Бојар
| Бојар боя́рин | |
|---|---|
_-_contrast.jpg) | |
| држава | Кијевска Русија Велика московска кнежевина Руско Царство Друго бугарско царство Кнежевина Молдавија Кнежевина Влашка |
Бојар (руски: боя́рин, румуњски: боиер, бугарски: боляр) множина бојари, био је припадник више средњовјековне феудалне аристокрације од Кијевске Русије, Велике московске кнежевине, Другог бугарског царства, Кнежевине Молдавије до Кнежевине Влашке.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Бојари су се појавили у Кијевској Русији током 10.. - 12. вијека, као чланови кнежеве пратње (дружина). Они су заузимали највише положаје у војсци и тадашњој малобројној администрацији. Они су такођер формирали бојарски савјет, или Думу - савјетовно тијело кнеза у важним питањима по кнежевину.[1]
Током 13. и 14. вијека - бојари се појављују и по сјевероисточном руским кнежевинама, као привилегирана класа богатих феудалаца, који су служили кнезу, као његови помоћници и савјетници, али су задржали право да напусте своју службу и пријеђу другом кнезу без губитка феуда.[1]
Од 15. вијека до 17. вијека - бојари Велике московске кнежевине формирају затворену аристократску класу, која окружује трон великог кнеза (каснијег цара) и владају земљом заједно с њим.[1] Регрутирали су се из редова неких 200 породица, које су вукле своју генеалогију од некадашњих кнежева, или старих московских бојарских породица и страних аристократа.
Титула бојар није припадала свим члановима тих породица, већ само оном члану ког би кнез (цар) одобрао. [1]
Испод бојара била је класа нижег племства - околники. Из те двије класе формирао се бојарски савјет, који је помогао цару у креирању унутарње и вањске политике државе. Одлуке бојарског савјета, након што бих их потврдио цар - имале су снагу закона. У то вријеме бојари и околники углавном су служили као шефови царских уреда, покрајински губернатори и команданти у војсци.[1]
Тај окоштали систем насљедних права зван - местничевство (местничество), ограничавао је цара у избору главних сурадника и подређених службеника, јер се није гледало на стварне квалитете, већ пуно више на аристократско генеалошко стабло. Притом је код сваког избора за неку високу функцију долазило до бескрајних свађа између бојарских породица. Због свега тог је местничевство укинуто 1682. па је тиме знатно ограничен утјецај бојара.[1]
Током 17. вијека, друштвени и политички значај бојара почео је опадати. Почетком 18. вијека, цар Петар Велики укинуо је бојарску думу, и умјесто ње основао царски сенат, тиме су бојари потпуно изгубили значај, јер је своје високе функционере бирао је на основу њихових квалитета и домета у бирократској хијерархији.[1]
