Ливерпоол

Ливерпоол
Колаж атракција града Колаж атракција града
Координате: 53°24′Н 2°59′W
држава	УК
Регија	Сјеверозападна Енглеска
Церемонијална грофовија	Мерсеyсиде
Метрополитански бороугх	Ливерпоол
Површина
- Урбано подручје	111.84 км²
- Подручје утјецаја	123.313 км²
Становништво (2014.)
- Урбано подручје	478,580
- Урбана густоћа	4,279 ста./км²
- Подручје утјецаја	559,110
- Густоћа подручја утјецаја	4,534.1 ста./км²
Временска зона	УТЦ+0 (УТЦ+1)
Поштански број	L
Позивни број	0151
Службене странице www.ливерпоол
Карта
Ливерпоол цласс=нотпагеимаге| Ливерпоол на карти Уједињеног Краљевства

Ливерпоол (чита се Ливерпул) је лучки град и метрополитански бороугх од 478,580 становника на сјеверозападу Енглеске у Грофовији Мерсеyсиде.

Шири центар града има 559,110 становника, а метрополитанска област 864,122 становника.

Географске карактеристике

Ливерпоол се попут полумјесеца раширио дуж сјеверне обале естуарија ријеке Мерсеy, удаљен неколико километара од Ирског мора.

Ливерпоолска лука са својим доковима и складиштима, уврштена је 2004. на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи.

Центар града

Хисторија

Карта центра града

Први значајан датум у хисторији града била је 1207., кад је краљ Јохн својом повељом најавио да намјерава подићи луку и основати бороугх Ливерпоол.

Ливерпоол је за средњег вијека врло споро растао, али је током 18. вијека експлозивно нарастао, захваљујући профитабилној трговини са Америком и Карибима, тако да је постао друга по важности британска лука. Кључ његова успјеха била је трговина позната као - Ливерпулски трокут, град је размјењивао робу произведену у свом залеђу, за робове из Западне Африке, које су пак продавали за шећер, меласу, миродије и друге плантажне усјеве из Кариба, које би онда продавали по Енглеској и Европи.

Први док у Ливерпоолу саграђен је 1715. До краја вијека подигнута су четири нова дока дуж Мерсеyа, тако да је ливерпулска лука бројем докова претекла и Лондон. Након изградње жељезничке пруге Ливерпоол - Манцхестер 1830., као прве у Енглеској која је повезала два велика града и главнину британских индустријских центара, појефтинио је транспорт робе до луке. Град се нагло ширио па је због тог прорадила и паробродска трајектна линија преко Мерсеyа до полуотока Wиррал. Његов раст је био попраћен и високом разином имиграције из околних подручја и Ирске, нарочито за вријеме и након Велике глади у Ирској (1845.-49.).

Почетком 20. вијека, Ливерпоол је постао центар 11 километара дуге луке која се протезала дуж Мерсеyа од Хорнбyа (подигнут 1884.) на сјеверу до Херкуланеума (подигнут 1866.) на југу. Тад је лука значајно модернизирана, што јој није пуно помогло јер јој је промет након Велике депресије почео опадати, а нарочито након Другог свјетског рата. То се десило јер је пала потражња за робама из његовог индустријског залеђа, па је самим тим пао и његов значај у Британији, уз то опала је и трговинска размјена са Сједињеним Америчким Државама и Карибима. Све то је уз пад Инвестиција довело до велике незапослености.

Нови музеј града

Вијећница

Ливерпоол је постао познат широм свијета 1960-их, захваљујући слави састава Тхе Беатлес који су своје прве музичке кораке имали у локалном Цаверн Цлубу, а касније постали заштитни знак поп културе 20. вијека.

Поред Беатлеса Ливерпоол је дао допринос поп културе 20. вијека и својим Мерсеyбеатом, подврста роцка коју су његовали његови бројни састави између 1958. - 1964.

У локалним размјерима његови пјесници Рогер МцГоугх, Адриан Хенри и Бриан Паттен били су велики популаризатори поезије 1960-их, а комичар Томмy Хандлеy је 1940-их увесељавао многе Енглезе својим радио емисијама.

Знаменитости

Хисторијска лука Ливерпоола
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Уједињено Краљевство
Регистриран:	2004. (19. засједање)
Врста:	Културно добро
Мјерило:	ии, , иии, ив
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Највећа знаментост града је већ споменита лука са бројним доковима и складиштима из 19. вијека, која је уврштена на Листу мјеста свјетске баштине у Европи.

Како је Ливерпоол релативно нови град, он нема неких бог зна како старих споменика, од његових архитектонских знаменитости вриједи споменути палачу Градске вијећнице из 18. вијека, хисторицистички Ст. Георге’с Халл из 19. вијека; неоготичку англиканску катедралу (основану 1904. довршену 1978.) и модернистичку католичку катедралу подигнуту 1967.

Као велики град Ливерпоол има бројне културне институције; од Галерије Тате (филијала познатих Тате галерија), преко Регионалног музеја Мерсеyсида с библиотеком, галерије Wалкер Арт, Библиотеке Пицтон, Инернационалног музеја ропства, до познатог симфонијског оркестра

Град има универзитет основан 1881.

Привреда и транспорт

Ливерпоол је и поред стагнације и надаље доминантни центар своје метрополитанске области. Његове традиционалне активности као што су транспорт и логистика поприлично су ослабиле, али су још увијек важне у економском животу града. Лука се прилагодила новим трендовима, па се поред традицоналних терета, орјентирала и на контејнере, а од 2012. послује и као терминал за крузере.

Туризам захваљујући оставштини Беатлеса постаје све значајнија ставка у привреди града.

До града иде аутопут М62, а преко естуарија су изграђена два тунела, па путници више не овисе само о трајектима.

Неких дванаестак км југоисточно од града поред Мерсеyа лежи интернационални аеродром Ливерпоол Јохн Леннон (ИАТА: ЛПЛ, ИЦАО: ЕГГП).

Спорт

Ливерпоол је познат по своја два ногометна клуба свјетске класе; Ливерпоол и Евертон.

Побратимски градови

САД, Бирмингхам, Алабама Њемачка, Кöлн Ирска, Дублин Кина, Шангај

Бразил, Рио де Јанеиро Индонезија, Медан Малезија, Пенанг

Панорама града с Мерсеyа

Извори

Ливерпоол на Wикимедијиној остави

Вањске везе

• Ливерпоол Цитy Цоунцил Архивирано 2016-11-16 на Wаyбацк Мацхине-у (en)