Матеј Понзони
| Матеј Понзони - Пончун | |
|---|---|
| барок | |
| Биографске информације | |
| Рођење | 1583 Венеција |
| Смрт | 1663 Венеција |
| Опус | |
| Поље | сликарство |
| Пракса | Венеција, Истра, Сплит, Далмација |
| Знаменита дјела | |
Св. Иван евангелиста пише апокалипсу Св. Јурај убија змаја Низ слика из живота св.Дујма | |
| Инфлуенција | |
На
| |
Матеј Понзони - Пончун талијански: Маттео Понзоне (Венеција, 1583 - Венеција, 1663), у Сплиту зван Пончун Пенгач био је плодан и вјешт венецијански барокни сликар, који је цијело једно десетљеће живио и стварао у Сплиту.
Биографија
[уреди | уреди извор]За Матеја Понзонеја се све донедавно држало да је рођен у Рабу, тада под млетачком управом и да је типични сликар сцхиавон, који се некако докопао Венеције, тамо изучио занат те се вратио на источну обалу као искусни мајстор. Новија истраживања талијанског хисторичара умјетности Лина Мореттија указују на могућност да је он ипак прави венецијанац. Он је пронашао неке документе у венецијанској жупи Сан Моисè, који би одговарали Матеју [1] Сликарски занат учио је код венецијанског сликара Санте Перанда, уз њега на Матеја снажан утјецај имао је и Палма Млађи. Као члан венецијанског сликарског цеха јавља се од 1613.-1633. Прве веће наруџбе добио је за венецијанску цркву Мадонна делл’Орто 1615, потом је проширио круг својих наручитеља на венецијанске градове у Фурланији Цивидале дел Фриули, Трст) и Истри (Копар, Пиран, Бале, Вижинада).
На позив свог брата Сфорза Понзонија (1616 - 1640) који је постао сплитски надбискуп [2], око 1633 отишао је у Далмацију, и у Сплиту отворио радионицу. Захваљући брату добио је низ вриједних уговора за опрему Сплитске катедрале. Вјеројатно га је због тога сплитски пјесник Јеролим Кавањин, назвао Пончун пенгач гласовити.
По повратку у Венецију отворио је сликарску ботегу, која је добро радила, његови ученици и сурадници били су; Антонио Занцхи, Пиетро Негри, Андреа Целести и Гиованни Царбонцино. Тек у новије вријеме почело се више цијенити сликарство Понзонија које је остварио у родној Венецији, нарочито радови из базилике Сан Гиоргио Маггиоре.[3]
Најзначајнија дјела
[уреди | уреди извор]Дјела Матеја Понзонија у Хрватској
[уреди | уреди извор]- Низ слика из живота св.Дујма за Сплитску катедралу, започет 1639 од Понзонеја, али не и довршен од стране њега.
- Осам слика са мотивима из живота: св. Јеронима, св. Фрање и св. Катарине Сијенске, за главни олтар Сплитске катедрале
- Портрет св. Лоренза Гиустиниана првог патријарха Венеције, такођер за Сплитску катедралу.
- Понзонеу се приписује и 21 слика на стропу цркве св. Фрање у Шибенику
- Посљедња вечара у рефекторију фрањевачког самостана у Хвару.
- Св. Јурај и св. Јелена, у жупној цркви св. Миховил у Омишу[4]
- Узашашће Богородице олтарна пала из катедрале на Рабу.
Дјела Матеја Понзонија по Млетачкој републици
[уреди | уреди извор]- Поклонство краљева и Навјештење (1629), за цркву св. Теонисто, данас у музеју Тревисо.
- Низ слика за Базилику светог Антуна у Падови.
- Двије олтарне пале за катедралу у Цивидалеу, данас у музеју Цивидале дел Фриули.
- Света Барбара за катедралу у Копру.
- Указање, црква св.Стјепана у Пирану (то му је била једна од првих већих наруџби изван Венеције 1635.)[5]
Дјела Матеја Понзонија из Венеције
[уреди | уреди извор]_-_Left_side_of_the_nave_-_Flagellation_of_Christ_by_Matteo_Ponzone.jpg)
- Серија портрета светаца за цркву Мадонна делл'Орто, између осталог Св. Јурај убија змаја (1615), Свети Јероним и Свети Трипун, Кристово бичевање.
- Св. Јурај убија змаја за базилику Сан Гиоргио Маггиоре.
- Распети Крист и четири свеца за цркву Сан Цассиано
- Св. Иван евангелиста пише апокалипсу за цркву св. Мартина, ово дјело држи се за његов најбољи рад, на њему је јасно видљив велики утјецај Тинторетта.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Матхио ет Симон фиол ди миссиер Цлаудио Болзон ет Мадонна Агнесина Негро игуали рођен 9. новембра 1583. Лино Моретти: Нуови доцументи сул Понзоне е сул Форабосцо, ин Арте Венета, XL, Милано 1986.
- ↑ „Сплитски љетопис”. Архивирано из оригинала на датум 2010-11-20. Приступљено 2010-12-17.
- ↑ Родолфо Паллуццхини: Ла питтура венезиана дел Сеиценто, Мондадори, Милано 1981.
- ↑ „Жупна Црква св. Миховила”. Архивирано из оригинала на датум 2010-06-27. Приступљено 2010-12-17.
- ↑ Весна Камин: Пиранска братовшчина св.решњега телеса ин њена уметностна нарочила в Бетках:Матео Понзони[мртав линк]
Литература
[уреди | уреди извор]- Круно Пријатељ: Матеј Понзони - Пончун (монографија) Галерија умјетнина Сплит, 1970.
- Радослав Томић: Значајно дјело Матеја Понзони-Пончуна у Истри / Ан Импортант Wорк оф Матеј Понзони, Институт за повијест умјетности, Загреб, 1990.
- Луциано Рота, Маттео е Сфорза Понзоне, ин Францесцо Семи-Ванни Таццони, Истриа е Далмазиа, Уомини е Темпи. Далмазиа, Дел Бианцо, Удине 1992. (it)