Гуштери
 Ово је главно значење појма Гуштери. За друга значења, в. Гуштери (разврставање). |
| Гуштери | |
|---|---|
| |
| Басилисцус плумифронс | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Сауропсида |
| Ред: | Сqуамата |
| Подред: | Лацертилиа Гüнтхер, 1867. |
Гуштери су најчешћи гмазови на свијету.
Покров и грађа тијела гуштера
[уреди | уреди извор]На предњем дијелу тијела гуштера је плосната шиљаста глава која је широким вратом одијељена од трупа. На глави су велике очи с поктерљивим очним капцима. Труп завршава дугачким репом који гуштер у опасности могу откинути и тако побјећи од непријатеља. То називамо самоосакаћивање. Откинути дио репа може дјеломично обновити. Креће се помоћу два пара кратких ногу на којима има пет прстију. Тијело се не наслања на ноге, јер се оне налазе постранце. Стога код кретања трбухом дотичу земљу па кажемо да гмижу. Кожа гуштера је суха, без жлијезда, покривена рошнатим љускама које спречавају губитак воде из тијела. Овај покров гуштера ограничава раст па се морају пресвлачити.
Костур гуштера
[уреди | уреди извор]Кретање гуштеру омогућује снажан костур и добро разијени мишићи. Гмазови имају једнаке дјелове костура као и водоземци. Напредак уочаваму с озиром на грађу краљежнице која је састављена од много краљешака (до 140). Зглобно је повезана с костима главе. Гмазови имају ребра од којих је првих пет пари спојено с прсном кости.
Унутарња грађа гуштера
[уреди | уреди извор]Важнији органи
[уреди | уреди извор]- мозак
- душник
- плућа
- срце
- бубрег
- сјеменик
- мокраћни мјехур
- нечисница
- дебело цријево
- желудац
- јетра
- једњак
- ждријело
- језик
- дишни отвор
Дисање
[уреди | уреди извор]Зрак улази кроз дишне путове у гркљан, затим у душник који се грана у двије душнице. Оне доводе зрак у плућа која имају већу површину од жабљих, а и боље су прокрвљена.
Излучивање
[уреди | уреди извор]На леђној страни тијела су два бубрега који излучују мокраћу у облику чврсте бијеле твари. Имају и мокраћни мјехур.
Пробава
[уреди | уреди извор]Храна (кукци, пауци, гујавице, пужеви) улази кроз уста у пробавило. У устима се налазе зуби које могу мијењати цијелог живота. Ту је много жлијезда те танак, дугачак рашљасти језик помоћу којег осјећају мирис.
Крвоток и температура тијела гуштера
[уреди | уреди извор]Срце гмазова је тродијелно. Грађено је од 2 претклијетке и 1 клијетке која је дјеломично преграђена. У клијетки се због тога дјеломично мијешају артеријска и венска крв.
Температура је промијењива. У њене станице долази мала количина кисика. Томе је узрок релативно мала површина плућа, мали број црвених крвних станица те мало срце обзиром на величину тијела и његови спори откуцаји.
Размножавање гуштера
[уреди | уреди извор]Сезона парења одређена је температуром и периодом измјене свијетла (дана и ноћи), те ако је омогућена правилна клима и прехрана до парења долази у прољеће. Женке захтијевају појачану прехрану посебно расту захтјеви за калцијем и фосфором, па се стандардна доза витамина и минерала удвостручује.
Постоје двије основне групе дневних гекона или су они с меканом љуском јаја, или су с тврдом љуском јаја.
Они с меканом љуском јаја своја јаја полажу на биљку (не препорућа се да се дирају) док се код оних с тврдом љуском препорућа да се однесу у инкубатор. Већина јаја инкубира се на температури од 28 °Ц са малим варијацијама у температури. Сама инкубација траје од 38-90 дана овисно о врсти.
