Ур
За остала значења, види Ур (разврставање).
| Древна Мезопотамија |
|---|
| Еуфрат – Тигрис |
| Асирологија |
| Градови / краљевства |
| Сумер: Урук – Ур – Ериду |
| Кисх – Лагаш – Ниппур |
| Акадско Царство: Аккад |
| Бабилон – Исин – Суса |
| Асирија: Ассур – Нинива |
| Дур-Схаррукин – Нимруд |
| Бабилонија – Калдеја |
| Елам – Аморити |
| Хурити – Митанни |
| Касити – Урарту |
| Кронологија |
| Сумерски краљеви |
| Асирски краљеви |
| Бабилонски краљеви |
| Језик |
| Клинасто писмо |
| Сумерски – Акадски |
| Еламски – Хуријски |
| Митологија |
| Енûма Елисх |
| Гилгамеш – Мардук |
Ур је био стари град у јужној Мезопотамији, близу гдје је некад било ушће Еуфрата и Тигриса у Перзијски заљев, и близу Еридуа. Због повратка мора налазиште је сада далеко од обале у данашњем Ираку, јужно од Еуфрата на десној обали. Налази се близу града Насиријаха, јужно од Багдада, и зове се Тел ел-Мукајар (арапски: брежуљак изграђен од битумена). Налазиште је препознатљиво по рушевинама великог храма, још увијек у прилично добром стању. Храм је био изграђен за богињу Нану, божицу Мјесеца у Сумерској митологији, и састоји се од два дијела. У доњем дијелу цигле су спојене битуменом а у горњем дијелу мортом.
Ур је већ био насељен у најранијем раздобљу сеоског насељења у јужној Мезопотамији, Убаидском раздобљу. Међутим, чини се да је био напуштен за неко вријеме. Хисторичари вјерују да је што се мијењала клима од прилично кишовите до сухоће у 3. миленију пне., мала пољопривредна села Убаид културе су се спојила у већа насеља због потребе за изградњу великих централизираних натапних система да би се преживјела суша. Ур је постао једно такво средиште, и око 2600. пне., током тречег Сумарског раног династијског раздобла град је био веома успјешан. Ур се је већ тада сматрао светим Нани.
Мјесто Ура је било повољно за трговину морем и такођер за копнене руте у Арабију. Многе велике гробнице, укључујучи ту од краљице Пуаби, су биле изграђене. Крајње, краљеви Ура су постали стварни владари цијелог Сумера. Ово се је догодило током прве династије Ура, коју је успоставио краљ Месанепада. Крај ове династије је био напад Саргона Акадског око 2340. пне. О сљедећој, другој, династији се не зна пуно, јер је град био у паду тад.
Треча династија је успостављена кад је краљ Ур-Наму дошао на власт, владајући између 2112. пне. и 2094. пне. Током његове владавине храмови, укључујчи и велики храм Нани, су били изграђени, и пољопривреда је била побољшана кроз наводњавање. Његов законик је један од најстаријих познатих докумената, старији чак од Хамурабијовог законика. Он и његов насљедник Шулги су током владавине сматрани као богови, а и након смрти он је остао јуначки лик. Треча династија је распала око 1950. пне. кад су Сумер освојили Еламити.
Крајње и Бабилон би освојио Ур. У 6. стољећу пне. било је нових изградњи у Уру под владавином Небукаднезара II од Бабилона. Посљедњи Бабилонски краљ, Набонидус од Бабилоније, је побољшао главни храм. Међутим, град је почео пад од отприлике 550. пне. и више није био насељен након отприлике 500. пне., вјероватно због суше, мјењање положаја ријека, и повратка мора.
Ур у Библији
[уреди | уреди извор]Ур је, према библијској традицији, родно мјесто Абрахама.
