1730

Ово је чланак о години 1730.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1700-е  1710-е  1720-е  – 1730-е –  1740-е  1750-е  1760-е
Године:	1727 1728 1729 – 1730 – 1731 1732 1733

Устанак Патроне Халила

1730. по календарима

Грегоријански	1730. (MDCCXXX)
Аб урбе цондита	2483.
Исламски	1142–1143.
Ирански	1108–1109.
Хебрејски	5490–5491.
Бизантски	7238–7239.
Коптски	1446–1447.
Хинду календари
• Викрам Самват	1785–1786.
• Схака Самват	1652–1653.
• Кали Yуга	4831–4832.
Кинески
• Континуално	4366–4367.
• 60 година	Yанг Метал Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11730.
Подробније: Календарска ера

Година 1730 (MDCCXXX) била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у четвртак по јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• децембар-јануар - Казашко-џунгарски ратови: Казаси односе победу у Бици за Аńyраqаı код језера Алакол, која је по предању трајала 40 дана. Ове године је и кинески qинговски цар донео одлуку да настави рат са Џунгарима.

Ана, руска царица

• 30. 1. (19. 1. по ј.к.) - Умро руски цар Петар II., чиме је окончана директна мушка лоза Романових. Врховни тајни савет бира Ану, кћи Ивана V. (до 1740). Она потписује "Кондиције", којима даје значајну власт Савету.

• 15. 2. - Магнетска олуја изазива аурору бореалис на ниским географским ширинама.
• 19. 2. - Побуна на ђеновској Корзици: побуњеници заузели Бастију.
• 21. 2. - Умро је папа Бенедикт XIII., конклава за избор новог траје од марта до јула, са многим фракцијама.
• 26. 2. (15. 2. по ј.к.) - Руска царица Ана започиње владавину - одбацује Кондиције и распушта Врховни тајни савет. Важну улогу током њене владавине имају Андреј Остерман и Ернст Бирон, док су Голицини и Долгорукови пали.
• 28. 2. - Витус Беринг се вратио у руску престоницу са прве Камчатске експедиције - потребно је још истраживања, на следећу експедицију креће 1733.

• 9. 3. - Османско-персијски рат: генерал Надер креће из Шираза у успешну Западноперсијску кампању против Османлија. До августа осваја Нахаванд, Хамадан, Керманшах и Табриз.
  • Иначе, Ашраф Хотак, последњи хотакијски владар Персије страдао је у Балучистану, током извлачења из земље.

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 15. 5. - Британски министар вањских послова Цхарлес Тоwнсхенд подноси оставку након чега његов дотадашњи сурадник и пријатељ, а сада велики супарник, премијер Роберт Wалполе преузима потпуни надзор над владом поставши и де фацтом шефом британске владе, односно првим премијером у модерном смислу ријечи.

• 1 - 7. 6. - Црквено-народни сабор у Београду: одбацује се и друга деклараторија, из 1729, којим се сужавају српске повластице.
• 19. 6. - У Вирџинији донесен Закон о инспекцији дувана (то је артикал у Троугаоној трговини).
• 24. 6. - Побуна покупских кметова на имањима препошта (главара) загребачкога Каптола, Гори и Међуречу. Придружили се и бискупски кметови у сусједству, потакнути од крајишника Костајничке и Зринске крајине (упознали су кметове између Купе и Петрове горе са регуламентом Костајничке капетаније из 1728.) - скршени војском сљедеће године.
• 27 - 28. 6. - Француски морепловац Алпхонсе де Понтевез присвојио за Француску атоле Алпхонсе и Ст. Франçоис у сејшелским Вањским отоцима.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 8. 7. - Разоран земљотрес и цунами погодили Валпараíсо и средњи Чиле. Број жртава је мали захваљујући претходном удару.

Клемент XII.

• 12. 7. - Кардинал Лорензо Цорсини (78), префект Апостолске сигнатуре, изабран је за папу под именом Клемент XII. (до 1740). Први задатак му је опоравак финансија Свете столице.

• 5. 8. - Пруски крунски принц Фридрик је покушао са пријатељем побјећи у Енглеску - откривени су, пријатељ је погубљен, Фридрик је затворен одн. конфиниран до 1732.
• 7. 8. (27. 7. по ј.к.) - Умро Митрополит београдски Мојсије, наследиће га Вићентије Јовановић (1731-37).
• 12. 8. - Персијски генерал Надер је освојио Табриз од Османлија - западна Персија је поново под иранском влашћу. Али, Надер мора кренути на североисток Ирана, где Афганци опседају Машхад.
• 25. 8. - Протестанткиња Марие Дуранд је затворена на југу Француске у Аигуес-Мортес, до 1768.

• 1. 9. - На канарском отоку Ланзароте почиње период вулканизма, у коме ће до 1736. настати 32 вулкана и четвртина отока бити прекривена лавом.
• 3. 9. - Сардински краљ Виктор Амадеус II абдицирао пошто се морганатски оженио љубавницом Анном Цаналис ди Цумиана, наслеђује га син Карло Емануел III (до 1773). Виктор А. се покушао вратити на престо 1731. али је ухапшен.
• 14. 9. - Умро господар Влашке Никола Маврокордат, наслеђује га син Константин Маврокордат који је до смрти 1769. шест пута кнез Влашке и четири пута Молдавије. Већ у октобру га замењује Михај Раковица (до 1731).
• септембар - Католички бискуп у Београду Антон гроф Тхурн-Валсассина је добио једну бившу џамију за цркву; ове године су у граду постављена још четворица каноника.
• 19. 9. - Умро етиопски цар Бакаффа, наслеђује га малолетни син Иyасу II (до 1755), царица-мајка Ментеwаб је намесница.
• 30. 9. - Обновљена је руско-пруска алијанса (до новог уговора 1740).

Махмуд I

• 30. 9. - 2. 10. - Устанак Патроне Халила у Цариграду током кога јањичари на челу са Патроном Халилом османског султана Ахмеда III присиљавају на абдикацију у корист његовог нећака Махмуда I (до 1754).
  • Задављен је велики везир Ибрахим-паша Новошехерлија, завршен је Период лала. Уништена су многа лепа здања која су побуњеници сматрали декадентним.
  • Буна у Цариграду подстиче нереде и у унутрашњости Царства.
• септембар-октобар - Побуна на спахилуку Пакрац грофа Имбсена - славонски командант ген. Локатели прво истражује а затим гуши побуну.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 12. 10. - Умро је Фредерик IV, краљ Данске и Норвешке; наслеђује га син Кристијан VI (до 1746).
• 22. 10. - У Русији довршена изградња Ладошког канала којим су се спојиле ријеке Нева и Свир.
• 23. 10. - Проглашење парохије се сматра почетком историје аргентинског града Паранá.
• октобар/новембар - Цресапов рат: почиње оружани сукоб између Пеннсyлваније и Марyланда око спорног подручја - оружана фаза до 1738, спор решен 1767. повлачењем Масон–Диxонове линије.
• 25. 11. - Махмуд I даје погубити Патрону Халила и 7000 његових присташа, помогли су му кримски кан, муфтије и јаничарски ага.

• 22. 12. - На Корзици су изабрани генерали нације - прекид са Ђеновом.

Кроз годину

Цаналетто: "Повратак Буцинтора"

Цаналетто: "Улаз у Велики канал", ца. 1730

• Период рококо, 1730-те - '60-те.
• Обновљена Стара православна црква у Сарајеву.
• У Комоговини рађене двери за цркву у Обљају.
• Гради се црква фрањевачког самостана у Суботици.
• Мирко Вујић из Петроварадинског Шанца покреће борбу против злостављачких коморских арендатора, али ће провести четири године у тамници.
• Печујско-мохачко-сигетска епископија спојена са Будимском - барањски Срби се осећају све слабије.
• Из Цариграда у Ниш послато 20 великих и лаких тврђавских топова.
• Јохн Хадлеy је пронашао октант (ових година још неколико људи је направило тај инструмент).
• Маттхеw Тиндал: Цхристианитy ас олд ас тхе Цреатион, утјецајно деистичко дјело.

Рођења

• 10. 3. - Вићентије Јовановић Видак, карловачки митрополит († 1780)
• ца. 16. 4. - Хенрy Цлинтон, британски командант у Северној Америци († 1795)
• 23. 4. - Јоаким Стулли, дубровачки лексикограф († 1817)
• 13. 5. - Лорд Роцкингхам, британски политичар и премијер († 1782)
• 26. 6. - Цхарлес Мессиер, астроном († 1817)
• 12. 7. - Јосиах Wедгwоод, оснивач керамичке фирме († 1795)
• 27. 8. - Јоханн Георг Хаманн, филозоф († 1788)
• 17. 9. - Фриедрицх Wилхелм вон Стеубен, амерички генерал († 1794)
• 24. 11. - Александар Суворов, руски генералисумус († 1800)
• Кирил Живковић, пакрачки епископ († 1807)
• Јамес Цхристие, оснивач аукцијске куће († 1803)
• после 1730 - Јован Апостоловић, први Србин доктор медицине († 1770)

Смрти

• 29. 1. - Петар II., руски цар (* 1715)
• 12. 2. - Луца Царлеваријс, пионир венецијанских ведута (* 1663)
• 21. 2. - Бенедикт XIII., папа (* 1649)
• 20. 3. - Адриенне Лецоувреур, глумица (* 1692)
• 22. 3. - Бенедетто Пампхили, кардинал, покровитељ уметности (* 1653)
• 7. 7. - Оливиер Левассеур, пират (* 1688-90)
• 10. 8. - Сéбастиен де Броссард, композитор, музички теоретичар (* 1655)
• 12. 10. - Фредерик IV, краљ Данске и Норвешке (* 1671)
• 16. 10. - Антоине де ла Мотхе Цадиллац, истраживач Америке (* 1658)
• 23. 10. - Анне Олдфиелд, глумица (* 1683)
• 30. 10. - Недîм, османски песник (* ца. 1681)
• 1. 11. - Луиги Фердинандо Марсили, војник, научник (* 1658)

Референце

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

Вањске повезнице

1730 на Wикимедијиној остави