Гргур Велики

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Гргур I.
Грегориус I

Право име Грегориус Анициус
Папинство почело 3. рујна 590.
Папинство завршило 12. ожујка 604.
Претходник Пелагије II.
( 579. - 590.)
Насљедник Сабинијан
(604. - 606.)
Рођен око 540.
Рим, Италија
Умро 604.
Рим
Остали папе имена Гргур

Свети Гргур I. Велики био је папа и црквени научитељ. Отац му је био Гордијан, а мајка Света Силвија. Најприје је био префект (од 572.-573.), а потом оснива 6 самостана на Сицилији и самостан светог Андрије у Риму. Од 579. до 585. године био је легат папе Пелагија II. на цариградском двору, а изабран је за папу 590. године.

Као папа реорганизирао је управу над папинским територијем и црквеним добрима по покрајинама. Такођер је потицао ширење бенедиктинског реда, покретао мисионарску дјелатност (покрштење Англа), реформирао црквене церемоније и црквено пјевање. Спретном политиком према Лангобардима поставио је темеље каснијој политичкој моћи папинства. Први је употријебио израз „сервус серворум Деи“ (латински: слуга слугу Божјих) као титулу римских папа.

Из његових дјела црпе се подаци о културној повијести раног средњег вијека. Био је први латински писац који је споменуо Славене у Истри и Далмацији. Његова дјела су:

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]