Антóнио де Оливеира Салазар
Антонио Салазар | |
![]() Салазаров портрет | |
Биографија | |
---|---|
Име при рођењу | Антóнио де Оливеира Салазар |
Датум рођења | 28. април 1889. |
Место рођења | Санта Цомба Дãо (Португал) |
Датум смрти | 27. јул 1970. |
Место смрти | Лисабон (Португал) |
Народност | Португалац |
Вероисповест | Католик |
Политичка партија | Национална унија |
Диплома са | Универзитет у Цоимбри |
Професија | професор |
Потпис | ![]() |
Мандат(и) | |
премијер | |
1932. — 1968. | |
Претходник | Домингос Оливеира |
Наследник | Марцело Цаетано |
предсједник | |
1951. — 1951. | |
Претходник | Óсцар Цармона |
Наследник | Францисцо Цравеиро Лопес |
уреди ![]() |
Антóнио де Оливеира Салазар (28. април 1889., Вимиеиро (Санта Цомба Дãо) - 27. јул 1970., Лисабон) био је дугогодишњи португалски премијер (1932.-68.) познат као диктатор и жестоки противник деколонизације Португала.[1]
Салазар је био филофашист обожаватељ Муссолинија чију је слику држао на свом столу, али и лукав политичар који је знао промјенити страну кад му је то требало, Муссолинијеву је замјенио папином након Другог свјетског рата.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је као син управитеља имања у Санта Цомба Дãо. Након школовања у сјеменишту у родном граду (требао је постати свећеник), студирао је на Универзитету Цоимбра, гдје 1914. дипломирао право и постао професор економије на истом факултету у Цоимбри. Ангажирао се у раду партије Католички центар, па је 1921. [[избори|изабран је у Цортес (парламент), али је након једне сједнице поднио оставку и вратио се на универзитет.[1] Након што је војска у мају 1926. у државном удару срушила португалску парламентарну владу, Салазару је понуђен кабинет министра финанција, али како нису прихваћени његови захтјеви он је то одбио.[1]
Након тог му је 1928. лидер пучиста генерал Óсцар Цармона, овај пут као предсједник]], поновно понудио - министарство финанција, уз потпуну слободу рада, па је Салазар то прихватио. Као министар финанција преокренуо је вијековну традицију буџетског мањка, па је Португал коначно имао вишкове.[1]
Цармона је Салазара 5. јула 1932. поставио за премијера. Дошавши на власт израдио је нови устав и тиме реорганизирао португалски политички систем у аутократски.
На његову владавину снажно је утјецала католичка, папинска и националистичка мисао. Салазар је свој нови португалски режим назвао Естадо Ново (Нова држава), парламент је био састављен искључиво од владиних присталица, Салазар је сам бирао своје министре, и строго надзирао њихов рад. Све у свему то је била диктатура, ограничаних политичких слобода у ком је војна полиција прогањала опозиционаре, под кринком концентрације на економски опоравак.[1]
У кризним временима насталим због Шпањолског грађанског и Другог свјетског рата, Салазар се поред тог што је остао премијер прихватио и дужности министра рата (1936.- 44) и министра вањских послова (1936.-47.).[1]
Његовао је пријатељске односе са блиским му Францисцом Францом и признао његову националистичку владу још 1938., али је за рата одржао Португал неутралним, а након рата међу првима увео земљу у НАТО 1949.[1]
Салазар је рат користио као могућност да Португал нешто заради на обје зараћене стране, са Њемцима је трговао продајући им за велике паре волфрам, а са Савезницима тако што је омогућио да се испочетка преко Португала извуку многи из окова Трећег Реицха, а касније тиме што је Америчкој ратној авијацији омогућио да користе Азоре.[2]
Након рата је напоре усмјерио на модернизацију транспорта, од жељезнице, цеста до трговачке морнарице, па је основана и национална авио-компанија (Транспортес Аéреос Португуесес). Електрификација је била планирана за цијелу земљу а грађене су и сеоске школе. Ипак је његово тврдоглаво инзистирање на одржавању афричких колонија, коштало превише земљу и представљало анахронизам, јер су у то вријеме нестале све остале европске колоније по Африци.[1]
Салазар је у септембру 1968. претрпио мождани удар и више није био у стању вршити дужност, па га је на премјерском мјесту замијенио Марцелло Цаетано, умро је двије године касније.[1]
Салазар се никад није оженио, живио је врло једноставно и штедљиво, ријетко се појављивао у јавности и никад није отпутовао изван Португала.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 „Антóнио де Оливеира Салазар, приме министер оф Португал” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 1.5. 2020.
- ↑ 2,0 2,1 Неилл Лоцхерy. „Лисбон: Wар ин тхе Схадоwс оф тхе Цитy оф Лигхт, 1939-45” (енглески). Лоотедарт. Приступљено 1.5. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Рабy, D. L. (1988). Фасцисм анд Ресистанце ин Португал: Цоммунистс, Либералс анд Милитарy Диссидентс ин тхе Оппоситион то Салазар, 1941-1974. Манцхестер Университy Пресс. ИСБН 978-0-7190-2797-0.
- Деррицк, Мицхаел; Р.Ј. Стове, (1938). Тхе Португал оф Салазар. Неw Yорк: Цампион Боокс, Лтд..
- Егертон, Ф. Цлемент C. Егертон (1943). Салазар, Ребуилдер оф Португал. Лондон: Ходдер & Стоугхтон..
- Хаyес, Царлтон Ј.Х. (1945). Wартиме миссион ин Спаин, 1942-1945. Мацмиллан Цомпанy 1ст Едитион. ИСБН 9781121497245.
- Хоаре, Самуел (1946). Амбассадор он Специал Миссион. УК: Цоллинс; Фирст Едитион. стр. 124 анд 125.
- Каy, Хугх (1970). Салазар анд Модерн Португал. НY, УСА: Хаwтхорн Боокс.
- Леите, Јоаqуим да Цоста (1998). Неутралитy бy Агреемент: Португал анд тхе Бритисх Аллианце ин Wорлд Wар II. 14. Америцан Университy Интернатионал Лаw Ревиеw. пп. 185–199. Приступљено Марцх 19, 2014.
- Лоцхерy, Неилл (2011). Лисбон: Wар ин тхе Схадоwс оф тхе Цитy оф Лигхт, 1939-1945. Унитед Статес: ПублицАффаирс; 1 едитион. стр. 345. ИСБН 9781586488796.
- Менесес, Филипе (2009). Салазар: А Политицал Биограпхy. Енигма Боокс; 1 едитион. стр. 544. ИСБН 978-1929631902.
- Милграм, Аврахам (2011). Португал, Салазар, анд тхе Јеwс. Yад Васхем. стр. 324. ИСБН 9789653083875.
- Милграм, Аврахам (1999). Португал, тхе Цонсулс, анд тхе Јеwисх Рефугеес,1938-1941. XXVII. Схоах Ресоурце Центер, Тхе Интернатионал Сцхоол фор Холоцауст Студиес. пп. 123–156. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-26. Приступљено Марцх 19, 2014.
- Ногуеира, Францо (1977–1985), Салазар: естудо биогрáфицо, 6 вол.
- А моцидаде е ос принцíпиос, 1889–1928 (3. ед. цом естудо прéвио пело Јоаqуим Верíссимо Серрãо). 1 (3а ед. изд.). Порто [Португал]: Цивилизаçãо Едитора. 2000 [1977]. ИСБН 972-26-1839-3.
- Ос темпос áуреос, 1928–1936 (2. ед.). 2. Порто: Ливрариа Цивилизаçãо. 1977. ИСБН 972-26-1840-7.
- Ас грандес црисес, 1936–1945. 3 (5а ед. изд.). Порто: Ливрариа Цивилизаçãо. 1978. ИСБН 972-26-1843-1.
- О атаqуе, 1945–1958. 4 (4а ед. изд.). Порто: Ливрариа Цивилизаçãо. 1980. ИСБН 972-26-1844-X.
- А ресистêнциа, 1958–1964. 5 (4. ед. изд.). Порто: Ливрариа Цивилизаçãо. 1984. ИСБН 972-26-1841-5.
- О úлтимо цомбате (1964–1970). 6. Порто [Португал]: Цивилизаçãо Едитора. 1985.
- Переира, Педро Теотóнио (1987) (Португуесе). Цорреспондêнциа де Педро Теотóнио Переира Оливеира Салазар. Пресидêнциа до Цонселхо де Министрос. Цомиссãо до Ливро Негро собре о Региме Фасциста.
- Пиментел, Ирене; Нинхос, Цлаудиа (2013) (Португуесе). Салазар, Португал е о Холоцаусто. Лисбон. стр. 908. ИСБН 9789896442217.
- Рендел, Сир Георге (1957). Тхе Сwорд анд тхе Оливе - Рецоллецтионс оф Дипломацy анд Фореигн Сервице 1913-1954 (Фирст изд.). Јохн Мурраy. АСИН B000UVRG60.
- Wхеелер, Доуглас L. (1983). „Ин тхе Сервице оф Ордер: Тхе Португуесе Политицал Полице анд тхе Бритисх, Герман анд Спанисх Интеллигенце, 1932-1945”. Јоурнал оф Цонтемпорарy Хисторy (Саге Публицатионс, Лтд.) 18 (1): 1–25. ДОИ:10.1177/002200948301800101. Приступљено 10 Маy 2014.
- Wиарда, Хоwард Ј. (1977). Цорпоратисм анд Девелопмент: Тхе Португуесе Еxпериенце (Фирст изд.). Унив оф Массацхусеттс Пресс. ИСБН 0870232215.
- Бакланофф, Ериц Н. "Тхе Политицал Ецономy оф Португал'с Латер 'Естадо Ново': А Цритиqуе оф тхе Стагнатион Тхесис." Лусо-Бразилиан Ревиеw (1992): 1-17. ин ЈСТОР
- Грахам, Лаwренце С., анд Харрy M. Маклер. Цонтемпорарy Португал: тхе револутион анд итс антецедентс (У оф Теxас Пресс, 1979)
- Хаманн, Керстин, анд Паул Цхристопхер Мануел. "Региме цхангес анд цивил социетy ин тwентиетх-центурy Португал." Соутх Еуропеан Социетy анд Политицс 4.1 (1999): 71-96.
- Каy, Хугх. Салазар анд модерн Португал (1970)
- де Менесес, Филипе. Салазар: А Политицал Биограпхy (2009)
- Паyне, Станлеy Г. А Хисторy оф Спаин анд Португал (2 вол 1973) фулл теxт онлине вол 2 афтер 1700; стандард сцхоларлy хисторy; цхаптер 27 пп 663-83
- Пиментел, Ирене. "Wомен'с Организатионс анд Империал Идеологy ундер тхе Естадо Ново." Португуесе Студиес (2002): 121-131. ин ЈСТОР
- Питцхер, M. Анне. Политицс ин тхе Португуесе Емпире: тхе Стате, индустрy, анд цоттон, 1926-1974 ( Оxфорд Университy Пресс, 1993)
- Стоер, Степхен Р., анд Рогер Дале. "Едуцатион, стате, анд социетy ин Португал, 1926-1981." Цомпаративе Едуцатион Ревиеw (1987): 400-418. ин ЈСТОР
- Wебер, Роналд. Тхе Лисбон Роуте: Ентрy анд Есцапе ин Нази Еуропе (2011).
- Wест, С. Георге. 'Тхе Пресент Ситуатион ин Португал', Интернатионал Аффаирс (1938) 17#2 пп. 211–232 ин ЈСТОР.
- Wригхт, Георге (1997). Тхе деструцтион оф а натион: Унитед Статес' полицy тоwардс Ангола синце 1945. Лондон: Плуто Пресс. ИСБН 0-7453-1029-X.
- Рибеиро Де Менесес, Филипе. Сландер, Идеологицал Дифференцес, ор Ацадемиц Дебате? Тхе "Верãо Qуенте" оф 2012 анд тхе Стате оф Португуесе Хисториограпхy, Е-Јоурнал оф Португуесе Хисторy (2012), 10#1 пп 62-77. Онлине.
- Салазар, Антóнио де Оливеира (1939). Доцтрине анд ацтион: Интернал анд фореигн полицy оф тхе неw Португал, 1928-1939. Лондон: Фабер анд Фабер. АСИН B00086D6V6.
- Цоелхо, Едуардо Цоелхо; Антóнио Мациеира (1995). Салазар, о фим е а морте: хистóриа де ума мистифицаçãо ; инцлуи ос теxтос инéдитос до Проф. Едуардо Цоелхо 'Салазар е о сеу мéдицо' е 'Салазар висто пело сеу мéдицо' (1. ед. изд.). Лисбоа: Публ. Дом Qуиxоте. ИСБН 972-20-1272-X.
- де Мело Рита,, Мариа да Цонцеиçãо; Виеира, Јоаqуим (2007) (Португуесе). Ос меус 35 анос цом Салазар (1ст изд.). Лисбон: А Есфера дос Ливрос. ИСБН 9789896260743. - Салазар сеен бy "Мицас", оне оф хис тwо адоптед цхилдрен.
- Киан-Харалд Карими: ‚Ес wирд ницхт дискутиерт!‘ Дие Орднунг дес Дискурсес им Неуен Стаат. Ин: Хенрy Тхорау (Хрсг.): Португиесисцхе Литератур. Сухркамп, Франкфурт ам Маин 1997, С. 236–258.
- Антонио Лоуçã: Назиголд фüр Португал: Хитлер унд Салазар. Wиен 2002, ИСБН 3-85493-060-7.
- Паул Х. Леwис: Латин фасцист елитес. Тхе Муссолини, Францо, анд Салазар регимес. Wестпорт, Цонн. 2002.
- Антóнио Цоста Пинто: Тхе Салазар „Неw Стате“ анд Еуропеан фасцисм. ЕУИ wоркинг паперс ин хисторy 12, Сан Доменицо (ФИ) 1991.
- Јüрген Зиммерер: Дер бестрегиерте Стаат Еуропас. Салазар унд сеин „Неуес Португал“ им консервативен Абендланд-Дискурс дер фрüхен БРД. Ин: Португал – Алеманха – Брасил. Ацтас до VI Енцонтро Лусо – Алемãо = Португал - Алеманха - Португал: 6. Деутсцх-Португиесисцхес Арбеитсгеспрäцх, Банд 1 / Орг. Орландо Гроссегессе. Ерwин Коллер; Армандо Малхеиро да Силва. Минхо, С. 81–101.