1055.
Изглед
- Ово је чланак о години 1055.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 10. вијек – 11. вијек – 12. вијек |
Деценија: | 1020-е 1030-е 1040-е – 1050-е – 1060-е 1070-е 1080-е |
Године: | 1052 1053 1054 – 1055 – 1056 1057 1058 |
Грегоријански | 1055.. (MLV) |
Аб урбе цондита | 1808. |
Исламски | 446–447. |
Ирански | 433–434. |
Хебрејски | 4815–4816. |
Бизантски | 6563–6564. |
Коптски | 771–772. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1110–1111. |
• Схака Самват | 977–978. |
• Кали Yуга | 4156–4157. |
Кинески | |
• Континуално | 3691–3692. |
• 60 година | Yин Дрво Коза (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11055. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1055. (MLV) била је редовна година која почиње у недјељу у јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 11. 1. – Теодора постаје царица Бизантског Царства, једина која је непосредно владала са титулом.
- 13. 4. – Виктор II насљеђује Лава IX као 153. папа.
- Краљ Фердинанд I од Кастиље започиње поход против ал-Андалуса те заузима Сеиу од кршћанских савезника муслиманских таифа.[1] Настојећи консолидирати јужну границу својих посједа, у опустошени град Замора досељава дио својих кантабријских (монтаñесес) поданика.
- У кинеској провинцији Хебеи довршена изградња Лиаоди пагоде, која се 84 м висине представља највишу пагоду саграђену у кинеској хисторији.
- Мађарски краљ Андрáс (Андрија) I на сјеверној обали Балатонског језера доноси повељу о оснивању опатије Тиханy; то је најстарији сачувани запис на мађарском језику.
- Алморавиди заузимају Аоудагхост (у данашњој Мауританији).
- 24. 10. – Ралпх Плахи је поражен у сукобу са Велшанима.
- 18. 12. – Турци Селџуци заузимају Багдад при чему је заробљен бујидски емир Ал-Малик ал-Рахим.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]- 11. 1. – Константин IX Мономах, цар Источног Римског Царства
- 26. 5. – Маркгроф Адалберт од Аустрије
- Принцеза Года од Енглеске
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Пицард, Цхристопхе (2000). Ле Португал мусулман (ВИИИе-XИИИе сиèцле. L'Оццидент д'ал-Андалус соус доминатион исламиqуе. Парис: Маисоннеуве & Ларосе. стр. 109. ИСБН 2-7068-1398-9.