Адам Смитх
| Адам Смитх | |
|---|---|
| класична економија (Модерн ецономицс) | |
| Западна филозофија | |
 | |
| Биографске информације | |
| Рођење | 5. јун 1723 ОС Киркцалдy, Фифе, Шкотска |
| Смрт | 17. 7. 1790. (доб: 67) Единбургх, Сцотланд |
| Националност | шкотска |
| Држављанство | Велика Британија |
| Филозофија | |
| Школа/Традиција | класична економија |
| Главни интереси | политичка филозофија, етика, економија |
| Знамените идеје | |
| Инспирација | |
| Потпис | |
 | |
Адам Смитх (17.6.1723. - 17.7. 1790.) је био шкотски економист и филозоф. Његово капитално дјело Богатство народа представља први покушај да се научном методом истражи развитак индустрије и трговине у Европи. Исто дјело се такођер сматра идеолошким темељем модерног капитализма и слободне трговине. Захваљујући Смитху економија је постала академском дисциплином.
Живот
[уреди | уреди извор]Смитх је рођен у малом шкотском селу Киркалди. Отац Адам био је царински контролор, а мајка Маргарета кћерка локалног земљопоседника. Будући да је отац Адам умро пар месеци пре његовог рођења, малог Адама подизала је самохрана мајка све док се није уписао на Универзитет у Глазгову са 14 година, како је то било уобичајено, и задржао се три године, до 1740. године. Ту је учио латински и грчки језик, математику и моралну филозофију. Затим је прешао на Оксфорд, где је провео шест година читајући и учећи из разних дисциплина. У Шкотску се вратио са енциклопедијским знањем из европске литертатуре и трајним презиром према енглеском школству.
По повратку у Шкотску, покушао је да се запосли као тутор младог лорда, што је тада било уобичајено и добро плаћено занимање, али није успео. Потом је одржао низ запажених јавних предавања, што му је донело професуру на Универзитету у Глазгову из логике (1751) и моралне филозофије (1752). Предавао је и теологију, право и политичку економију. 1759. објавио је Теорију моралних осећања, дело из етике које је поправљао све до смрти.
Напустио је универзитет 1764. године да би ипак подучавао младог војводу од Буццлеуцх-а. Са њим је провео две године путујући по Европи, а највише по Француској. Тада се Смитх упознао са тамошњим интелектуалним величинама као што су Хелвецијус, Тирго, Волтер, д'Аламбер, Франсоа Кене и други.
Од тако зарађеног новца живео је следећих десет година у Кираклдију и писао своје главно дело Богатство народа (Истраживање о природи и узроцима богатства народа), које је објављено 1776. године. Следеће две године провео је у Лондону, дружећи се са Гибоном, Берком, доктором Џонсоном и другима. 1778. постављен је за шефа шкотске царине, што је тада био угодан посао. Умро је 1790. године у Единбургу, где је и сахрањен.
Смитх је био миран и повучен човек, а ипак је имао пуно пријатеља, међу којима је вероватно најбољи био филозоф Дејвид Хјум. Био је добар говорник. Није се женио, па је дуго живео са мајком, која је доживела дубоку старост. Тек се по Смитховој смрти установило да је целог живота давао велике и тајне добротворне прилоге.
Идеје
[уреди | уреди извор]
Основна Смитхова идеја, која га је учинила славним, јесте да рад појединца у рационалном властитом интересу у слободној економији води повећању благостања свих. Та идеја представља темељ тржишне привреде, односно показује како наизглед хаотичан тржишни систем поседује унутрашњу логику и покорава се регулацији тзв. невидљиве руке тржишта. Да би неко зарадио новац у сопственом интересу, он мора да на конкурентском тржишту пружи другима нешто што они цене и сматрају одговарајућом противвреднишћу, чиме и несвесно и невољно потпомаже њихове интересе. Како је Смитх рекао: “Не очекујемо ми вечеру од добродушности месара, пивара и пекара, већ од њиховог чувања властитог интереса“. Значи, уколико се поштују туђи живот, имовина уговори на основу којих људи тргују добрима, обезбеђен је основни начин усклађивања различитих интереса - тржиште. Полазећи од свог интереса, појединци ће сами знати шта се може продати и то ће производити, те стога нема потребе да се било ко са стране меша у тржишну размену и одређује поједицима шта да производе, у којим количинама и по којим ценама.
У складу с тим, Смитх је био уверљиви заговорник слободне трговине како унутар земље, тако и у међународној трговини. Његово дело представља снажан напад на тада преовлађујући концепт меркантилизма, по коме је најважнија ствар за једну земљу количина злата у трезорима и по коме је држава дужна да поправља трговински биланс широким интервенционизмом. А Смитх је доказивао да је слободна трговина између земаља корисна за све, тј. да она повећава доходак и једне и друге земље.
Раширена је заблуда да Смитх, као поборник тржишног система, негира сваку улогу државе. Смитх верује да држава може донети велику корист економском животу уколико чини праве ствари, као што су заштита уговора и патената, државно образовање за сиромашне и инфраструктурни пројекти (путеви, мостови итд). Како је рекао: “Мало тога је потребно да се од најгорег варваризма стигне до највишег благостања осим мира, ниских пореза и ваљаног дељења правде; све остало доноси природан поредак ствари”.
Главног покретача економског просперитета сваке земље Смитх је видео у подели рада и њеном све већем ширењу. Подела рада доноси све већу специјализацију знања и вештина радника, са којом иде све већа ефикасност производње.
Утицај
[уреди | уреди извор]Адам Смитх се сматра оцем савремене економске науке и родоначелником либералне школе у економској науци. Многе од важних идеја постојале су и пре Смитха, али их је он искористио на добар начин створивши свеобухватно и уверљиво дело. Његово Богатство народа представља основно дело класичне политичке економије и припада групи књига са највећим утицајем у историји. Та књига је извршила преврат у економским идејама с краја 19. стољећа, одбацујући меркантилизам, и интелектуално утемељила савремени капиталистички економски поредак. Током једног дела 20. стољећаа, у време ширења државног интервенционизма и комунизма, Смитхова слава била је помрачена, али је обновљена током 1980-тих година и касније, са ширењем либералних идеја на западу и падом комунизма на истоку.
