Могулско Царство
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Могулско Царство (перзијски: شاهان مغول [Схāхāн-е Моġул], урду: مغلیہ سلطنت; самопрозвани: گوركانى [Гūркāнī]) или Мугхалско Царство, било је царство на Индијском потконтиненту. Тијеком 16. стољећа у Индији је на власт дошла нова владајућа династија – Мугхал (перзијски: سلطنتمغولی هند [Муġалīх Сулṭанат], урду: گوركانى), донијевши са собом богату исламску цивилизацију и по први пут ујединила овај потконтинент након 1500 година. Први могулски владар Бабур стигао је из Перзије и био је у сродству с монголским царевима династије Тимурида. Он је с каснијим Мугхалима изградио царство које је почетком 18. стољећа обухваћало цијелу Индију осим јужног врха. Мугхали су потицали умјетност и придонијели ширењу ислама у цијелој Индији. У 18. и 19. стољећу царство је поступно пропадало као посљедица британске колонизације, а након Индијске побуне 1857. год. Британско Царство успоставља своју колонијалну управу - Британска Индија.
Оснутак
[уреди | уреди извор]Почетком 16. стољећа под водством , Мугхали су, као потомци монголских, туркијских коријена који су владали дијаловима, Перзије и југоисточне Азије, почели упадати у сјеверну Индију. Захирудин Мохамад Бабур (Захир уд-Дин Мухамед), познатији само као Бабур ("Тигар", в. 1483.-1530.) је био праунук Тимура Великог, туркијско-монголског освајача. Он је наслиједио кнежевство Фергана у централној Азији, сјеверно од памирских планина. Освојио је Кабул у Афганистану и 1504. основао краљевство. Нападао је сјевер Индије, а 1525. је извршио потпуну инвазију на делхијски султанат. У травњу 1526. год., са слабијим снагама дошао је до кључне побједе код Панипата (код Делхија) и тиме освојио средњи дио сјеверне Индије. Бабур је био толерантан по питању религије својих поданика. Волио је културу и умјетност и показивао се као мецена бројним умјетницима. Био је опчињен природом. Финанцирао је изградњу величанствених вртова.
Но, Бабур је био лош управитељ и царство се почело дијелити након његове смрти 1530. године.
Око 1600. цар Акбар (в.1556.-1605.) ујединио је царство и проширио га према југу.
Владавина Акбара
[уреди | уреди извор]
Акбар Велики је био највећи могулски владар. Био је Бабуров унук, а цар је постао 1556. и исте године поразио афганистанског супарника за пријестоље и тако осигурао своје право на власт. Тијеком своје дуге владавине повећао је Могулско Царство, био покровитељ умјетности и заговарао вјерску сношљивост. Акбар је знао да му је за уједињење потребна помоћ хиндских поглавица. Стога је многе од тих људи запослио у својој државној служби и покушао заговарати хиндске интересе. Увео је праведнији порезни сустав од оног које су имали Хинди.
У почетку је Акбар владао из Агре на сјеверу средње Индије гдје је изградио чувену Црвену утврду. Године 1569. Акбар гради Фатехпур Сикри у сјеверном дијелу средње Индије. Подигнут је у почаст муслиманском свецу шеику Салиму, који је прорекао рођење његова сина и насљедника Јахангира, град је постао главни град 1571. године. Овдје је реорганизирао државну службу, у провинције одаслао гувернере (намјеснике) и реформирао ковање новца, утеге и мјере. У 16. стољећу Индија је била земља бројних религија. Акбар је схватио да пут према миру води преко сношљивости према свим вјерама. Због тога је овдје саградио Ибадат Кхану, или Кућу богоштовања, као мјесто гдје људи различитих вјерских припадности могу долазити и расправљати о својим вјерским идејама. Муслимани, хиндуисти, сикхи, па чак и кршћани из Еуропе били су добродошли.
Након само 15 година Акбар је преселио своју пријестолницу у Лахоре, што због војни на сјеверозападу, што због недостатне водоопскрбе у Фатехпур Сикрију. Ту је изградио славну Утврду Лахоре и Шалимар вртове.
Каснији Мугхали
[уреди | уреди извор]
Године 1605., Акбаров син Јахангир постао је цар. Њега је наслиједио његов син Схах Јахан који је проширио царство према југу и изградио многе градове и палаче. Једно од највећих мугхалских достигнућа био је величанствени Тај Махал, подигнут као маузолеј Мумтазу Махал, вољену жену Схаха Јахана, која је умрла 1631. године. Градња је трајала 17 година и у њој је судјеловало стотине радника из цијеле Индије. Схах Јахан и његов син, Аурангзеб (в. 1658.-1707.), показали су далеко мање вјерске толеранције него сам Акбар. Аурангзеб је уништио и многе хиндуистичке храмове. Године 1678. дошло је до хиндске побуне против његове власти и Аурангзеб је започео са низом скупих ратова против Хинда. Проширио је царство које је због ратова банкротирало и почело се распадати након његове смрти.
Временска таблица
[уреди | уреди извор]| Године | Повијесне значајке |
|---|---|
| 1504. | Бабур влада Кабулом. |
| 1526 | Бабур побјеђује делхијског султана у битки код Панипата. |
| 1530. | Бабуров син Хумаyун долази на пријестоље; царство се почиње дијелити. |
| 1556.-1605. | Владавина Акбара; царство се шири и то је златно доба културе и вјерске сношљивости. |
| 1605. | Акбаров син Јахангир долази на пријестоље; љубитељ раскоши и пијанац, био је лош владар. |
| 1628.-1657. | Владавина Схаха Јахана, градитеља палаче у Делхиу, Бисерне џамије и Тај Махала. |
| 1658. | Аурангзеб преузима власт од свог брата Схаха Схује. Царство се почиње распадати. |
