Даљ

Даљ
	Даљ цласс=нотпагеимаге\| Даљ на карти Хрватске
Жупанија	Осјечко-барањска
Опћина/Град	Ердут
Микрорегија	Ердутска коса
Најближи (већи) град	Осијек
Површина	67,75 км²
Надморска висина	89 м
Географске координате
- з. ш.	45.49 Н
- з. д.	18.985 Е
Становништво - - - - - - -(2001 / 2011 / 2021)
- Укупно	4689
- Густоћа	69 ст./км²
- Број домаћинстава	1661
Пошта	31226
Позивни број	+385(0)31
Аутоознака	ОС

За остала значења, види Даљ (разврставање).

Даљ је село на Дунаву, у близини ушћа Драве у Дунав, у опћини Ердут (Осјечко-барањска жупанија, Хрватска). Смјештен је на десној обали Дунава, у микрорегији Ердутске косе, на надморској висини од 89 м. Простире се на површини од 67,75 км2; густоћа насељености је 69 ст/км2. Према попису из 2001. године, има 4689 становника, 1661 домаћинство. Дијелови насеља су: Бањкаш, Грабовац, Липовача Даљска, Ловас Даљски, Маринци, Мишино Брдо, Низбрдице, Нови Даљ, Планина Даљска, Поглед, Полој, Пропаст, Стари Даљ, Шкиља, Шушњар Даљски, Водица и Зурило.

Господарство

Господарску основу чине пољодјелство, виноградарство, сточарство (сточарска фарма), трговина и обрти (алуминијска браварија, вулканизер, пилана).

Установе

У Даљу постоји основна школа, с око 400 ученика, средња школа с око 70 ученика, народна књижница с фондом од око 12 000 књига, сједиште Осјечкопољске и барањске епархије Српске православне цркве, амбуланте опће и стоматолошке медицине Дома здравља Осијек, поштански уред ХП-ПС Осијек, полицијска постаја, бензинска постаја.

Културне грађевине

У Даљу је православна катедрална црква Светог Димитрија, изграђена 1715. године, а католичка црква Светог Јосипа 1912. године. Католичка црква потпуно је разорена тијеком Домовинског рата; обновљена је 2004. године. У Даљу се налази и Патријаршијски двор - љетна резиденција српских патријарха, изграђена средином 18. ст. с припадајућом парковном цјелином из средине 19. ст.

Повијест

На темељу све бројнијих и успјешнијих археолошких истраживања о континуитету насељености у источној Хрватској можемо свједочити о раздобљу дуљем од седам тисућа година. Старе културе и многи народи настањивали су практички све дијелове Славоније, а најразвијеније културе стваране су особито на источнохрватској лесној заравни. Дакле, источна Славонија и западни Сријем, односно простор измеду Драве, Саве и Дунава средиште је врло развијене насељености и старих култура-особито од неолитика до брончаних и жељезних претповијесних доба. У том је простору настало право богатство античких (римских) споменика, с развијеном мрежом насељености и путева.

Даљска културна група се први пут спомиње у брончаном добу (од 1350. - 1100. године прије Криста), која сеже и у младо раздобље. На прагу жељезног доба (од 800. година прије Криста) истичу се налази с локалитета Лијева бара (Вуковар), Даљ, Шаренград, Илок и других. Насељеност је значајно побољшана тијеком халштата (старије жељезно доба) и особито у латену (младо жељезно доба). То је већ раздобље јачања римског царства у сусједству, а на славонским се просторима јављају бројна племена наших прастановника Илира и Трачана те од 4. стољеца пне. и Келта. Поцетком 1. стољећа, у доба цара Октавијана, Римљани заузимају Панонију и постављају границу на Дунаву. Римска култура је измјенила прилике у нашим крајевима. Тада је створена мрежа насеља повезана цестама, која је имала снажан утјецај на каснији развој и насељеност, све до дана данашњега. Била је то висока култура у односу на аутохтону, која је придонијела стварању новог начина живота и афирмирала виши ступањ културе и особито градитељства.

На темељу многих археолошких налаза те римских извора и докумената (Птолемејова Географија и земљовид Табула Пеунтингериана), Даљ се спомиње под римским именом ТЕУТОБУРГИУМ као насеље које се налазило на једном од четири главна правца ка Далмацији. Смјер низином Драве почиње у Поетовији пролази кроз Аqуиае Иасае (Вараждинске Топлице), Иовиае Ботиво (Лудбрег) и завршава у Мурси (Осијек), протежући се даље на југоисток уз Дунав (теутобургиум, данашњи Даљ).

Видљивих римских остатака градитељства у источној Хрватској данас готово и нема, али су врло бројна археолошка налазишта. Примјеном знамените римске цигле градитељство је имало високе домете, а култура становања била је врло висока. То се односи и на комуналну инфраструктуру у римским градовима па и у мањим насељима.

Велике етничке промјене најавио је продор Хуна из Азије поткрај 4. стољеца, разарају Мурсу (Осијек). 395.године Римско царство се раскољује на Источно и Западно а главни трговачки путеви измеду њих су добрим дијелом водили и преко наших крајева. У 5.стољецу с истока проваљују Гепиди и Готи. Заједно с коњаничким народом Авара крајем 6. и почетком 7. стољеца из Азије и источне Еуропе досељавају се и Славени. Од 798. год нашим крајевима господаре Франци а крајем 9. и почетком 10. стољећа сјеверније од наших крајева досељавају Угри (Мађари).

У загребачком, осјечком и берлинском музеју чувају се важни налази с подручја Даља, посебно из раздобља тзв. Даљске културе (X.-III. Ст. Пр. Кр.) те из античког и средњевјековног раздобља.

Прије Турака Даљ је био је мало село у посједу локалних племића. Јужније од села постојало је тада село Јама са жупном црквом. То село је страдало 1526. године у турској инвазији. Сачувала се само његова жупна црква, коју су касније прихватили даљски католици. Турци су брзо уочили погодности земљописног положаја Даља и зато га настојали повецати: населили су око двјесто муслиманских породица из Босне и педесетак обитељи православних Влаха. Даљски муслимани били су углавном посједници околнога земљишта, затим обртници и трговци, док су Власи и Хрвати били земљорадници. Око 1550. год. даљски су Мађари прихватили калвинизам. Према попису турских села на даљском подручју, у Даљу је 1579. год. било 107 насељених кућа, док се за сусједну Јаму тврди да је пуста. Кршћана је у Даљу било свега осам обитељи, од којих се пет називало Дошлац.

Кроз Даљ је 1663. год. пропутовао турски путописац Евлија Ћелебија од кога потјеце онодобно извјешће. Даљ је био типична турска паланка у облику четверокута. Унутар бедема налазила се веца џамија, месаџид, хамам, хан и осамдесет кућа. У мјесту је било педесет трговина и педесет војника а наоколо насеља простирали су се вртови, шљивици и виногради.

Даљ је ослободила кршћанска војска у јесен 1687. године. Прије тога, муслиманско и влашко становништво напустило је мјесто. Након ослобођења, Даљ је потпао под управу Бечке дворске коморе. Од 1690. год. у Даљ су поцели стизати нови досељеници из Сријема, Бачке, Мачве и Босне. До 1697. год. доселило је 49 породица. Цар Јосип I. дао је, 1706. год., Даљ с околицом српском патријарху Арсенију Црнојевићу као имање за издржавање патријаршије. Када су се 1726. године београдска и сријемско-карловачка митрополија спојиле, одузео је бечки двор даљско властелинство српској патријаршији. Приликом пописа 1736. године, Даљ се по броју становника упетеростручио. Имао је 220 кућа с неколико улица и више није наликовао дотадашњем селу. Нови изглед давали су му његови становници међу којима бијаше много обртника, трговаца и властелинских чиновника. Даљ се и тијеком 19. стољећа стално повећавао. До 1866. године било је у њему 809 насељених кућа с 4449 становника. Срба је било 3125, Хрвата 1309, Мадара 35 и осталих 15.

Управо из тог пост-турског раздобља потјечу два најзначајнија културно-повијесна споменика Даља. Православна црква Св. Димитрија, која се налази у средишту Даља, а саграђена је већ 1715. године. То је једнобродна грађевина размјерно великих димензија која посједује и дио вриједног барокног и постбарокног унутрашњег инвентара. Патријаршијски двор саграђен је двадесет година прије формалног оснивања даљске патријаршије - дакле 1828. године. То је приземна класицистичка градевина грађена у кључ. Сегментно издвојен ризалит без прозора завршава трокутним забатом, а дрвени улазни портик замашних димензија изрезбарен ју у карактеристичној орнаметици свога доба.

Даљ је познат по томе што је у њему на почетку рата у Хрватској постојала полицијска станица под контролом МУП-а Хрватске. Дана 1.8. 1991. њу су, уз помоћ ЈНА, напале крајинске снаге, што је довело до покоља у Даљу. Даљ је након тога био једно од главних крајинских упоришта да би након Ердутски споразум|Ердутског споразума поновно дошао под хрватску контролу.

Познате особе

Лука Бајакић, хрватски политичар и спортски дјелатник
Срето Батрановић, књижевник
Јаков Игњатовић, књижевник
Јован Исајловић, сликар иконописац
Иван Хајтл, глумац
Богдан Миланковић, музиколог
Милутин Миланковић, српски научник
Урош Миланковић, филозоф
Часлав Оцић, економски стручњак
Ђорђе Оцић, књижевник
Гордана Павић, књижевница
Фрањо Таноцки, лингвист

Вањске везе