Намибија

Републиц оф Намибиа Република Намибија
Застава Грб
Гесло: Унитy, Либертy, Јустице (енглески: "Јединство, слобода, правда")
Химна: "Намибиа, Ланд оф тхе Браве"
Главни град	Wиндхоек
Службени језици	енглески и африканс
Леадерс
Утемељење	Од Јужне Африке 21. ожујка 1990.
Површина
• Воде (%)	~0
Становништво
• Попис из 2002	1.820.916 (143.)
• Густоћа	2,2 /км2
Валута	намибијски долар
Временска зона	+1
Позивни број	264
ИСО 3166 код	[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена	.на

Намибија је држава у јужној Африци на обали Атлантског оцеана. Граничи на сјеверу с Анголом, на сјевероистоку са Замбијом, на истоку с Боцваном, те на југу с Јужноафричком Републиком. Намибија је постала неовисна од Јужне Африке 1990. и спада међу млађе свјетске државе.

Повијест

Од најранијих времена сушна подручја Намибије настањивали су Бушмани, Дамаре и Наме. У 14. стољећу започело је досељавање Бантуа са сјевера, а Еуропљани нису детаљније истражили ово подручје све до 19. стољећа када је земља потпала под њемачку управу под именом "Југозападна Африка", осим подручја луке Wалwис Баy која је била под контролом Велике Британије. Јужна Африка је окупирала колонију у вријеме првог свјетског рата и управљала њоме као мандатним подручјем Лиге народа до другог свјетског рата када ју је једнострано припојила.

Године 1966. марксистичка герилска Народна организација Југозападне Африке (Соутх-Wест Африца Пеопле'с Органисатион, СWАПО) започела је рат за неовисност подручја које је ускоро названо Намибија, али тек 1988. Јужноафричка Република пристаје окончати своју управу у складу с мировним планом Уједињених народа. Намибија је стекла неовисност 1990., а 1994. повратила је и луку Wалwис Баy.

Политика

Намибијски шеф државе је предсједник, изабран на опћим изборима с петогодишњим мандатом. На челу владе је премијер којег, заједно с кабинетом, именује предсједник. СWАПО, који се након неовисности удаљио од својих марксистичких коријена, још увијек је највећа политичка странка.

Дводомни парламент Намибије састоји се од Народног вијећа које има 26 заступника, по 2 из сваког регионалног вијећа, изабраних на 6 година и Народне скупштине са 78 заступничких мјеста, од којих се 72 попуњавају опћим изборима, а 6 заступника имење предсједник. Сви они имају петогодишњи мандат.

Законодавна улога припада Народној скупштини, док вијеће има углавном савјетодавне функције. Устав из 1990. је међу првима укључивао одредбе о заштити природе. Највише судбено тијело је Врховни суд, чије суце именује предсједник на приједлог Повјеренства за судачку службу.

Земљопис

Највећи дио рељефа Намибије чини средишња узвисина с највишом точком на планини Брандберг (2606 м). Средишња висораван омеђена је на западу пустињом Намиб и обалним низинама, на југу ријеком Оранге те на западу пустињом Калахари. На сјевероистоку се териториј Намибије сужава у уски Цапривијев појас, назван по њемачком канцелару који је исходио излаз колоније на ријеку Замбези.

Типови климе у Намибији варирају од пустињске до суптропске; углавном је вруће и сухо, а оборине су ријетке и неравномјерно распоређене. Хладна Бенгуелска струја, усмјерена према сјеверу, смањује количине оборина. Осим главног града Wиндхоека у средишту земље, важнији су градови Wалwис Баy, Сwакопмунд, Осхакати, Гроотфонтеин, Тсумеб и Кеетмансхооп.

Господарство

Карта Намибије

Намибијско господарство увелике је овисно о вађењу и преради минерала за извоз. Рударство чини 20% БДП-а. Намибија је четврта у Африци по извозу негоривних минерала и пета у свијету по производњи урана. Захваљујући богатим наплавним налазиштима дијаманата земља је највеће свјетско извориште дијамантног драгог камења. Намибија производи и велике количине олова, цинка, коситра, сребра и волфрама.

Око половице становништва живи од пољопривреде (углавном некомерцијалне). Намибија не задовољава властите потребе за храном, па мора увозити. Иако је БДП по становнику пет пута већи од најсиромашнијих афричких земаља, већина Намибијаца живи у изразитом сиромаштву због велике стопе незапослености и неравномјерно распоређеног националног богатства. Намибијско је господарство снажно повезано с јужноафричким. Постигнут је политички консензус о приватизацији неколико великих твртки у блиској будућности, што би требало потакнути дугорочне стране инвестиције.

БДП је за 2004. процијењен на 7300 УСД по становнику (мјерено по ППП-у).

Становништво

Већина становника Намибије су црнци (87%), углавном из народа Овамбо који чини око половицу становништва. У земљи живе и велике скупине Нама и Бушмана који се изгледом врло разликују од осталих црначких народа у Намибији. Значајна је и група мијешаних, тзв. "Бастер" (7%). Бијелаца је око 6%, што је међу највећим удјелима у супсахарској Африци. Већина бијелаца и мијешаних говори африканс и јужноафричког су подријетла, а мањи број потјече из Њемачке и Велике Британије.

Иако је енглески службени језик, већина бијеле популације говори африканс или њемачки који су били службени до неовисности 1990. Језик домаћег становништва је овамбо или неки од мањих језика. Најбројнија религија је кршћанство, а међу кршћанима највише је припадника лутеранске цркве.

Градови

Попис градова у Намибији

Екстерни линкови

Намибија на Wикимедијиној остави