924.
Изглед
- Ово је чланак о години 924.
Миленијум: | 1. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 9. вијек – 10. вијек – 11. вијек |
Деценија: | 890-е 900-е 910-е – 920-е – 930-е 940-е 950-е |
Године: | 921 922 923 – 924 – 925 926 927 |
Грегоријански | 924.. (CMXXIV) |
Аб урбе цондита | 1677. |
Исламски | 311–312. |
Ирански | 302–303. |
Хебрејски | 4684–4685. |
Бизантски | 6432–6433. |
Коптски | 640–641. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 979–980. |
• Схака Самват | 846–847. |
• Кали Yуга | 4025–4026. |
Кинески | |
• Континуално | 3560–3561. |
• 60 година | Yанг Дрво Мајмун (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 10924. |
Подробније: Календарска ера |
Година 924. (CMXXIV) била је пријеступна година која почиње у четвртак у јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 12. 3. - Мађари опустошили Павију - позвао их је Беренгар I. против Рудолфа II од Бургундије.
- март - Бахреински Кармати су опљачкали караван хаџија који су се враћали у Ирак. Кармати су такође опљачкали град Басру прошлог августа, у Багдаду долази до протеста.
- 7. 4. - У Верони је убијен Беренгар I., формални краљ Италије и свети римски цар - фактички краљ Италије је Рудолф II од Бургундије (до 926). Беренгар би се могао назвати последњим франачким царем, у сродству са Карлом Великим преко мајке; следећи, или први, свети римски цар је тек Отон I 962.
- Мађари из Италије прелазе у Провансу. Друга мађарска војска је харала у Саксонији.
- април - Абасидски Египат: гувернер Ахмад ибн Каyгхалагх смењен након побуне неплаћеног гарнизона, по трећи пут постављен Такин ал-Кхазари (до 933).
- јун - Након немира у Багдаду, абасидски калиф Ал-Муктадир је ухапсио везира Абу'л-Хасан Али ибн ал-Фурата и његовог сина, погубљени су следећег месеца.
- јун - Умро је краљ Галисије и Леона Ордоњо II, наслеђује га брат Фруела II, од раније владар Астуријаса, али умире следеће године од лепре.
- 17. 7. - Умро је краљ Англо-Саксонаца Едwард Старији, наслеђује га син Æтхелстан (краљ Енглеза 927-939). Други Едwардов син, Æлфwеард, је изгледа завладао у Wессеxу, али је умро 16 дана касније (Æтхелстан се крунише тамо у септембру 925 а Мерција га је одмах признала).
- септембар - Симеон је опседао Цариград, покушава се договорити са Фатимидима за флоту, али изасланици су заробљени. Опсада је прекинута након преговора са царем Романом.
- 25. 12. - Синови цара Романа I, Стефан и Константин су крунисани као савладари (до 944/45).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- 923/4 (или 920/1) - Бугарски цар Симеон I послао је војску са Захаријом Прибислављевићем на Србију, који збацује Павла Брановића. Али и Захарија прелази на византијску страну па бугарски цар шаље војску пар година касније (924, 926?) која га збацује и поставља Часлава Клонимировића. Захарија бежи у Хрватску а српски жупани су одведени у Бугарску.
- У Бугарску је одведен и део становништва, део је побегао у Хрватску, неки у Византији, па се прича да је Србија опустела.[1]
- Приморске кнежевине су се осамосталиле: Неретљани, Захумље (Михајло Вишевић), Травуњани.[2]
- Кина Пет династија и Десет краљевстава:
- Цар Таизу од Лиаоа (Абаоји) покреће велики поход на запад и стиже до ујгурске пријестолнице на ријеци Орхон, након чега Зубу почињу плаћати данак Китанима.
- Гао Јицханг у централној Кини оснива Државу Нанпинг (Гао влада до 929, а држава траје до 963).
- Династија Каснији Танг на сјеверозападу Кине, цар Зхуангзонг, покорава државу Qи.
- Кореја: држава Горyео шаље своје друго изасланство китанском вођи Абаојију; у августу умире Гyеонгмyеонг, владар Силе, наслеђује га брат Гyеонгае (до 927).
Рођења
[уреди | уреди извор]- Фујиwара но Коретада, јапански племић (у. 972)
- Фујиwара но Yоритада, јапански племић (у. 989)
Смрти
[уреди | уреди извор]- Æлфwеард од Wессеxа, син Едwарда Старијег
- Фруела II од Леóна
- 17. 7. – Едwард Старији од Енглеске
- Ли Маозхен, кинески господар рата
- Ордоñо II од Леóна