Хипсикле

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Хипсикле (грчки: Υψικλής одн. Υψικλής ο Αλεξανδρεύς, латински: Hypsicles; рођен око 190. пне., умро око 120. пне.). Старогрчки математичар и астроном, познат по делу чији латински назив гласи Де асценсионибус и по сумњивој Књизи XIV Еуклидових Елемената.

Живот и дело

[уреди | уреди извор]

О Хипсикловом животу се мало зна, али верује се да је он написао астрономско дело Де асценсионибус. Он у овом делу доказује више ставова о аритметичкој прогресији и користи добијене резултате да израчуна приближне вредности потребних времена да се знакови зодијака уздигну изнад хоризонта[1]. Мисли се да је баш из овог дела прихваћена подела круга на 360 степени, а што је могуће да потиче из вавилонске астрономије[2]

Хипсикле је познатији као могући писац апокрифне Књиге XIV Еуклидових "Елемената". Ова књига сумњивог ауторства је могла бити састављена на основу трактата Аполонија из Перге. Она наставља Еуклидово поређење правилних тела уписаних у сферу, с главним резултатом да је однос површина додекаедра и икосаедра уписаних у исту сферу исти као однос њихових површина, при чему тај однос износи: .[3]

(на енглеском:)

Цитати и фусноте (на енглеском)

[уреди | уреди извор]
  1. Еванс, Ј., (1998), Тхе Хисторy анд Працтице оф Анциент Астрономy, паге 90. Оxфорд Университy Пресс.
  2. Боyер (1991). „Греек Тригонометрy анд Менсуратион”. стр. 162. »Ит ис поссибле тхат хе тоок овер фром Хyпсицлес, wхо еарлиер хад дивидед тхе даy инто 360 партс, а субдивисион тхат маy хаве беен суггестед бy Бабyлониан астрономy.)« 
  3. Боyер (1991). „Еуцлид оф Алеxандриа”. стр. 118-119. »Ин анциент тимес ит wас нот унцоммон то аттрибуте то а целебратед аутхор wоркс тхат wере нот бy хим; тхус, соме версионс оф Еуцлид'с Елементс инцлуде а фоуртеентх анд евен а фифтеентх боок, ботх схоwн бy латер сцхоларс то бе апоцрyпхал. Тхе со-цаллед Боок XIV цонтинуес Еуцлид'с цомпарисон оф тхе регулар солидс инсцрибед ин а спхере, тхе цхиеф ресултс беинг тхат тхе ратио оф тхе сурфацес оф тхе додецахедрон анд ицосахедрон инсцрибед ин тхе саме спхере ис тхе саме ас тхе ратио оф тхеир волумес, тхе ратио беинг тхат оф тхе едге оф тхе цубе то тхе едге оф тхе ицосахедрон, тхат ис, Ит ис тхоугхт тхат тхис боок маy хаве беен цомпосед бy Хyпсицлес он тхе басис оф а треатисе (ноw лост) бy Аполлониус цомпаринг тхе додецахедрон анд ицосахедрон. (Хyпсицлес, wхо пробаблy ливед ин тхе сецонд халф оф тхе сецонд центурy Б.C., ис тхоугхт то бе тхе аутхор оф ан астрономицал wорк, Де асценсионибус, фром wхицх тхе дивисион оф тхе цирцле инто 360 партс маy хаве беен адоптед.)« 

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]

(на енглеском:)