Према велшкој Влади: "Наш принц од Wалеса тренутачно је принц Цхарлес, који је тренутни пријестолонасљедник. Међутим, он нема улогу у управљању Wалесом, иако његова титула можда наговјештава да има."

Власт и политика

Види такође: Влада Wалеса, Политика Уједињеног Краљевства, и Избори за Народну скупштину Wалеса 2016.

Сенедд (зграда Народне скупштине), саграђен по нацрту Рицхарда Рогерса, отворен на дан светог Давида (1. ожујка) 2006. године

Wалес је држава у саставу Уједињеног Краљевства. Правно гледано, Уједињено Краљевство је де јуре унитарна држава, чији су парламент и влада у Wестминстеру. У Дому комуна – доњем дому британског парламента – Wалес представља 40 заступника (од 650) из велшких изборних округа. На опћим изборима 2017. године изабрано је 28 лабуристичких и лабуристичко-кооперативних, осам конзервативних и четири Плаид Цyмру заступника. Уред за Wалес је одјел британске владе одговоран за Wалес, а његов министар, државни тајник за Wалес, има мјесто у британском кабинету. Алун Цаирнс је државни тајник за Wалес од ожујка 2016. године.

У Wалесу је одржан референдум 1997. године, након којег је успостављен одређен облик самоуправе. Потоњи процес деволуције започео је актом о управи у Wалесу из 1998. године, када је настала Народна скупштина Wалеса (вел. Цyнуллиад Ценедлаетхол Цyмру, енг. Натионал Ассемблy фор Wалес). Овласти државног тајника за Wалес су пребачене на деволуирану владу 1. српња 1999. године, чиме је Скупштина овлаштена да одлучује како се троши и распоређује новац из wестминстерског државног прорачуна за деволуирана подручја. Акт из 1998. године је замијењен актом о управи у Wалесу из 2006. године, којим су повећана овлаштења Скупштине, дајући јој законодавну моћ сличну оној Шкотскога парламента или Скупштине Сјеверне Ирске. Народну скупштину Wалеса сачињава 60 заступника (вел. Аелодау y Цyнуллиад, енг. Ассемблy Мемберс). Заступници (вел. АЦау, енг. АМс) се бирају на сваке четири године по суставу додатног члана. Четрдесет заступника представља земљописне изборне округе, који се бирају по начелу Фирст Паст тхе Пост. Преосталих 20 заступника представља пет изборних подручја, од којих свако укључује између седам и девет изборних округа, користећи д'Хондтов сустав размјерног заступања. Скупштина бира првог министра, који потом бира министре који ће ући у састав Владе Wалеса.

Састав Скупштине

Марк Дракефорд, први министар Wалеса од просинца 2018. године

Лабуристи остају највећа странка у Скупштини и након избора 2007. године, освојивши тада 26 од укупно 60 мјеста. С обзиром да нису имали довољну подршку за састављање владе, Лабуристичка странка склапа договор Један Wалес с Плаид Цyмру, чиме је настала коалиција с вођом Лабуриста на мјесту првог министра. Царwyн Јонес је био први министар и вођа Велшких Лабуриста од повлачења Рходрија Моргана с положаја у просинцу 2009. године након девет година и десет мјесеци на том положају. Иеуан Wyн Јонес, замјеник првог министра у коалицијској влади, био је вођа Плаид Цyмру, друге највеће странке у Скупштини с 14 од 60 мјеста. Према договору Један Wалес, референдум о давању пуних законодавних овласти велшкој Скупштини је обећан "чим буде изводљив, на крају или прије краја тренутног мандата (2011. године)" и обје странке су се договориле да "у доброј вољи заступају успјешан исход таквог референдума".

Велшки Лабуристи остају највећа странка у Скупштини и послије избора 2011. године, освојивши 30 од 60 мјеста. Друге странке с представницима у скупштини биле су Велшки Конзервативци (вјерна опорба) с 14 мјеста, Плаид Цyмру с 11 мјеста и Велшки Либерални Демократи с пет мјеста. Царwyн Јонес је остао на мјесту првог министра, с тим да су овога пута министри били из редова Велшких Лабуриста. Предсједница Народне скупштине била је Росемарy Бутлер из Велшких Лабуриста.

Након избора у свибњу 2016. године Лабуристи настављају сачињавати највећу скупину у Скупштини с 29 заступника. Исход гласовања за положај првог министра је био неријешен између Јонеса (Лабуристи) и Леанне Wоод (Плаид Цyмру). Након разговора међу странкама, предложена је лабуристичка влада с либералнодемократским министром образовања и ограниченом потпором Плаид Цyмру, а Јонес је поновно изабран за првог министра. Испрва је Плаид Цyмру била званична опорба с дванаест заступника, а Конзервативна странка је била трећа с једанаест заступника. У коловозу 2016. године један од заступника из УКИП-а је напустио своју скупину и наставио дјеловати као независни члан, а у листопаду је бивши предсједник Плаид Цyмру и први предсједник Народне скупштине Дафyдд Елис-Тхомас такођер напустио своју странку и наставио као независни члан. У травњу 2017. године други заступник из редова УКИП-а је напустио странку и придружио се конзервативској скупини у Скупштини, иако се није придружио тој странци.

Подручја одговорности

Двадесет подручја одговорности која су пребачена на велшку владу, познатих као "предмети", укључују пољодјелство, господарски развој, образовање, здравство, стамбена питања, мјесну управу, социјалне службе, туризам, пријевоз и велшки језик. Од свога настанка 1999. године Народна скупштина Wалеса није имала примарну законодавну моћ. Међутим, од ступања на снагу акта о управи у Wалесу 2007. године Скупштина има моћ да доноси законе (скупштинске мјере) за одређена питања у подручјима пренесених одговорности. Додатне овласти су добијене касније, или изравно од британског парламента или његовим одобравањем тзв. Легислативе Цомпетенце Ордер (ЛЦО, захтјев Народне скупштине за додатне овласти, вел. Горцхyмyн Цyмхwyседд Деддфwриаетхол - ГЦД). Актом о управи у Wалесу из 2006. године Скупштини је дозвољено да добије примарну законодавну моћ за шири опсег питања у склопу подручја пренесених одговорности уколико је то одобрено референдумом.

Референдум о проширењу законодавне моћи Народне скупштине је у складу с тим одржан 3. ожујка 2011. године. Референдумско питање је гласило: "Желите ли да од сада Скупштина буде у могућности да доноси законе везане за сва питања из 20 подручја одговорности за која има овласти?" Исход је био да је 63,49% гласача гласовало 'за', а 36,51% 'против'. Усљед тога, Скупштина је сада овлаштена да доноси законе (скупштински акти) за сва питања у склопу подручја пренесених одговорности без сугласности британског парламента.

Вањски послови

Wалес је такођер засебно британско изборно подручје у Европској унији, а представљају га четири заступника.

Односи између Wалеса и Сједињених Држава одвијају се првенствено преко британског премијера, као и преко државног тајника за вањске послове и велепосланика у Сједињеним Државама. Поред тога, велшка Скупштина је послала властитог изасланика у Сједињене Државе, првенствено ради промиџбе велшких пословних интереса. Главни уред велшке владе је у британском велепосланству у Wасхингтону, с одјелима у Неw Yорку, Цхицагу, Сан Францисцу и Атланти. Сједињене Државе су такођер успоставиле цауцус за изградњу изравних веза с Wалесом.

Мјесна управа

Види такође: Повијест мјесне управе у Wалесу

У сврхе мјесне управе Wалес је подијељен на 22 области од 1996. године. Ове "основне области" су одговорне за пружање свих мјесних услуга власти, укључујући образовање, социјалне службе, околиш и путне услуге.

Абертаwе (Swansea) * Блаенау Гwент † Цаердyдд (Cardiff) * Цаерффили (Caerphilly) † Цаерфyрддин (Carmarthenshire) Цаснеwyдд (Newport) * Цастелл-недд Порт Талбот (Neath Port Talbot) † Цередигион Цонwy † Динбyцх (Denbighshire) Долина Морганнwг (Vale of Glamorgan) † Гwyнедд Мертхyр Тудфул (Merthyr Tydfil) † Мyнwy (Monmouthshire) Оток Мôн (Isle of Anglesey) Пенфро (Pembrokeshire) Пен-y-бонт ар Огwр (Bridgend) † Поwyс Рхондда Цyнон Таф † Торфаен † Wрецсам (Wrexham) † Y Ффлинт (Flintshire)

Области су окрузи, осим ако су означене с * (за градове) или † (за градске округе). Облици имена на енглеском језику су дани у загради тамо гдје се разликују од имена на велшком језику.

Биљешка: У Wалесу се налази шест градова. Поред Цаердyдда, Цаснеwyдда и Абертаwеа тај статус имају и градови Бангор, Лланелwy (енг. Ст Асапх) и Тyддеwи (енг. Ст Давидс).

Закон и ред

Види такође: Погранични лордови

Стара зграда суда у Рхутхуну, округ Динбyцх, саграђена 1401. године након Глyндŵровог напада на град

Приказ велшкога судца из Закона Хywела Доброг

Према традицији, средњовјековни велшки закон је састављен на скупу у Хендy-гwyну око 930. године у организацији Хywела Доброг, краља највећег дијела Wалеса од 942. године до његове смрти 950. године. 'Закон Хywела Доброг' (вел. Цyфраитх Хywел), како је касније прозван, узаконио је претходно постојеће обичајно право и правну праксу који су еволуирали у Wалесу тијеком стољећа. Велшко право је стављало нагласак на плаћање одштете за злочин жртви или жртвином роду умјесто владарове казне. Осим у пограничју, гдје су законе спроводили погранични лордови, велшко право је било на снази у Wалесу до Рхуддланског статута из 1284. године. Едwард I од Енглеске је припојио кнежевину Wалес након смрти Ллywелyна ап Груффудда и по статуту је велшко право престало важити за кривичне предмете. Погранично право и велшко право (за грађанске предмете) су остали на снази док Хенрy VIII од Енглеске није у цјелости припојио Wалес путем аката о законима у Wалесу (често називаних актима Уније из 1536. и 1543. године), након чега се енглеско право почело примјењивати и у Wалесу. Акт о Wалесу и Берwицку из 1746. године обезбиједио је да сви закони који вриједе за Енглеску аутоматски вриједе и за Wалес (и град Берwицк на енглеско-шкотској граници) осим ако се у закону недвосмислено тврди супротно. Овај акт је поништен за Wалес 1967. године. Енглеско право је важећи правни сустав у Енглеској и Wалесу од 1536. године, мада сада постоји све веће тијело сувременог велшког права након велшке деволуције.

Енглеско право се сматра суставом опћег права, гдје нема значајније кодификације закона и законски прецеденти су обавезујући. На челу сустава судова је Врховни суд Уједињеног Краљевства који је највиши суд у земљи за кривичне и грађанске предмете. Виши судови Енглеске и Wалеса представљају највиши првостепени и другостепени суд. Састоје се из три суда: Жалбени суд, Високи суд правде и Краљевски суд. Мањи случајеви се саслушавају на Магистратском суду или на Окружном суду. Године 2007. регија Wалес и Цхесхире (позната као Опход Wалес и Цхесхире до 2005. године) престаје постојати и Цхесхире бива припојен регији Сјеверозападна Енглеска. Од тога тренутка Wалес постаје засебна правна јединица, иако је остао дио јединствене јурисдикције Енглеска и Wалес.

Народна скупштина Wалеса је овлаштена да предлаже и доноси законе за посебне потребе Wалеса ван британског парламентарног сустава. Међу овлаштењима одобреним референдумом одржаним у ожујку 2011. године налази се и право на доношење скупштинских аката везаних за двадесет подручја набројаних у акту о управи у Wалесу из 2006. године (нпр. здравство, образовање...). Поред овог примарног законодавства, Влада Wалеса може доносити и специфичније секундарне законе.

Wалес опслужују четири подручне полицијске снаге: Полиција Дyфеда и Поwyса, Полиција Гwента, Полиција Сјеверног Wалеса и Полиција Јужног Wалеса. Постоји пет затвора у Wалесу: четири у јужној половици земље и један у Wрецсаму. У Wалесу нема женских затвора, а затворенице се смјештају у Енглеску.

Земљопис и природна повијест

Види такође: Попис насеља у Wалесу по броју становника и Попис градова у Wалесу

Yр Wyддфа (енг. Сноwдон), Гwyнедд, највиша планина у Wалесу

Карта Wалеса. Ортелиус: Тхеатрум Орбис Террарум, око 1574. године

Wалес је претежно планинска земља на западу средишњег југа отока Велика Британија. Протеже се на око 270 км у правцу сјевер-југ и 97 км у правцу исток-запад. Често навођена 'величина Wалеса' износи око 20.779 км². Wалес се граничи с Енглеском на истоку, а на осталим странама свијета је море: Ирско море на сјеверу и западу, Пролаз Светог Ђорђа и Келтско море на југозападу те Бристолски канал на југу. Wалес посједује обалу дугу око 2.700 км, укључујући копно и отоке Мôн и Оток св. Цyбија (енг. Холy Исланд). Преко 50 отока се налази уз велшку обалу, од којих је највећи на сјеверозападу - Мôн.

Већина разноликог крајолика Wалеса су планине, посебно у сјеверним и средишњим дијеловима земље. Планине су настале тијеком посљедњег, девенсијанског, леденог доба. Највише планине Wалеса се налазе у подручју Ерyри (енг. Сноwдониа), гдје их је пет висине од преко 1.000 метара. Највећа је Yр Wyддфа (енг. Сноwдон) на висини од 1.085 метара. Четрнаест велшких планина (или 15 ако се рачуна Гарнедд Уцхаф, која се често искључује због мале релативне висине) висине преко 910 метара (3.000 стопа) збирно се називају велшким 3000-ама и све се налазе згуснуте на малом подручју на сјеверозападу.

Највиша планина изван ове скупине је Аран Фаwддwy с 905 метара у јужном дијелу Ерyрија. Баннау Брyцхеиниог (енг. Брецон Беацонс) се налазе на југу (највиши врх Пен y Фан на 886 м), а на њих се надовезује Цамбријско горје у средишњем Wалесу. Највиши врх горја је Пумлумон на 752 метра.

Топографска карта Wалеса:

  Простори преко 180 м надморске висине

  Национални паркови

У Wалесу се налазе три национална парка: Ерyри, Баннау Брyцхеиниог и Арфордир Пенфро (енг. Пемброкесхире Цоаст). Постоји такођер пет подручја изванредних природних љепота: Мôн, Цлwyдско горје и долина ријеке Дyфрдwy, полуоток Гŵyр, полуоток Ллŷн, и долина ријеке Гwy. Полуоток Гŵyр је прво подручје у Уједињеном Краљевству које је проглашено за подручје изванредних природних љепота 1956. године. Од укупне обале јужног и западног Wалеса 42% је проглашено обалом наслијеђа, гдје 13 одређених потеза обале одржава Цyфоетх Натуриол Цyмру (енг. Натурал Ресоурцес Wалес), насљедница организације Цyнгор Цефн Гwлад Цyмру (енг. Цоунтрyсиде Цоунцил фор Wалес). Од 2017. године, уз обалу Wалеса налази се 45 плажа с плавом заставом и три марине с плавом заставом. Иако има обале наслијеђа и награђиване плаже, јужна и западна обала Wалеса, као и ирске и корнијске обале, налази се често на удару атлантских западних и југозападних вјетрова који су тијеком година потопили и уништили многа пловила. У ноћи 25. листопада 1859. године више од 110 бродова је уништено близу обале Wалеса када је ураган дошао с Атлантика. Преко 800 живота је изгубљено диљем Британије због олује, а највећа трагедија је било потапање Роyал Цхартера близу обале Мôна када је погинуло 459 људи. Број олупина уз обале Wалеса достигао је врхунац у XIX. стољећу, када је више од 100 пловила изгубљено, а просјечни људски губици су износили 78 морнара годишње. Ратна дјеловања су изазвала губитке код Цаергyбија (енг. Холyхеад), Абердаугледдауа (енг. Милфорд Хавен) и Абертаwеа. Због гребена и неосвијетљених отока, Мôн и округ Пенфро су и даље злогласни по олупинама, посебно по изливу нафте из брода Сеа Емпресс 1996. године.

Прва граница између Wалеса и Енглеске била је зонска, осим дијела око ријеке Гwy, и била је прва прихваћена граница. Оффин насип је требало да сачињава најранију линију разграничења, међутим ово је избјегао Груффудд ап Ллеwеллyн, који је повратио појасе земље преко насипа. Акт о Унији из 1536. године је предвидио праволинијску границу од ушћа ријеке Дyфрдwy до ушћа ријеке Гwy. Упркос томе, и након акта о Унији границе су углавном остале неодређене и покретне до акта Wелсх Сундаy Цлосинг из 1881. године, који је приморао мјесне обрте да се одлуче којој земљи припадају, да би се одредило гдје вриједе велшки, односно енглески закони.

Ллyн y Фан Фаwр, Поwyс, унутар националног парка Баннау Брyцхеиниог

Седам чуда Wалеса је попис у неправилном стиху седам земљописних и културних обиљежја Wалеса, највјеројатније настао крајем XVIII. стољећа под утјецајем туризма из Енглеске. Сва "чуда" су у сјеверном Wалесу: Yр Wyддфа (енг. Сноwдон, највиша планина), звона Гресффордда (звоњење звона у средњовјековној цркви Свих Светих у Гресффордду), мост у Лланголлену (изграђен 1347. године преко ријеке Дyфрдwy), извор св. Гwенффреwија (мјесто ходочашћа у Треффyннону у Y Ффлинту), црквени торањ у Wрецсаму (торањ из XVI. стољећа на цркви св. Егидија), дрвеће тисе у Оwртyну (старо дрвеће тисе у дворишту цркве св. Марије у Оwртyну) и Пистyлл Рхаеадр (73 м висок водопад).

Геологија

Види такође: Геологија Wалеса

Најстарији геолошки период палеозоичке ере, камбриј, добио је име по Цамбријском горју, гдје су геолози први пут пронашли камбријске остатке. У еволуцијској биологији, камбриј је период када се појавила већина већих скупина сложених животиња (камбријска експлозија). Старије стијене у Wалесу испод камбријских биле су без фосила који би се могли разложити на скупине, па се то раздобље назива прекамбријским.

Средином XIX. стољећа два истакнута геолога, Родерицк Мурцхисон и Адам Седгwицк (који су први предложили назив за камбриј), засебно су искористили своја истраживања геологије Wалеса да успоставе одређене принципе стратиграфије и палеонтологије. Наредна два периода палеозојске ере, ордовициј и силур, названи су по древним келтским племенима с подручја на коме су Мурцхисон и Седгwицк вршили истраживања.

Клима

Кöппенови климатски типови у Wалесу

Wалес
Климатограм
Ј Ф M А M Ј Ј А С О Н D     159   7 1     114   7 1     119   9 2     86   11 3     81   15 6     86   17 9     78   19 11     106   19 11     124   16 9     153   13 7     157   9 4     173   7 2 Просечне макс. и мин. температуре у °Ц Укупне падавине у мм Извор: Мет Оффице УК
Империјална конверзија Ј Ф M А M Ј Ј А С О Н D     6.2   44 34     4.5   44 34     4.7   47 36     3.4   52 38     3.2   58 43     3.4   62 47     3.1   66 52     4.2   66 51     4.9   61 48     6   55 44     6.2   49 39     6.8   45 36 Просечне макс. и мин. температуре у °Ф Укупне падавине у инчима

Wалес се налази у сјеверном уњереном појасу. Има промјенљиву оцеанску климу и једна је од највлажнијих земаља у Европи. Вријеме је у Wалесу најчешће облачно, кишовито и вјетровито, с топлим љетима и благим зимама. Дуги љетни и кратки зимски дани происходе из положаја Wалеса у сјеверним земљописним ширинама (између 53° 43′ Н и 51° 38′ Н). Аберyстwyтх, град у средишњем дијелу западне обале земље, има скоро 17 часова дневне свјетлости у вријеме љетног сунцостаја, док у вријеме зимског сунцостаја падне на тек нешто више од седам и пол часова. Велика земљописна разноврсност изазива подручне разлике у осунчаности, падавинама и температури. Просјечне годишње температуре у приобаљу достижу 10,5 °Ц, а у низинским дијеловима унутрашњости за један ступањ мање. Све је хладније како расте надморска висина, а просјечне температуре се смањују за око 0,5 °Ц на сваких 100 метара надморске висине. Због тога је у вишим дијеловима Ерyрија просјечна годишња температура 5 °Ц. Температуре у Wалесу су више него што би се могло очекивати на тим земљописним ширинама због сјеверноатлантске струје, огранка голфске струје. Ова оцеанска струја доноси топлију воду на сјеверне земљописне ширине и има сличан утјецај на већи дио сјеверозападне Европе. Поред тога што утјече на приобаље Wалеса, зрак загријан голфском струјом допире дубље у унутрашност преко вјетрова.

Заљев три стијене, полуоток Гŵyр, Абертаwе

На нижим надморским висинама љета су углавном топла и сунчана. Просјечне максималне температуре се крећи између 19 °Ц и 22 °Ц. Зиме су претежно поприлично влажне, али падавине су ријетко обилне и темепературе најчешће остају изнад ништице. Прољеће и јесен су веома слични и температуре се углавном крећу изнад 14 °Ц, што је уједно и просјечна годишња дневна температура.

Најсунчанији дио године је обично од свибња до коловоза. Југозападна обала је најсунчаније подручје у Wалесу, с више од 1.700 часова сунчеве свјетлости годишње у просјеку. Најсунчанији град у Wалесу је Динбyцх-y-пyсгод у округу Пенфро. Најсуморнији дио године је обично од студенога до сијечња. Најмање осунчана подручја су планине, понегдје с мање од 1.200 часова сунчеве свјетлости годишње у просјеку. Превладавајући вјетар је југозападни. У приобалним подручјима је највјетровитије, а олујни вјетрови јављају се најчешће зими, просјечно између 15 и 30 дана сваке године овисно о мјесту. У унутрашњости олујни вјетрови се јављају мање од шест дана годишње.

Wалес усликан с Међународне свемирске постаје

Код падавина је изражена разноликост. Очекиване падавине расту за и до 40% што се иде даље на запад. На ниским надморским висинама киша се не може предвидјети ни у које доба године, мада пљускови теже да буду краћи љети. Висије Wалеса су најкишовитије, обично с више од 50 кишних дана у зимским мјесецима (од просинца до вељаче) и око 35 кишних дана у љетним мјесецима (од липња до коловоза). Просјечне годишње падавине у Ерyрију износе између 3.000 мм (Блаенау Ффестиниог) и 5.000 мм (врх Yр Wyддфа)., а уколико температура падне испод 5 °Ц највјероватније у виду сусњежице или снијега, који се задржавају на тлу око 30 дана годишње у просјеку. У унутрашњости снијег пада неколико пута годишње, а у приобаљу је веома ријетка појава. Просјечне годишње падавине у овим предјелима могу пасти и на мање од 1.000 мм.

• Највиша максимална температура: 35.2 °Ц у Пенарлâгу (Y Ффлинт) 2. коловоза 1990. године.
• Најнижа минимална температура: -23.3 °Ц у Рхаеадр Гwyју (Поwyс) 21. сијечња 1940. године.
• Највише сунчаних часова у једном мјесецу: 354,3 часа у Далеу (Пенфро) у српњу 1955. године.
• Најмање сунчаних часова у једном мјесецу: 2,7 часова у Ллwyнону (Поwyс) у сијечњу 1962. године.
• Најобилније падавине у једном дану: 211 мм у Рхондди (Морганнwг) 11. студенога 1929. године.
• Највлажније мјесто – у просјеку 4.473 мм падавина годишње на Цриб Гоцху у Ерyрију у Гwyнедду (највлажније мјесто у Уједињеном Краљевству).

Биљни и животињски свијет

Види такође: Животињски свијет Велике Британије, Биљни свијет Велике Британије, и Попис птица Wалеса

Жива природа Wалеса је истовјетна као и у остатку Британије уз неколико посебности. Због дуге обале Wалес је дом разних морских птица. Обала и околни отоци пружају уточиште колонијама морских грабљивица, малих зовоја, морских гњураца, малих морских галебова, вранаца и малих њорки. Како је 60% земље изнад 150 метара надморске висине, Wалес је станиште многобројних висинских птица као што су гавран и дрозд огрличар. Међу птицама грабљивицама издвајају се мали сокол, еја стрњарица и риђа луња, национални симбол велшке дивљине. Свеукупно више од 200 различитих врста птица (укључујући привремене посјетитеље) је уочено у резервату Краљевског друштва за заштиту птица у Цонwyју.

Већи сисавци су у Wалесу изумрли још у норманско доба, а неки од представника су били смеђи медвјед, вук и дивља мачка. У данашње вријеме неки од истакнутијих сисаваца су ровке, волухарице, јазавци, видре, јежеви и петнаест врста слијепих мишева. Двије врсте малих глодаваца, жутогрли миш и пух орашар, значајне су јер насељавају повијесно нетакнута подручја. Друге значајне животиње су видре, хермелини и ласице. Куне златице су виђане повремено, а њихова појава је званично незабиљежена још од 1950-их година. Творови су у Британији доведени скоро до изумирања, али су се успјели одржати у Wалесу и сад се шире великом брзином. Подивљале козе се могу пронаћи у Ерyрију.

Воде југозападног Wалеса око полуотока Гŵyр, округа Пенфро и у Цередигионском заљеву су стјециште морских животиња као што су големе псине, атлантски сиви туљани, седмопруге усмињаче, делфини, плискавице, медузе, ракови и јастози. Окрузи Пенфро и посебно Цередигион су проглашени за подручја од међународне важности за кљунасте делфине, а градић Цеинеwyдд је једино мјесто љетног боравка кљунастих делфина у цијелом Уједињеном Краљевству. У значајније ријечне рибе спадају пастрмке, јегуље, лососи, лојке, опорњаче и језерске златовчице, док је врста гwyниад забиљежена само у Wалесу, и то у језеру Бала. Wалес је такођер познат и по шкољкашима, међу којима се јављају јестиве шкољке, приљепци, дагње и обални пужићи. Харинге, скуше и ослићи спадају међу најбројније морске рибе у Wалесу.

Узвисине Ерyрија окренуте ка сјеверу представљају склониште реликтним врстама предглацијалне флоре, укључујући познати wyддфански љиљан (Гагеа серотина) и друге планинске врсте као што су Саxифрага цеспитоса, Саxифрага оппоситифолиа и Силене ацаулис. У Wалесу се такођер налазе бројне биљне врсте којих нема у остатку Уједињеног Краљевства, а међу њима су Туберариа гуттата на отоку Мôн и Драба аизоидес на полуотоку Гŵyр.

Библиографија

• Попис 2001, 200 Yеарс оф тхе Ценсус ин ... Wалес (2001)
• Давиес, Јохн (1994). А Хисторy оф Wалес. Лондон: Пенгуин. ИСБН 978-0-14-014581-6. 
• Давиес, Јохн; Јенкинс, Нигел; Баинес, Менна и др.., ур. (2008). Тхе Wелсх Ацадемy Енцyцлопаедиа оф Wалес. Цардифф: Университy оф Wалес Пресс. ИСБН 978-0-7083-1953-6. 

Вањске повезнице

	Wикизвор има изворни текст на тему: Категорија:Wалес
	Wикикњиге имају материјала на тему: Wалес

• Влада Wалеса Архивирано 2008-08-20 на Wаyбацк Мацхине-у
• Народна скупштина Wалеса Архивирано 2017-09-14 на Wаyбацк Мацхине-у
• ББЦ Wалес
• Географски подаци везани уз локацију Wалес на ОпенСтреетМап
• Wалес на Пројекту Опен Дирецторy
• ВиситWалес.цом Званични међународни туристички водич за Wалес.
• ВиситWалес.цо.ук Званични водич УК за боравак и активности у Wалесу.
• Wалес – Оффициал Гатеwаy то Wалес
• Гатхеринг тхе Јеwелс – Велшко наслијеђе и култура
• Слике Wалеса на Геограпх Бритаин анд Иреланд