1530

Ово је чланак о години 1530.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	15. вијек – 16. вијек – 17. вијек
Деценија:	1500-е  1510-е  1520-е  – 1530-е –  1540-е  1550-е  1560-е
Године:	1527 1528 1529 – 1530 – 1531 1532 1533

Бегова џамија

1530. по календарима

Грегоријански	1530. (MDXXX)
Аб урбе цондита	2283.
Исламски	936–937.
Ирански	908–909.
Хебрејски	5290–5291.
Бизантски	7038–7039.
Коптски	1246–1247.
Хинду календари
• Викрам Самват	1585–1586.
• Схака Самват	1452–1453.
• Кали Yуга	4631–4632.
Кинески
• Континуално	4166–4167.
• 60 година	Yанг Метал Тигар (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11530.
Подробније: Календарска ера

Година 1530 (MDXXX) била је редовна година која почиње у суботу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).

Догађаји

• вељача - Турци упадају у Кочевје и у (јужну) Хрватску (Запољини Славонци су у споразуму са Турцима).
• 22. и 24. 2. - Папа Клемент VII. крунисао Карла за краља Италије и за светог римског цара у Болоњи (последња папска крунидба).

• ожујак? - Иван Кацијанер постаје главни капетан краљевске војске на хрватској и славонској крајини (ове године без ефекта).

• 8. 4. - Цар уздигао маркгрофа Мантове Федерица II. Гонзагу у ранг војводе.

• 3. 5. (8. 5.?) - Умро Угарски Палатин Стјепан VII. Бáтхорy (тек 1550-тих га наслеђује Тома Нáдасдy).

• јун - Влад VI Îнецатул нови војвода Влашке (до 1532).
• 25. 6. - На Аугсбуршком Реицхстагу представљена Цонфессио Аугустана тј. Аугсбуршка конфесија, главна исповест вере Лутеранске цркве.

• српањ, концем - Појачање грађанског рата у Славонији.

• 3. 8. - Рат Коњачке лиге: битка код Гавинане је одлучујућа царска победа над фирентинском војском, град се предаје тједан касније, враћа се власт Медиција (Алессандро).
• 24. 8. - Вук Франкапан Брињски држи говор на Аугсбуршком рајхстагу, којим позива на помоћ Хрватској.

• септембар - Немац Николаус Федерманн истражује северни басен Ориноца.

• 8. 10. - Примирје у Славонији између Фердинандове и Запољине странке.

+ Велика поплава у Риму, 3.000 мртвих.

• 26. 10. - После седам година потуцања витезови Хоспиталери добили Малту од цара Карла, након чега чега ће постати познати као Малтешки витезови; такође су добили и либијски град Триполи.

• јесен - Прва ускочка колонија у Жумберку (током године прва већа сеоба из Босне у Хрватску, од 50 кућа); колонизација почиње и у Белој крајини.

• 5. 11. - Поплава светог Феликса погађа делове Фландрије и Зееланда.
• 7. 11. - Никола Јуришић и Јосип Ламберг у посланству пред султаном у Цариграду.

• 3. 12. - Мартим Афонсо де Соуса кренуо из Лисабона са четири брода како би ојачао португалски посед у Бразилу, коме прете Французи и Холанђани.
• 26. 12. - Хумаyун постаје други могулски цар (до 1540).

Током/тијеком године

• Мали рат у Угарској: аустријске снаге заузеле Естергом, неуспешно опседају Запољин Будим (Павле Бакић и Радослав Челник су с Фердинандом, а Петар Овчаревић са Запољом и Турцима).
• Смедеревски епископ Павле објавио отцепљење српске цркве од (грчке) Охридске архиепископије.
• Бенедикт Курипечич је члан Фердинандовог посланства султану Сулејману.
  • Бележи да Босна опушћује због епидемија и исељавања, мада има досељавања из Србије и да се становништво жали на нове намете који су покварили раније стање.
  • Забелешке о становништву: источно од Сарајева преовлађују Срби, а да осим "правих Турака" у доњој Босни има и "старосједиоца Босанаца римокршћанске вјере"; између Бање Луке и Кључа спомиње влашке овчаре.
• 1523-1530 - Прилив православног становништва у Далмацију, подигнуте многе цркве.
• 1530-1570 - Власи се досељавају у северозападну Босну из источне Херцеговине, западне Црне Горе и југозападне Србије.
• Лодовицо Гритти постављен за турског намесника у Мађарској (до 1534).
• Основан Цоллèге де Франце.
• Фрацасторова епска поема Сyпхилис сиве морбус галлицус ("Сифилис или француска болест") извор је назива за ту болест.
• Фердинанд I потврдио градски статут Ријеке.
• 1530-31 - Подигнута Бегова џамија у Сарајеву.

Рођења

• 25. 8. - Иван IV Грозни, први руски цар († 1584)
• Сабо Бобаљевић, дубровачки аристократа и књижевник († 1585)
• ца. Старина Новак, хајдук и војсковођа († 1601)
• ца. Ференц Форгáцх, варадински бискуп († 1577)
• 1530-35 - Шимун Будинић, књижевник († 1600)

Смрти

• Станиша (Скендер-бег) Црнојевић, црногорски санџак-бег (* 1457)
• 3. 5. - Стјепан VII. Бáтхорy, Угарски Палатин
• 26. 12. - Бабур, оснивач Могулског царства (* 1483)
• ца. Мила Гојсалић, хрватска мученица

Референце

• Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)
• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959