Мицхаел Цоллинс
Мицхаел Цоллинс (1890-1922), Ирски револуционарни вођа и политичар. Учествовао је у Ускршњем устанку 1916, био министар финансија Републике Ирске, шеф обавештајне службе ИРА-е, члан делегације при потписивању Англо-ирског споразума, премијер Провизорне ирске владе и врховни заповедник Ирске војске. Убијен је 1922. током Ирског грађанског рата.
Ране године
[уреди | уреди извор]Колинс је рођен 16.10 или 12.10 (подаци нису сигурни) 1890. у малом месту близу Цлонакилтyја у округу Корк у Ирској. Породица су му били добростојећи сељаци, и имао је седморо браће и сестара. Са 15 година је напустио школу и одселио се у Лондон, где је радио у пошти. Са деветнаест година придружио се Ирском републиканском братству (ИРБ).
Ускршњи устанак и последице
[уреди | уреди извор]Колинс се вратио у Ирску предУскршњи устанак и борио се поред Патрика Пирса и осталих устаничких вођа код Главне поште. Колинсов смисао за организацију показао се већ тада, као и његова прагматичност – он није одобравао стратегију устаничких вођа која је подразумевала преузимање великих, главних грађевина у Даблину, тврдио је да је зграде попут Главне поште немогуће бранити, да је тешко из њих побећи, и још их је теже снабдевати (што ће се показати као тачно).
По пропасти устанка, Колинс је, као и многи други, ухапшен и одведен у Логор Фрогноцх у Велсу. Током боравка у логору, бавио се организацијом људи, обучавао затворенике герилском ратовању, и одмах по изласку (децембра 1916) постао је значајна фигура у Шин Фејну. Већ у октобру 1917. постао је директор организације у Ирским добровољцима.
Ирски парламент
[уреди | уреди извор]Године 1918. Колинс је, као и други званичници Шин Фејна, учествовао на изборима за Британски доњи дом парламента и изабран је. Чланови Шин Фејна су, међутим, одбили да заседају у енглеском парламенту, већ су изјавили да ће уместо тога основати Ирски Парламент, Дáил Éиреанн (доњи дом дана[њег ирског парламента). Парламент се састао јануара 1919. и водећи чланови су похапшени.
Колинс је, преко своје мреже шпијуна, унапред знао за планирано хапшење, и упозорио је остале. Међутим, Éамон де Валера није се обазирао на Колинсова упозорења, сматрајући хапшење добром пропагандом. За време Де Валериног боравка у затвору, за премијера је изабран Цатхал Бругха, да би га касније заменио Де Валера, када му је Колинс помогао да побегне из затвора у априлу 1919.
У лето 1919. Колинс је изабран за председника ИРБ, а потом и за шефа обавештајне службе ИРА-е (како су се сада звали Ирски добровољци).
Сматра се да је Ирски рат за независност започео истог дана када се први пут састао Ирски парламент, када је неколико добровољаца из округа Типерери напало конвој експлозива и убило два полицајца (в. Сеáн Треацy, Дан Бреен).
Даље бављење политиком и Англо-ирски рат
[уреди | уреди извор]
Такође 1919. Де Валера је Колинса прогласио и за министра финансија. Док је већина министара, због ратног стања, држала положај само формално, на папиру, Колинс је заиста организовао своје министарство и успешно почео да диже национални зајам за Републику Ирску.
Колинсова глава је у то доба била уцењена на 10000 фунти стерлинга, али га нису ухватили. Прича гласи да полиција није имала ниједну фотографију на којој се Колинс добро видео. Он је, с друге стране, имао неколико канцеларија у Даблину, тако да нису могли да му направе сачекушу. Колинс се бициклом слободно кретао по Даблину упркос потерници, а кад год би га полиција зауставила, он је остајао миран, шалио се с њима, и никад га нису препознали.
Током рата, и поучен искуством из 1916., Колинс је инсистирао на избегавању ’статичних стратегија’ попут заузимања великих грађевина и остајања у истима на мети нападача. Уместо тога он се залагао, и делимично организовао, герилски рат. Често му се приписује организација познатих ирских ’летећих јединица’, које су нападале изненада и брзо се повлачиле, тако достижући максималну ефективност. Наравно, он ово није организовао сам, већ уз велику помоћ Дика Мекија.
Главна мета герилских напада били су тзв. Црносмеђи, односно Блацк анд Танс - британски војници, повратници из првог светског рата, који су често патили од ратних траума и били познати по бруталности. 21.11 1920, Колинсов вод напао је и убио 14 британских официра, и тако знатно оштетио британску обавештајну службу у ирској. У одговор на то, Црносмеђи су отворили ватру на фудбалске навијаче у парку Цроке у Даблину, што је постало познато као Крвава недеља односно Блоодy Сундаy (прва од две).
До маја 1921. ирске снаге су углавном остале без оружја, а јавност је изразито оштро критиковала британске поступке у Ирској. Обе стране биле су спремне за примирје, те су преговори започети.
У међувремену се Колинсово ривалство са Де Валером развијало.
Англо-ирски споразум
[уреди | уреди извор]Када је дошло време за потписивање примирја и споразума, Де Валера је именовао делегацију, која је била овлашћена да потписује споразуме без претходне консултације са Ирским парламентом. На челу делегације био је Артхур Гриффитх, а Колинс је био заменик.
После преговора, потписан је споразум 6.12. 1921. Споразум је подразумевао оснивање Саорстáт Éиреанн што се преводи као Ирисх Фрее Стате, односно Слободна покрајна Ирска. У слободну покрајну би ушла цела Ирска, с тим што су Шест округа на северу имала опцију да из ње иступе (што су одмах и учинили). По споразуму, Ирска би била доминион, односно независна покрајна у британској заједници народа, са судском и извршном влашћу.
По потписивању споразума, Колинс је изговорио своју чувену реченицу: "Потписао сам сопствену смртну пресуду" - што ће се испоставити као тачно.
После потписивања споразума, дошло је до оштре поделе ирског јавног мњења, као и поделе у самом Шин Фејну. Док су екстремни националисти Споразум посматрали као издају, умеренија струја посматрала га је као корак ка потпуном ослобођењу Ирске. Де Валера је био у екстремној струји, мада су га многи оптуживали да је намерно препустио водјство делегације другима и дао им велика овлашћења како би сам избегао одговорност. ИРА се такође распала: део који је себе назвао Народном војском остао је уз Колинса, док су противници Споразума наставили да се називају ИРА.
Треба нагласити да одвајање Шест округа није било ни близу толико контроверзно као остатак Споразума. Такође, Колинс га је по свој прилици предвидео и од почетка је планирао герилски рат у Северној Ирској.
Провизорна влада
[уреди | уреди извор]После потписа Споразума, Де Валера је дао оставку и расписани су нови избори на којима се Де Валера поново кандидовао, али га је победио Артур Грифит, који је изабран за председника. Колинс је постао премијер, али је задржао и место министра финансија. Влада се назива провизорном јер још увек није била легализована британским законом.
Колинс је радио на помирењу две стране (противника Споразума и оних који су га подржавали), али од тога није било ништа.
Такође, током 1922. а пре почетка грађанског рата, Колинс је планирао рат за припајање Шест округа. Слао је трупе ИРА-е на север, као и новац и оружје ИРА-иним трупама које су се већ налазиле у Северној Ирској. Колинс је слао помоћ и оним деловима ИРА-е који су подржавали споразум, као и онима који су били против. У мају и јуну исте године нападнута је граница и ИРА је однела превласт. На позив британске владе рат је званично прекинут, али герилска активност је настављена. Због овога, већина трупа ИРА-е на северу била је уз Колинса, и када је грађански рат избио, оне су се спустиле на југ да га подрже и војно. Иначе, 6.7. 1922. Колинс је проглашен за врховног заповедника Народне војске.
Грађански рат
[уреди | уреди извор]У априлу 1922. противници Споразума окупирали су Централни суд у Даблину. Колинс није ништа радио по том питању једно извесно време, али после убиства једног британског генерала од стране ИРА-е у Лондону, Колинс је морао да реагује. Према неким изворима, Колин је био тај који је уопште наручио убиство дотичног генерала, као освету за његов напад на Католике у Северној Ирској.
Колинс је од Британаца позајмио два 84мм-ска топа и бомбардовао гарнизон у Централном суду све док се нису предали.
Као последица овога, у Даблину је избио грађански рат између присталица и противника Споразума, али Колинс је убрзо преузео контролу над Даблином. Де Валера и остали чланови парламента који су у почетку били против споразума, сада су стали на Колинсову страну. Наоружани противници Споразума утаборили су се у Манстеру, јужној покрајни Ирске.
Но, после серије успешних искрцавања са мора, Манстер је углавном освојен, а Колинс се упутио у Корк (у Манстеру).
Колинсова смрт
[уреди | уреди извор]На Колинсовом путу кроз округ Корк, локални чланови ИРА-е и противници Споразума поставили су му заседу код места Беал на мБлатх. Колинс је убијен 22.8. 1922. године, вероватно рикошетом. Нико други није погинуо.
Колинсова смрт тешко је погодила Ирску, и на десетине хиљада људи дошло је да му ода пошту.
Колинс је имао 31 годину кад је погинуо, и сахрањен је на гробљу Гласневин код Даблина.
Повезано
[уреди | уреди извор]Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- http://www2.cruzio.com/~sbarrett/mcollins.htm Архивирано 2009-07-21 на Wаyбацк Мацхине-у
- http://michaelcollins.warnerbros.com/cmp/biography.html
- http://www.generalmichaelcollins.com/
- (en) Мицхаел Цоллинс Центре Архивирано 2012-03-01 на Wаyбацк Мацхине-у
| Претходи: новостворен положај |
Министар унутрашњих послова Јан 1919–Апр 1919 |
Слиједи: Артхур Гриффитх |
| Претходи: Еоин МацНеилл |
Министар финанција 1919–1922 |
Слиједи: W.Т. Цосграве |
| Претходи: новостворен положај |
Предсједник привремене владе Јан 1922–Ауг 1922 |
