27. 10.

27. листопада/октобра (27. 10.) је 300. дан године по грегоријанском календару (301. у пријеступној години). До краја године има још 65 дана.

Догађаји

1612. — Капитулацијом пољских трупа у Москви пропао је план пољског краља Жигмунда III. да постане цар Русије. Тиме је постао неодржив споразум из 1610. између Сигисмунда и Романових, према којем је Жигмундов син Владислав требао постати цар.
1795. — САД и Шпанија потписале су мадридски споразум с којим су биле одређене границе између шпанских колонија у С Америци и САД.
1810. — САД анектирају некадашњу шпанску колонију Западну Флориду.
1881. — На изборима за пети Њемачки парламент као најјача фракција показао се Католички центар (100 мјеста), док је државни канцелар Отто вон Бисмарцк морао прихватити пораз, скупивши само 52 мандата (47 мјеста), па је био присиљен владати с промјењивим већинама.
1904. — отвара се прва подземна жељезница у Неw Yорк-у, САД.
1934. — у Кини почиње марш комуниста, дуг 12.000 км.
1979. — Некадашње британске колоније Саинт Винцент и Гренада постале су независне државе.
1986. — Представници свих свјетских религија дошли су на Папин позив у Ассиси на заједничку молитву за мир.
1991. — Утемељена 130. бригада ХВ, Осијек.
1991. — Туркменистан постаје самостална држава.
1993. — У присуству дипломатског кора и бројних новинара, у палати УН-а у Неw Yорку, сарајевском листу Ослобођење уручена Награда за међународно достигнуће у 1993. коју додјељује ИНТЕРПРЕС, новинска агенција трећег свијета. У образложењу овог признања наводи се да су се новинари и остало особље овог листа одупрли настојањима да буду подијељени по националној припадности и да Ослобођење осликава напоре грађана Сарајева да се не повинују притисцима и етничкој мржњи.
1998. — за њемачког канцлера први пут је изабран Герхард Сцхрöдер. Герхард Сцхрöдер преузео дужност канцелара Њемачке пошто је Хелмут Кохл, изгубивши на изборима, поднио оставку.
1999. — у нападу на ерменски парламент убијен премијер Васген Саркиссиан са још шест чланова парламента.
2002. — На предсједничким изборима у Бразилу, побиједио Луиз Инáцио Лула да Силва. да Силва је први бразилски предсједник љевичарског опредјељења и представник радничке класе.
2004. — Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумјесеца саопштила је да је током 2003. у природним катастрофама погинуло 76.806 људи, што је три пута више него у претходној, 2002. години. До пораста људских жртава дошло је због екстремних климатских промјена у свијету.

.

Рођења

1728. — Јамес Цоок, енглески поморац и истраживач († 1779.).
1782. — Ниццоло Паганини, талијански складатељ († 1840.).
1835. — Перо Будмани, хрватски језикословац и лексикограф († 1914.).
1858. — Тхеодоре Роосевелт, амерички политичар и предсједник († 1919.).
1885. — Фрањо Чутура, хрватски књижевник († 1959.).
1896. — Маргарета Петровна Форман, руска балерина, педагогиња, кореографкиња и редатељица († 1970.).
1932. — Сyлвиа Платх, америчка пјесникиња, списатељица романа и новелистица († 1963.).
1957. — Роy Лицхтенстеин, амерички поп умјетник († 1997.).
1957. — Францис Фукуyама, амерички политички филозоф јапанскога подријетла
1957. — Гленн Ходдле, енглески ногометаш и изборник ногометне репрезентације Енглеске.
1967. — Ардиан Кознику, хрватски ногометаш.
1971. — Тхеодорос Загоракис, некадашњи грчки ногометни репрезентативац.
1973. — Семмy Сцхилт, низоземски кицкбоксач и борац мјешовитих борилачких вјештина (Миxед Мартиал Артс, ММА).
1975. — Предраг Дробњак, црногорски и југословенски кошаркаш.
1976. — Царлос Моyà, шпански тенисер.
1979. — Ивица Илиев, српски ногометаш.
1984. — Данијел Субашић, хрватски ногометни репрезентативац.

.

Смрти

1235. — Андрија II., хрватско-угарски краљ.
1430. — Витолд, литавски владар (* 1350.).
1505. — Иван Велики, сакупљач руских земаља (* 1440.).
1553. — Мигуел Сервето, шпањолски лијечник и теолог (* 1509. или 1511.).
1833. — Ђуро Хиџа, хрватски и латински пјесник и преводитељ (* 1752.).
1895. — Алеxандре Думас (син), француски књижевник (* 1824.).
1949. — Анте Тресић Павичић, хрватски књижевник и политичар (* 1867.).
1953. — Иво Кердић, хрватски медаљер и кипар (* 1881.).
1962. — Енрицо Маттеи, италијански демокршћански политичар и привредник (* 1906.).
1980. — Јохн Хасброуцк ван Влецк, амерички физичар и нобеловац.
1985. — Бранко Шпољар, хрватски глумац (* 1914.).
1993. — Славко Златић, хрватски складатељ (* 1910.).
2004. — Пиерре Бéарн, француски књижевник (* 1902.).
2012. — Нада Руждјак, хрватска оперна пјевачица (* 1934.).
2013. — Лоу Реед, амерички глазбеник и текстописац (* 1942.).
2013. — Винко Цоце, хрватски пјевач, тенор (* 1954.).

.

Благдани

Преподобна мати Параскева Света Петка-Петковдан

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар