Јеролим Кавањин
Јеролим Кавањин (Сплит, 4. вељаче 1641. - Сплит, 29. студеног 1714), хрватски пјесник познога барока.
Сплитски богаташ и племић, потомак похрваћене талијанске породице Цавагнини. Истакао се истодобно кад и Игњат Ђурђевић: почетком XVIII. стољећа. У љетниковцу на Брачу (Сутиван), камо се повукао након одвјетничке и војничке каријере, пише најопширније дјело старије хрватске књижевности (32 724 стихова!), "Повиест ванђелска богатога а несретна Епулуна и убогога а честита Лазара". Каснији приређивачи су то дјело, према поднаслову у изворнику, назвали "Богатство и убоштво". Дјело је религиозно-филозофски еп пјеснички неконзистентан, али стилски знаковит. Умјесто сплитском чакавштином, писан је ијекавско-икавском штокавштином.
Изражавајући дух филозофских кретања XVII. и XVIII. стољећа, ова "енциклопедија у стиховима" (Јосип Аранза) своју барокну духовност усмјерава спознаји живота и људског битка у двојној нарави људској и божанској. Поред класичне хуманистичке, латинске и талијанске књижевности (Данте), Библије и других религиозних списа, поред повијесних аутора: Константина Порфирогенета, Попа Дукљанина, и Мавра Орбинија, Дубровчани су били темељна Кавањинова лектира - међу њима прије свих Јуније Палмотић и Иван Гундулић.
