Антóнио де Оливеира Салазар

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Антонио Салазар
Антóнио де Оливеира Салазар

Салазаров портрет

Биографија
Име при рођењу Антóнио де Оливеира Салазар
Датум рођења 28. април 1889.
Место рођења Санта Цомба Дãо (Португал)
Датум смрти 27. јул 1970.
Место смрти Лисабон (Португал)
Народност Португалац
Вероисповест Католик
Политичка партија Национална унија
Диплома са Универзитет у Цоимбри
Професија професор
Потпис
Мандат(и)
премијер
1932. — 1968.
Претходник Домингос Оливеира
Наследник Марцело Цаетано
предсједник
1951. — 1951.
Претходник Óсцар Цармона
Наследник Францисцо Цравеиро Лопес

Антóнио де Оливеира Салазар (28. април 1889., Вимиеиро (Санта Цомба Дãо) - 27. јул 1970., Лисабон) био је дугогодишњи португалски премијер (1932.-68.) познат као диктатор и жестоки противник деколонизације Португала.[1]

Салазар је био филофашист обожаватељ Муссолинија чију је слику држао на свом столу, али и лукав политичар који је знао промјенити страну кад му је то требало, Муссолинијеву је замјенио папином након Другог свјетског рата.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је као син управитеља имања у Санта Цомба Дãо. Након школовања у сјеменишту у родном граду (требао је постати свећеник), студирао је на Универзитету Цоимбра, гдје 1914. дипломирао право и постао професор економије на истом факултету у Цоимбри. Ангажирао се у раду партије Католички центар, па је 1921. [[избори|изабран је у Цортес (парламент), али је након једне сједнице поднио оставку и вратио се на универзитет.[1] Након што је војска у мају 1926. у државном удару срушила португалску парламентарну владу, Салазару је понуђен кабинет министра финанција, али како нису прихваћени његови захтјеви он је то одбио.[1]

Након тог му је 1928. лидер пучиста генерал Óсцар Цармона, овај пут као предсједник]], поновно понудио - министарство финанција, уз потпуну слободу рада, па је Салазар то прихватио. Као министар финанција преокренуо је вијековну традицију буџетског мањка, па је Португал коначно имао вишкове.[1]

Цармона је Салазара 5. јула 1932. поставио за премијера. Дошавши на власт израдио је нови устав и тиме реорганизирао португалски политички систем у аутократски.

На његову владавину снажно је утјецала католичка, папинска и националистичка мисао. Салазар је свој нови португалски режим назвао Естадо Ново (Нова држава), парламент је био састављен искључиво од владиних присталица, Салазар је сам бирао своје министре, и строго надзирао њихов рад. Све у свему то је била диктатура, ограничаних политичких слобода у ком је војна полиција прогањала опозиционаре, под кринком концентрације на економски опоравак.[1]

У кризним временима насталим због Шпањолског грађанског и Другог свјетског рата, Салазар се поред тог што је остао премијер прихватио и дужности министра рата (1936.- 44) и министра вањских послова (1936.-47.).[1]

Његовао је пријатељске односе са блиским му Францисцом Францом и признао његову националистичку владу још 1938., али је за рата одржао Португал неутралним, а након рата међу првима увео земљу у НАТО 1949.[1]

Салазар је рат користио као могућност да Португал нешто заради на обје зараћене стране, са Њемцима је трговао продајући им за велике паре волфрам, а са Савезницима тако што је омогућио да се испочетка преко Португала извуку многи из окова Трећег Реицха, а касније тиме што је Америчкој ратној авијацији омогућио да користе Азоре.[2]

Након рата је напоре усмјерио на модернизацију транспорта, од жељезнице, цеста до трговачке морнарице, па је основана и национална авио-компанија (Транспортес Аéреос Португуесес). Електрификација је била планирана за цијелу земљу а грађене су и сеоске школе. Ипак је његово тврдоглаво инзистирање на одржавању афричких колонија, коштало превише земљу и представљало анахронизам, јер су у то вријеме нестале све остале европске колоније по Африци.[1]

Салазар је у септембру 1968. претрпио мождани удар и више није био у стању вршити дужност, па га је на премјерском мјесту замијенио Марцелло Цаетано, умро је двије године касније.[1]

Салазар се никад није оженио, живио је врло једноставно и штедљиво, ријетко се појављивао у јавности и никад није отпутовао изван Португала.[1]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Антóнио де Оливеира Салазар, приме министер оф Португал (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 1.5. 2020. 
  2. 2,0 2,1 Неилл Лоцхерy. Лисбон: Wар ин тхе Схадоwс оф тхе Цитy оф Лигхт, 1939-45 (енглески). Лоотедарт. Приступљено 1.5. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
А моцидаде е ос принцíпиос, 1889–1928 (3. ед. цом естудо прéвио пело Јоаqуим Верíссимо Серрãо). 1 (3а ед. изд.). Порто [Португал]: Цивилизаçãо Едитора. 2000 [1977]. ИСБН 972-26-1839-3. 
Ос темпос áуреос, 1928–1936 (2. ед.). 2. Порто: Ливрариа Цивилизаçãо. 1977. ИСБН 972-26-1840-7. 
Ас грандес црисес, 1936–1945. 3 (5а ед. изд.). Порто: Ливрариа Цивилизаçãо. 1978. ИСБН 972-26-1843-1. 
О атаqуе, 1945–1958. 4 (4а ед. изд.). Порто: Ливрариа Цивилизаçãо. 1980. ИСБН 972-26-1844-X. 
А ресистêнциа, 1958–1964. 5 (4. ед. изд.). Порто: Ливрариа Цивилизаçãо. 1984. ИСБН 972-26-1841-5. 
О úлтимо цомбате (1964–1970). 6. Порто [Португал]: Цивилизаçãо Едитора. 1985. 
  • Бакланофф, Ериц Н. "Тхе Политицал Ецономy оф Португал'с Латер 'Естадо Ново': А Цритиqуе оф тхе Стагнатион Тхесис." Лусо-Бразилиан Ревиеw (1992): 1-17. ин ЈСТОР
  • Грахам, Лаwренце С., анд Харрy M. Маклер. Цонтемпорарy Португал: тхе револутион анд итс антецедентс (У оф Теxас Пресс, 1979)
  • Хаманн, Керстин, анд Паул Цхристопхер Мануел. "Региме цхангес анд цивил социетy ин тwентиетх-центурy Португал." Соутх Еуропеан Социетy анд Политицс 4.1 (1999): 71-96.
  • Каy, Хугх. Салазар анд модерн Португал (1970)
  • де Менесес, Филипе. Салазар: А Политицал Биограпхy (2009)
  • Паyне, Станлеy Г. А Хисторy оф Спаин анд Португал (2 вол 1973) фулл теxт онлине вол 2 афтер 1700; стандард сцхоларлy хисторy; цхаптер 27 пп 663-83
  • Пиментел, Ирене. "Wомен'с Организатионс анд Империал Идеологy ундер тхе Естадо Ново." Португуесе Студиес (2002): 121-131. ин ЈСТОР
  • Питцхер, M. Анне. Политицс ин тхе Португуесе Емпире: тхе Стате, индустрy, анд цоттон, 1926-1974 ( Оxфорд Университy Пресс, 1993)
  • Стоер, Степхен Р., анд Рогер Дале. "Едуцатион, стате, анд социетy ин Португал, 1926-1981." Цомпаративе Едуцатион Ревиеw (1987): 400-418. ин ЈСТОР
  • Wебер, Роналд. Тхе Лисбон Роуте: Ентрy анд Есцапе ин Нази Еуропе (2011).
  • Wест, С. Георге. 'Тхе Пресент Ситуатион ин Португал', Интернатионал Аффаирс (1938) 17#2 пп. 211–232 ин ЈСТОР.
  • Wригхт, Георге (1997). Тхе деструцтион оф а натион: Унитед Статес' полицy тоwардс Ангола синце 1945. Лондон: Плуто Пресс. ИСБН 0-7453-1029-X. 
  • Рибеиро Де Менесес, Филипе. Сландер, Идеологицал Дифференцес, ор Ацадемиц Дебате? Тхе "Верãо Qуенте" оф 2012 анд тхе Стате оф Португуесе Хисториограпхy, Е-Јоурнал оф Португуесе Хисторy (2012), 10#1 пп 62-77. Онлине.
  • Салазар, Антóнио де Оливеира (1939). Доцтрине анд ацтион: Интернал анд фореигн полицy оф тхе неw Португал, 1928-1939. Лондон: Фабер анд Фабер. АСИН B00086D6V6. 
  • Цоелхо, Едуардо Цоелхо; Антóнио Мациеира (1995). Салазар, о фим е а морте: хистóриа де ума мистифицаçãо ; инцлуи ос теxтос инéдитос до Проф. Едуардо Цоелхо 'Салазар е о сеу мéдицо' е 'Салазар висто пело сеу мéдицо' (1. ед. изд.). Лисбоа: Публ. Дом Qуиxоте. ИСБН 972-20-1272-X. 
  • де Мело Рита,, Мариа да Цонцеиçãо; Виеира, Јоаqуим (2007) (Португуесе). Ос меус 35 анос цом Салазар (1ст изд.). Лисбон: А Есфера дос Ливрос. ИСБН 9789896260743.  - Салазар сеен бy "Мицас", оне оф хис тwо адоптед цхилдрен.
  • Киан-Харалд Карими: ‚Ес wирд ницхт дискутиерт!‘ Дие Орднунг дес Дискурсес им Неуен Стаат. Ин: Хенрy Тхорау (Хрсг.): Португиесисцхе Литератур. Сухркамп, Франкфурт ам Маин 1997, С. 236–258.
  • Антонио Лоуçã: Назиголд фüр Португал: Хитлер унд Салазар. Wиен 2002, ИСБН 3-85493-060-7.
  • Паул Х. Леwис: Латин фасцист елитес. Тхе Муссолини, Францо, анд Салазар регимес. Wестпорт, Цонн. 2002.
  • Антóнио Цоста Пинто: Тхе Салазар „Неw Стате“ анд Еуропеан фасцисм. ЕУИ wоркинг паперс ин хисторy 12, Сан Доменицо (ФИ) 1991.
  • Јüрген Зиммерер: Дер бестрегиерте Стаат Еуропас. Салазар унд сеин „Неуес Португал“ им консервативен Абендланд-Дискурс дер фрüхен БРД. Ин: Португал – Алеманха – Брасил. Ацтас до VI Енцонтро Лусо – Алемãо = Португал - Алеманха - Португал: 6. Деутсцх-Португиесисцхес Арбеитсгеспрäцх, Банд 1 / Орг. Орландо Гроссегессе. Ерwин Коллер; Армандо Малхеиро да Силва. Минхо, С. 81–101.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]