Несебар

Несебар; буг. Несебър
	; Стари део Несебара
Основни подаци
Држава	Бугарска
Област	Бургаска област
Становништво
Становништво (2005)	22.311
Положај
Координате	42°39′33″Н 27°43′42″Е / 42.659167°Н 27.728333°Е
Надморска висина	5 м
	Несебар Несебар (Булгариа)
Остали подаци
Веб-страна	www.нессебаринфо.цом

Координате: 42° 39′ 33" СГШ, 27° 43′ 42" ИГД

Несебар (буг. Несебър), претходно познат као Месембрија (грчки: Μεσημβρια) а још пре тога као Менебрија, је древни град на црноморској обали Бугарске, у општини Несебар у Бургаској области.

У савремено доба Несебар је главна туристичка атракција у подручју с бројним хотелима и великом „Сунчаном обалом“ које се налази одмах северно од Несебара.

Несебар је у неколико прилика био граница угрожене империје и због тога је град с богатом историјом. Стари део града налази се на полуострву повезаном с обалом земљоузом изграђеним људском руком, и у њему се налазе докази освајања различитих цивилизација.

Богатство историјских грађевина су били разлог да УНЕСКО укључи Несебар на списак Светске баштине 1983. године.

Панорамски поглед на Несебар

Историја

Првобитно трачко насеље познато као град Менебрија постало је грчка колонија почетком 6. века пне., која је постала важан трговачки центар. Остаци из хеленистичкох периода, укључују акропољ, Аполонов храм и агору. Зид који је чинио део грчке фортификације још се могу видети на северном делу полуострва.

Град је пао под римску власт 71. године пне., али је наставио да ужива привилегије као што је право да кује свој властити новац. Потом је био једно од важних упоришта Византијског царства од 5. века надаље, око кога су се бориле Византија и Бугарска. Године 812. освојио га је Кан Крум после двонедељне опсаде.

Најважнији споменици из средњег века су Стара Митрополија из 9. века, базилика без трансепта; црква свете Девице Марије из 10. века и Нова Митрополија из 11. века, која је дограђена и улепшана у 18. веку. У 13. веку и 14. веку изграђен је значајан број цркава: свете Теодоре, свете Параскеве, Светог Михаила и Гаврила и Светог Јована Алитургетоса.

Отоманско освајање града, 1453, означило је почетак опадања, али је остало његово архитектонско наслеђе, које је од 19. века обогаћено изградњом дрвених кућа у „источнорумелијском грчком стилу“, типичном за бугарску црноморску обалу тога периода.

Галерија

Повезано

Списак места Светске баштине у Европи

Екстерни линкови

Градови у Бугарској