Катедрала у Бургосу

Катедрала у Бургосу
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Шпанија Госпина катедрала у Бургосу Локација Бургоса у Шпањолској
Регистриран:	1984. (8. засједање) проширено 2005.
Врста:	Културно добро
Мјерило:	ии, ив, ви
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Госпина катедрала у Бургосу (шпањолски: Цатедрал де Бургос) је готичког стила римокатоличка катедрала у Бургосу, Шпањолска. Посвећена је Дјевици Марији и позната је по својој огромној величини и јединственој архитектури. Катедрала у Бургосу прва је велика готичка катедрала у Шпањолској, која се почела градити 1221. године као пркосни симбол кршћанства и надахнуће за враћање освојених крајева (реконквиста).

Катедрала је проглашена УНЕСЦО-вом свјетском баштином 31. листопада 1984. године као једина шпањолска катедрала која није спојена с повијесним средиштем града (као катедрале у Саламанци, Сантиаго де Цомпостели, Áвили, Цóрдоби, Толеду или Цуенци) или спојена с другима зградама, као катедрала у Севилли.

План катедрале

Повијест

Њезина је изградња отпочела према наредби краља Фердинанда III. Кастиљског 1221. године, на мјесту старије романичке цркве, према стилу француске готике.

Доживјела је велике преинаке у 15. и 16. стољећу (торњеви главног прочеља, капела Цондастабле, те цимбориј трансепта, који су јој дали облик других напредних готичких катедрала). Посљедња надоградња (сакристија или капела св. Тхецле) била је тијеком 18. стољећа када су дотјеране и готичке скулптуре на порталу главног прочеља.

На почетку 20. стољећа елиминиране су грађевине које су једном страном биле везане за катедралу, као што су архепископална палача и горњи кат клаустра.

Одлике

Гробница обитељи Цондестабле

Златно стубиште Диега де Силоéа

Катедрала је већином изграђена у готичком стилу, иако унутрашњост има одлике и ренесансе и барока. Главна фасада је надахнута најчишћим француским готичким стилом који можемо наћи код катедрала у Паризу и Реимсу. Иако је утемељена на француском крижном тлоцрту, симетрију катедрале дражесно омета мноштво разина на којима се она налази, те додани клаустри, надбискупска палача и лијепе готичке капеле са стране.

Стрми торњеви с чипкастим завршецима западних капа, који су додани у 15. стољећу, дјело су Ханса из Кöлна (Јуана де Цолониа), њемачког архитекта. Клесани украси у интеријеру углавном су шпањолски, а цимборио, торањ у средини, инкрустриран је плетерским детаљима из 16. стољећа. „Златно стубиште“ у облику слова Т у сјеверном трансепту саградио је ренесансни кипар Диего де Силое 1567. године, чиме је довршена катедрала.

Неки од занимљивих детаља унутрашњости су: Папамосцас (мухарица), артикулирани кип који сваки сат отвара своја уста на звоњаву звона, романички гробу Мударра, осветљивог полубрата убијених седам принцеза од Ларе (донешен из свог изворног мјеста покопа у самостану Сан Педро де Арланза јер је био запостављен), резбарене столицаме кора, гроб бискупа Мауриција, те можда најславнији гроб Ел Цида и његове супруге Доне Јимене (покопани овдје тек 1919. године), те писмо сигурности Ел Цида и његова шкриња.

У катедрали се чувају дјела изванредних умјетника, као што су архитекти и кипари обитељи Цолониа (Јуан, Симон и Францисцо), кипар Гил де Силоé, Фелипе Вигарнy и Јуан де Анцхиета, кипар и архитект Диего де Силоé и сликар Себастиано дел Пиомбо ("Путовање Свете обитељи").

• 
  Западно прочеље
• 
  Портал Сарментал
• 
  Капела Цондестабле
• 
  Плетерски цимборио торањ
• 
  Барокна купола капеле св. Текле
• 
  Главни олтар
• 
  Корске клупе
• 
  Гробница бискупа Фернанда Дíаза у капели св. Ане (Симон из Кöлна, 1492.)

Биљешке

Катедрала у Бургосу на Wикимедијиној остави

Вањске повезнице

• Профил Катедрале у Бургосу