Скакавци

Скакавци
	{{{слика_опис}}}
Научна класификација
Царство:	Анималиа;
Кољено:	Артхропода;
Поткољено:	Хеxапода;
Разред:	Инсецта;
Подразред:	Птерyгота;
Инфраразред:	Неоптера;
Ред:	Ортхоптера;
Подред:	Цаелифера; Андер, 1936

Скакавци (такођер и шашке, назив за већину припадника реда равнокрилаца)^[1] (Цаелифера) су подред средњих до великих (најчешће дуљине између 1 и 7,5 цм) кукаца карактеристичних по изразито дугим и снажним стражњим ногама које им омогућују скакање (по чему су названи) на удаљености и 20 пута веће од њихове дуљине .

Изглед

Еуропски скакавац (*Лоцуста миграториа*) је миграторна врста. Јединке имају јак нагон да се држе у јатима, при кретању слиједе претходнике.)

Гласање које је Владимир Назор описао ријечима: „Чегртале су шашке у житу; трептале су и звучале као жице од злата…"^[2]

Тијело им је уско (бочно стиснуто), нитаста тицала кратка, очи велике. У устима имају двије вилице прилагођене за кидање и жвакање. Леђна плочица првог прсног колутића им је повећана и стрши као штит преко средњег дијела тијела. Предња крила су уска и крута, стражња су шира и еластичнија. Лете најчешће само на мале удаљености и обично притом производе штропотави шум. Тимпанални органи (органи слуха) смјештени су у првом колутићу затка. Скакавци производе чегртање стридулацијским органима тако да повлаче назубљену избочину стражњих бедара преко избочених ребара предњих крила. У неких врста чегртати могу и женке, само тише. Женке су веће од мужјака.Тјеком љета отпуштају своју љуску и припремају се за даљњи раст.

Прехрана

Хране се различитим дијеловима биљака. Ако се јако размноже могу проузрочити штету.

Личинке

Женка кратком леглицом полаже јаја у рупицу коју ископа у земљи. Јаја у земљи презимљују, а развијају се тек кад затопли. Излежене личинке излазе из земље, и одмах наликују одраслима (само што су ситне и немају крила). Хране се биљем. Поступно (с око 5 пресвлачења) се преображавају у одраслог скакавца.

Распрострањеност

Раширени су по цијелом свијету осим хладних подручја око сјеверног и јужног пола. Најчешће настањују поља и ливаде. Неке су врсте миграторне.

Врсте

Постоји више од 11 000 врста. Највећа врста Тропидацрис цристата има тијело дуго 12 цм, а промјер крила 23 цм. Најпознатија породица прави скакавци (Ацридидае) у Хрватској је заступљена са 70 врста. Породице Пyргомпрпхоидае, Тридацтyлидае, Тетригидае су заступљене мањим бројем врста.^[3]

Стручна књижевност

Ожанић, Станко. Скакавци,^{[мртав линк]} C. кр. Намјесништво далматинско, Награгјена тискарница Виталиани, Задар, 1911.^[4]

Извори

↑ Равлић, Славен (гл. ур.) Хрватска енциклопедија, При – Ск, Лексикографски завод Мирослав Крлежа, Загреб, 2007., ИСБН 978-953-6036-39-4
↑ Назор, Владимир. Дјела Владимира Назора, 11. књ., Хрватски накладни завод, Загреб, 1950., стр. 273.
↑ Иво Матоничкин, Иван Хабдија, Бисерка Примц-Хабдија, Бескраљешњаци : биологија виших авертебрата, Школска књига, Загреб, 1999., ИСБН 953-0-30824-8
↑ Ожанић, Станко. Пољопривреда Далмације у прошлости : прилози за повијест пољопривреде Далмације; приредили: А. Тамбача и D. Моровић, Друштво агронома НРХ – Подружница Сплит, Сплит, 1955., стр. 71.

Вањски линкови

	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Шашке
	Wикиврсте имају податке о: Цаелифера
	Потражите израз Скакавац у W(ј)ечнику, слободном рјечнику.

[1] Равлић, Славен (гл. ур.) Хрватска енциклопедија, При – Ск, Лексикографски завод Мирослав Крлежа, Загреб, 2007., ИСБН 978-953-6036-39-4

[2] Назор, Владимир. Дјела Владимира Назора, 11. књ., Хрватски накладни завод, Загреб, 1950., стр. 273.

[3] Иво Матоничкин, Иван Хабдија, Бисерка Примц-Хабдија, Бескраљешњаци : биологија виших авертебрата, Школска књига, Загреб, 1999., ИСБН 953-0-30824-8

[4] Ожанић, Станко. Пољопривреда Далмације у прошлости : прилози за повијест пољопривреде Далмације; приредили: А. Тамбача и D. Моровић, Друштво агронома НРХ – Подружница Сплит, Сплит, 1955., стр. 71.

[1]

[2]

[3]

[4]