П2РY13
| едит |
| Пурински рецептор П2Y, Г-протеин спрегнути, 13 | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||
| Симболи | П2РY13; ГПЦР1; ФКСГ77; ГПР86; ГПР94; П2Y13; СП174 | ||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 606380 МГИ: 1921441 ХомолоГене: 12543 ИУПХАР: П2Y13 ГенеЦардс: П2РY13 Гене | ||||
| |||||
| Преглед РНК изражавања | |||||
 | |||||
| подаци | |||||
| Ортолози | |||||
| Врста | Човек | Миш | |||
| Ентрез | 53829 | 74191 | |||
| Енсембл | ЕНСГ00000181631 | ЕНСМУСГ00000036362 | |||
| УниПрот | Q9БПВ8 | Q0ВФ10 | |||
| РефСеq (мРНА) | НМ_023914 | НМ_028808 | |||
| РефСеq (протеин) | НП_076403 | НП_083084 | |||
| Локација (УЦСЦ) | Цхр 3: 152.53 - 152.53 Мб | Цхр 3: 59.3 - 59.3 Мб | |||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||
П2Y пуриноцептор 13 је протеин који је код људи кодиран П2РY13 геном.[1][2][3]
Производ овог гена, П2Y13, је члан фамилије Г-протеин спрегнутих рецептора. Ова фамилија има неколико типова рецептора са различитом фармаколошком селективности за разне аденозинске и уридинске нуклеотиде. Они се преклапају у неким случајевима. Ендогени лиганд овог рецептора је АДП. Две транскриптне варијанте које кодирају исти протеин су познате.[3]
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Wиттенбергер Т, Сцхаллер ХЦ, Хеллебранд С (Мар 2001). „Ан еxпрессед сеqуенце таг (ЕСТ) дата мининг стратегy суццеединг ин тхе дисцоверy оф неw Г-протеин цоуплед рецепторс”. Ј Мол Биол 307 (3): 799–813. ДОИ:10.1006/jmbi.2001.4520. ПМИД 11273702.
- ↑ Лее ДК, Нгуyен Т, Лyнцх КР, Цхенг Р, Ванти WБ, Аркхитко О, Леwис Т, Еванс ЈФ, Георге СР, О'Доwд БФ (Сеп 2001). „Дисцоверy анд маппинг оф тен новел Г протеин-цоуплед рецептор генес”. Гене 275 (1): 83–91. ДОИ:10.1016/S0378-1119(01)00651-5. ПМИД 11574155.
- ↑ 3,0 3,1 „Ентрез Гене: П2РY13 пуринергиц рецептор П2Y, Г-протеин цоуплед, 13”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Цоммуни D, Гонзалез НС, Детхеуx M, ет ал. (2001). „Идентифицатион оф а новел хуман АДП рецептор цоуплед то Г(и).”. Ј. Биол. Цхем. 276 (44): 41479–85. ДОИ:10.1074/jbc.M105912200. ПМИД 11546776.
- Зханг ФЛ, Луо L, Густафсон Е, ет ал. (2002). „П2Y(13): идентифицатион анд цхарацтеризатион оф а новел Галпхаи-цоуплед АДП рецептор фром хуман анд моусе.”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 301 (2): 705–13. ДОИ:10.1124/jpet.301.2.705. ПМИД 11961076.
- Такеда С, Кадоwаки С, Хага Т, ет ал. (2002). „Идентифицатион оф Г протеин-цоуплед рецептор генес фром тхе хуман геноме сеqуенце.”. ФЕБС Летт. 520 (1–3): 97–101. ДОИ:10.1016/S0014-5793(02)02775-8. ПМИД 12044878.
- Страусберг РЛ, Феинголд ЕА, Гроусе ЛХ, ет ал. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899–903. ДОИ:10.1073/pnas.242603899. ПМЦ 139241. ПМИД 12477932.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „П2Y Рецепторс: П2Y13”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-03.