28. 8.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
28. коловоз/аугуст/август (28. 8.) је 240. дан у години по грегоријанском календару (241. у преступној години) До краја године има још 125 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1619. — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата.
- 1849. — аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији.
- 1850. — у Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист.
- 1910. — на свечаној седници Народне скупштине у Цетињу, кнежевина Црна Гора је проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.
- 1916. — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој.
- 1922. — радио станица WЕАФ у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута.
- 1944. — последњи немачки војници у Марсеју у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослободјен је Тулон.
- 1963. — борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон чувени говор под називом "I хаве а дреам".
- 1973. — у земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи.
- 1975. — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794-96, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом.
- 1990. — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака.
- 1994. — на референдуму у Републици Српској 94 одсто босанских Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину.
- 2000. — У Госпићу експлозијом подметнуте бомбе убијен Милан Левар, бивши хрватски часник који је пред Хашким судом свједочио о масовном убиству грађана српске националности 1991.
- 2001. — министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1749. — Јохан Волфганг фон Гете, немачки писац. (у.1832).једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности немачке и светске књижевности. Поред књижевности, где се огледао у готово свим родовима, бавио се и филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару ("Фауст", „Вертер“, „Вилхелм Мајстер“, „Ифигенија на Тауриди“ „Егмонт“).
- 1749. — Јоханн Wолфганг вон Гоетхе, њемачки књижевник (у. 1832.).
- 1867. — Умберто Гиордано, талијански складатељ (у. 1948.).
- 1874. — Виктор Ковачић, хрватски архитект (у. 1924.).
- 1899. — Цхарлес Боyер, француски глумац (у. 1978.).
- 1932. — Раул Цортез, бразилски глумац (у. 2006.).
- 1940. — Хуго Стиглитз, мексички глумац.
- 1949. — Светислав Пешић, српски кошаркашки тренер и играч.
- 1957. — Иво Јосиповић, хрватски складатељ, свеучилишни професор и политичар, који се од 2010. до 2015. налазио на мјесту предсједника Републике Хрватске.
- 1957. — Даниел Стерн, амерички филмски и телевизијски глумац.
- 1959. — Бриан Тхомпсон, амерички филмски глумац.
- 1962. — Зоран "Чава" Димитријевић, бивши српски и југословенски ногометаш. (у. 2006).
- 1965. — Сханиа Тwаин, канадска кантауторица.
- 1969. — Доналд Сувајац, хрватски малоногометаш.
- 1969. — Јасон Приестлеy, канадско-амерички глумац и возач ауто утрка.
- 1969. — Јацк Блацк, амерички глумац и музичар.
- 1974. — Бранко Кокир, бивши српски и југословенски рукометни репрезентативац.
- 1974. — Царстен Јанцкер, бивши њемачки ногометаш и репрезентативац.
- 1977. — Јуанíн Гарцíа, шпањолски рукометаш.
- 1978. — Данијел Анђелковић, бивши српски и југословенски рукометаш.
- 1982. — Тхиаго Мотта, бразилско-талијански ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 430. — Аурелије Августин, Свети Августин, бискуп.
- 1645. — Хуго Гроцијус, холандски правник, писац и хуманиста.
- 1944. — Цхаим Румкоwски, пољски жидов, подузетник и старјешина Лођског гета (р. 1877.).
- 1953. — Димитрије Митриновић, српски авангардни критичар, теоретичар, филозоф, есејист, пјесник, преводилац и отац уједињене Еуропе (р. 1887.).
- 1979. — Константин Симонов, совјетски писац (р. 1915.).
- 1981. — Бéла Гуттманн, мађарски ногометни тренер и бивши играч (р. 1899.).
- 1987. — Џон Хјустон, амерички филмски режисер.
- 1991. — Герман, бивши патријарх Српске православне цркве. (р.1899).
- 2000. — Милан Левар, бивши хрватски часник и хашки свједок (р. 1954.)
- 2006. — Мелвин Сцхwартз, амерички физичар (р. 1932.).
- 2014. — Иван Иванчић, хрватски је бивши атлетичар и државни репрезентативац. Натјецао се у бацању кугле (р. 1937.).
.
Благдани
[уреди | уреди извор].
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар