Метз
Метз
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 49°7′Н 6°10′Е / 49.117°Н 6.167°Е | |
| Држава |  Француска
|
| Регија | Гранд Ест |
| Департмани | Моселле |
| Власт | |
| - градоначелник | Доминиqуе Грос |
| Површина | |
| - Укупна | 41.9 км²[1] |
| Висина | 179 метара[1] |
| Становништво (2017.) | |
| - Град | 117,890[1] |
| - Густоћа | 2,811 стан / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 57000 |
| Карта | |
  Метз Позиција Метза у Француској | |
Метз је град и опћина од 117,890 становника[1] у Регији Гранд Ест у Департману Моселле на сјевероистоку Француске.
Метз је одавнина важан административни центар, улога му је постала још значајнија кад је 1972. одабран да буде сједиште регионалне скупштине (тадашње Лорраине). Након тог су га и бројне друге организације одабрале за сједиште своје активности.[2] Поред тог Метз је административни центар Департмана Моселле.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Метз лежи на ушћу ријеке Сеилле у Моселлу, сјеверозападно од Страсбоурга и јужно од луксембургшке границе.[2]
Његов хисторијски центар тешко разорен у Другом свјетском рату само је дјеломично обновљен, али су му предграђа јако набујала.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Метз је име добио по галском племену Медиоматри, чија је пријестолница био, Римљани су је заузели и [[фортификација|утврдили. Још у 3. вијеку је прихватио кршћанство, тако да је у 4. вијеку већ постао сједиште бискупије. У 5. вијеку су га заузели и опљачкали Хуни, а након тог је подпао под франачку власт. Након подјеле Каролиншког царства - 843 Метз је постао пријестолница Лорраине. Током средњег вијека егзистирао је као слободни град у Светом Римском Царству и успјешно растао.[2]
За реформације у 16. вијеку Метз је постао протестантски, па је због тог постао трн у оку цара Светог Римског Царства Карла V (владао 1547.-59.) ком се то није свидјело, па га је кренуо покорити - 1552. Опсједнутом Метзу у помоћ је притекао 16. вијеку, када је Метз постао француски краљ Хенри II, који је био горљиви католик па је он успјешно одолио нападима. Краљевина Француска након тог је наставила владати градом, па је он Вестфалским миром 1648. заједно са заједно са Тоулом и Вердуном додјељен Француској.[2]
У вријеме Француско-пруског рата 1870.-71, након неодлучне битке француске снаге су се повукле у Метз, њемачке трупе су опсједале град, који је након 54 дана опсаде капитулирао. Метз је након Првог свјетског рата враћен Француској.[2]
За Другог свјетског рата Метз су заузеле јединице Wехрмацхта, па је био под њемачком окупацијом до 1944. кад је ослобођен након дуге битке.[2]
.jpg)
Знаменитости
[уреди | уреди извор]
Метз је град врло лијепих променада дуж обала ријеке Моселле и њених рукаваца.[2] Највећа знаменитост је готичка катедрала Саинт-Éтиенне, подигнута на мјесту двију цркава из 12. вијека, које су спојене у један објект. Два бочна звоника изграђена су почетком 13. вијека.[2] Специфична је по необично високом трансепту и броду (међу највишим међу француским готичким црквама) са исто тако високим прозорима, који су декорирани витрајима (13 - 14. вијек).[2] Уз то има и нешто сувременијих израђених по скицама сликара Марц Цхагалла]] и Јацqуес Виллон|Јацqуеса Виллона]].[2]
Друга велика знаменитост су - Градска врата - Порте дес Аллемандс (Нијемачка врата), подигнута у периоду 13. - 15. вијек преко Сеилле тако да служе и као мост, са двије масивне куле, тешко су оштећена за Другог свјетског рата, али су до данас комплетно обновљена. Градски музеј има колекцију галско-римских артефаката, који су данас изложени по остацима римских терми откривених 1935.[2]
У Метзу је 2010. отворена филијала паришког Центра Помпидоу, у врло авангардном објекту валовита крова, са великом колекцијом дјела Модерна умјетност.[2]
Транспорт и привреда
[уреди | уреди извор]Метз је велико жељезничко чвориште на прузи Нанцy-Луксембург, а исто тако и центар комплексне мреже цеста и аутопутева. Поред тог он је и лучки град, јер је Моселле канализирана и пловна. Из луке се углавном транспортирају житарице.[2]
Шеснаестак км јужно од града налази се аеродром - Аéропорт де Метз–Нанцy–Лорраине (ИАТА: ЕТЗ, ИЦАО: ЛФЈЛ).
За разлику од недалеких металуршких зона, Метз никада није био мјесто великих челичана, али зато данас по предграђима има доста новоподигнутих великих творница.[2]
