Пређи на садржај

Палата

С Википедије, слободне енциклопедије
Тосканска палата у Прагу
Велетрговинска палата у Прагу

Палата је резиденцијални објекат луксузног типа у коме обично живе припадници аристократије, најчешће владарске породице, или дом шефа државе или неког другог високог достојанственика, попут епископа или архиепископа.[1] Реч је изведена из латинског назива palātium, за брдо Палатине у Риму на коме су биле смештене царске резиденције.[1] Већина европских језика има верзију овог израза (palais, palazzo, palacio, итд), и многи га користе за шири спектар зграда него енглески језик. У многим деловима Европе, еквивалентни израз се такође примењује на велике приватне куће у градовима, посебно аристократије; често се израз за велику сеоску кућу разликује. Многе историјске палате сада се користе за друге намене, као што су парламенти, музеји, хотели или пословне зграде. Ова реч се понекад користи и за описивање раскошно украшене зграде која се користи за јавну забаву или изложбе,[1] попут филмске палате.

Древне палате

[уреди | уреди извор]
Палата Дарија I у Персепољу, царској престоници Персије

Међу ране античке палате спадају асирске палате у Нимруду и Ниниви, минојска палата у Кнососу и персијске палате у Персепољу и Сузи.[2] Палате у источној Азији, као што су царске палате Јапана, Кореје, Вијетнама, Тајланда, Индонезије и велике дрвене конструкције у кинеском Забрањеном граду, састоје се од многих ниских павиљона окружених пространим, ограђеним вртовима, за разлику од палата са једном зградом средњовековне Западне Европе.[2] Палате су такође градила посткласична афричка краљевства попут царства Ашанти.[3] Пре него што су је Британци уништили, Асантехенску палату у данашњој Гани, она је била описана су записима Томаса Едварда Боудича и Винвуда Рида као „огромну зграду од разних подужих дворова и правилних тргова”.[4]

Историја палата и термин

[уреди | уреди извор]

Реч а палата је из француске речи и латинског имена за назив једног брежуљка на којем је стајао стари Рим где су становали богаташи и неки од римских царева. Касније је палата значила стамбени део града. У средњем веку су племство и владари били настањени у замковима који су били утврђени разним системима утврда како зидинама тако и утврдама али су када је настало доба у којем је била осигурана сигурност на целом подручју настањивали луксузније објекте код којих нису биле тако важна утврђења и обезбеђења као што су биле палате а не више замкови који су били утврђени већ грађевине које су биле опремљеније за становање него за одбрану и које су имале често у свом склопу и опремљени екстеријер са парковским просторима као и фонтанама и водоскоцима и ако су у градовима палате још увек и утврђени објекти. Када је у 19. веку значај племства ослабио, палатама су се називале грађевине које су јавне, као и велики привредни објекти.

Палате и привреда

[уреди | уреди извор]

Палате су данас велики стамбени комплекси где су становали владари, као палата у Ниниви, Вавилонска палата. Велики владарски објекти су имали и посебан ред у скупљању дажбина, као и њихову евиденцију које се зову привредне палате. У релативно сиромашној средњој Европи у палатним привредама царских дворова се показала неизбежност правилне сеобе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в American Heritage Dictionary of the English Language (4th изд.). Boston: Houghton Mifflin Company. 2000. ISBN 0-618-08230-1. 
  2. ^ а б Merriam-Webster's Collegiate Encyclopedia. Springfield, MA: Merriam-Webster. 2000. ISBN 0-87779-017-5. 
  3. ^ The Monthly Review, Or, Literary Journal. 1819. стр. 291. 
  4. ^ Bowdich, Thomas Edward (1819). „Mission from the Cape Coast Castle to Ashantee”. The Monthly Review. св. XC. London: J. Porter. стр. 291. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gardberg, C.J.; Welin, P.O. (2003) [1954]. Suomen keskiaikaiset linnat [Medieval Castles in Finland] (на језику: фински). Helsinki, FI: Otava. 
  • Gebelin, François (1964). The châteaux of France. Hart, H. Eaton (translator) (English изд.). Presses Universitaires de France. 
  • Higham, Robert; Barker, Philip (1992). Timber Castles. London, UK: B.T. Batsford. ISBN 0-7134-2189-4. 
  • Krahe, Friedrich-Wilhelm (2002). Burgen und Wohntürme des deutschen Mittelalters [Castles and Residential Towers of the German Middle Ages] (на језику: немачки). Stuttgart, DE: Thorbecke. ISBN 3-7995-0104-5. 
  • Liddiard, Robert (2005). Castles in Context: Power, symbolism and landscape, 1066 to 1500. Macclesfield, UK: Windgather Press Ltd. ISBN 0-9545575-2-2. 
  • Tillman, Curt (1958). Lexikon der Deutschen Burgen und Schlösser [Lexicon of German Castles and Fortresses] (на језику: немачки). 1. Stuttgart, DE: Anton Hiersemann. 
  • Vann, Theresa M. (2006). „Castles – Iberia”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An encyclopedia: Volume I · A–C. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-862-4. 
  • Kenyon, J. (1991). Medieval Fortifications. Leicester, UK: Leicester University Press. ISBN 0-7185-1392-4. 
  • Monreal y Tejada, Luis (1999). Medieval Castles of Spain (English изд.). Konemann. ISBN 3-8290-2221-2. 
  • Pounds, N.J.G. (1994). The Medieval Castle in England and Wales: A social and political history. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-45828-5. 
  • Wheatley, Abigail (2004). The Idea of the Castle in Medieval England. York, UK: York Medieval Press. 
  • Lepage, Jean-Denis G.G. (2002). Castles and Fortified Cities of Medieval Europe: An Illustrated History. McFarland & Company, Inc. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]