Палача
 Ово је главно значење појма Палача. За насеље у осјечко-барањској опћини Шодоловци, в. Палача (Шодоловци). |
Палача или палата (латински) је раскошна градска резиденција владара феудалаца, племића, или данас предсједника држава, која је добила име по римској царској палачи на Палатину. Понекад синоним за типолошки слични двор или дворац (као Буцкингхамска палача у Лондону) и велике модерне грађевине (Палача Уједињених народа у Неw Yорку).
Повијест
[уреди | уреди извор]
Палаче су биле познате још у древном Египту, Перзији (Перзеполис), Римском Царству (Неронова Златна палача, Диоклецијанова палача у Сплиту и др.).
У средњем вијеку обично су утврде које су имале прије свега обрамбену улогу те су грађену у складу с њом. Градили су се на узвишеним хумцима и окружени дрвеним оградама и јарцима, зидови су им били и до пет метара дебели, опкопи око двораца пунили су се водом како непријатељи не би могли поткопати зидине, а округле куле на њиховим кутовима биле су избочене како би стријелци могли гађати у свим смјеровима. Најсвечанија је била Велика дворана у којој је владар примао госте и одржавао свечаности.
Исламски владари су градили своје палаче на обронцима планина одакле су владали градовима у долини (Алцазар у Сеговији). Раскошне су палаче грађене тако да у њима остане угодно свјеже чак и за дугих љетних врућина. Имале су и велика дворишта с вртовима, базенима и фонтанама (Алхамбра у Гранади).
У Италији од ренесансе се развија тип градске палаче (Палаззо) с крилима, отмјеним двориштем, често с тријемовима и парком (као Палача Питти у Фиренци. Палладијеве палаче и виле (нпр. Вила Ротонда) су биле практична, активна господарства за богате венецијанске обитељи које су осигуравале освјежавајућа уточишта за љето. Управо су ове паладијске виле послужиле као узор за енглеске и америчке ладањске дворце у 18. стољећу.
Процват палаче је доба барока, када су апсолутни владари у страху од градских побуна подизали раскошне палаче на селу одакле су окружени својим дворјанима настављали сигурно управљати земљом (нпр. Версајска палача). Тада су изграђене многе и данас најпознатије палаче у еуропски метрополама. Те су палаче имале прекрасне салоне за дворска славља украшене таписеријама, зрцалима, сликама и киповима који су уздизали краљеве побједе, подсјећали на велика дјела римских царева (с којима су се поистовјећивали) или епизоде из грчке митологије.
Најпознатије палаче
[уреди | уреди извор]- Диоклецијанова палача у Сплиту, (Хрватска)
- Дворска капела Карла Великог у Аацхену, Њемачка
- Забрањени град у Пекингу, Кина
- Алхамбра у Гранади, Шпањолска
- Палача Питти у Фиренци, Италија
- Палача Уффизи у Фирензи, Италија
- Дворац Цхамборд, Француска
- Дворац Фонтаинеблеау, Француска
- Лоувре у Паризу, Француска
- Ел Есцориал код Мадрида, Шпањолска
- Версајска палача у Версаиллесу, Француска
- Белведере (Беч), (Аустрија)
- Сцхöнбрунн у Бечу, (Аустрија)
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]
- Велике архитектуре свијета, уредник Јохн Јулиус Норwицх, Марјан тисак, Сплит, 2005. ИСБН 953-214-266-5
- Марилyн Стокстад, Арт Хисторy (Wолуме Тwо), Пеарсон Прентице Хилл, Неw Јерсеy, 2005. ИСБН 0-13-145529 Унесени ИСБН није важећи.
- Јадранка Дамјанов, Ликовна умјетност 2, Школска књига, Загреб, 1994. ИСБН 953-0-20203-2
