Берлин

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Берлин
Берлин Тиергартен и Митте
Берлин Тиергартен и Митте
Берлин Тиергартен и Митте
Застава
Застава		 Грб
Грб
Координате: 52°31′Н 13°24′Е / 52.517°Н 13.400°Е / 52.517; 13.400
Држава  Њемачка
Власт
 - градоначелник Франзиска Гиффеy (СПД)
Површина
 - Укупна 891.85 км²
Висина 34
Становништво (2020.)
 - Урбано подручје 3.769.495[1]
 - Урбана густоћа 3.809 стан./км²
 - Подручје утјецаја 6.000.000
Временска зона УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број 10001 - 14199
Позивни број 030
Службена страница www.берлин.де
Карта
Берлин на мапи Њемачке
Берлин
Берлин
цласс=нотпагеимаге|
Берлин на карти Њемачке

Берлин (/бəрˈлɪн/) највећи је и главни град Немачке са 3.769.495 становника (31. 12. 2020.)[2] Пре Другог светског рата имао је 4.5 милиона. Берлин је други по реду највећи град Еуропске уније после Лондона.[3][4][5][6] Од 1949. до 1990. био је подељен на Источни Берлин и Западни Берлин.

Берлин је смештен на рекама Шпреји и Хафел на североистоку Немачке.[7] Берлин је једна од 16 немачких држава, и са свих страна је окружен државом Бранденбург.

Клима

[уреди | уреди извор]
Предграђа Берлина су покривена шумом и бројним језерима.

Према Кепеновој класификацији климата Берлин има умереноконтиненталну климу.

Лета су топла са средњом максималном температуром између 22 и 25 °Ц, и средњом минималном темературом у интервалу од 12 до 14 °Ц, док су зиме хладне са просечном највишом температуром од 4 °Ц и просечном најнижом температуром имеђу -2 и 0 °Ц. Пролеће и јесен су обично прохладни. Центар Берлина поседује своју микроклиму, јер зграде задржавају топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4 °Ц веће од температура у приградским областима.

Киша пада равномерно током целе године, а годишњи просек падавина је 570 мм. Иако лаке снежне падавине обично трају од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Међутим, зима 2009/2010. је била изузетак, јер је снежни покривач био присутан од краја децембра до почетка марта.[8]

Климатолошки медијани за Берлин
Мјесец јан-сиј феб-вељ мар-ожу апр-тра мај-сви јун-лип јул-срп ауг-кол сеп-руј окт-лис нов-сту дец-про година
Апсолутни максимум (°Ц) 15,2 18,6 25,1 30,9 33,2 35,0 37,2 37,9 34,2 27,5 19,5 15,7 37,9
Средњи максимум (°Ц) 2,9 4,2 8,5 13,2 18,9 21,6 23,7 23,6 18,8 13,4 7,1 4,4 13,4
Средњи минимум (°Ц) −1,9 −1,5 −1,3 4,2 9,0 12,3 14,3 14,1 10,6 6,4 2,2 −0,4 5,7
Апсолутни минимум (°Ц) −21,0 −26,0 −16,5 −6,7 −2,9 0,8 5,4 4,7 −0,5 −9,6 −16,1 −20,2 −26,0
Преципитација (мм) 42 33 41 37 54 69 56 58 45 37 44 55 571
Извор: Wорлд Wеатхер, Погода и Климат


Политика Берлина

[уреди | уреди извор]

Држава

[уреди | уреди извор]

Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990, и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена).

Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949, али је био ослоњен на западне војне завезника, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949 до 1990, што је било противно договору четири највеће силе.

Берлином управља Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Клаусу Воверајту (СПД).

Градски и државни парламент се назива “Абгеорднетенхаус“ или кућа представника грађана.

Берлинске општине (Безирке)

Градске општине

[уреди | уреди извор]
Главни чланак Општине Берлина.

Берлин је подељен на 12 општина.

Свака свака општина има владу (Безирксамт), која се састоји од пет министара и председника вароши.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први досељеници

[уреди | уреди извор]

Око 720. године два Словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Коперник, населили су се Шпревани.

Хевелери су основали друго место поред реке Хавел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Брлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Коперник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.

Берлин и Келн

[уреди | уреди извор]

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Кулна, на обе стране реке Шпреје, у данашњој вароши Мите (Митте – средина). Кулн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Нажалост, градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена.[9][10]

Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Хансеу. Нихово јединство трајало је око 400 година, све док се Кулн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихштад.

Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаивиртелу поред Ратаус Ротес (општина Ротес) и Клоштеркирхе (Клоштер цркве) поред Александарплаца.

Унтер ден Линтен, општина Мите

Урбанизам између 15. и 17. века

[уреди | уреди извор]

Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од 1443. до 1451. У то време Берлин-Кулн је имао око осам хиљада становника. 1576. бубонска куга је убила око 4000 људи у граду.

Током Тридесетогодишњег рата (1618-1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000.

Године 1640. Фридрих Вилиам преузео је власт у у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град.

Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка Тиргартен и Палате 1647. године. Булевар је назван Унтер ден Линтен.

Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпре - на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688. Фридрихштад је изграђен и насељен.

Прусија

[уреди | уреди извор]

18. јануара 1701, Фредерик III је крунисан као Краљ Фредерик први од Прусије, који је Берлин прогласио за главни град Прусије.

1709, Берлин-Кулн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.

Вајмарска Република и Трећи Рајх

[уреди | уреди извор]

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у двадесетом веку. Исто тако, био је седиште Пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког Царства (1871). Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету. Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина.

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250м висока и седам пута већа о Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 метара а дугачка 56 км. На другом крају, требала је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродом Темпелоф.

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета не неколико места у граду. Хитлерова Канцеларија Рајха је уништена од стране Совјета, а остаци су послузили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептауер парку у Берлину.

Подељени град

[уреди | уреди извор]

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био уништен 70% захваљујући савезничким бомбардовањем и уличним борбама. Због тога назван је „Временском нулом“ што је значило нови почетак за град. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника, Лондонским протоколом (1944):[11]

Берлин је био смештен у сред совјетске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 24. јуна 1948. отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снабдевали тзв. ваздушним лифтом (дие Луфтбрüцке), назван од стране Берлинаца.

Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана из Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западне Немачке је формирана 23. маја 1949. из америчких, британских, и француских зона, главни град је био у Бонну. 13. августа 1961. направљен је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке.

Шездесетих година двадесетог века, Берлин је био центар европских студентских протеста.

Преуређење

[уреди | уреди извор]

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. Током Немачког реуједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да се главни град Немачке Бон, пресели у Берлин. Берлин је поново постао главни град Немачке. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.[12]

Туристичке атракције

[уреди | уреди извор]
Потсдамер Плац
Бранденбуршка капија (јун 2003.)
Рајхстаг (лето 2000.)

Знаменитости модерног Берлина

[уреди | уреди извор]

Обележја и симболи

[уреди | уреди извор]

Најпознатија грађевина у свету а истовремено и обележје Берлина је Бранденбуршка Капија. Друге грађевине познате изван Немачке су Рајхстаг, Телевизијски торањ и Колона Победе. Симбол на грбу Берлина је медвед. Берлински медведи-другари Буддy Беарс који су били креирани 2001-ве године важе данас као неофицијелни симбол модерног, отвореног Берлина, који, како је Бан ки-Мон рекао ’’у свету преносе поруку хармоније и мира’’.

Зоолошки вртови

[уреди | уреди извор]
Берлински зоолошки врт поседује више од 13.000 животиња.[13]

Берлински зоолошки врт, старији од два зоо-врта, смештен у центру града, је основан 1844. године,[14] и данас се сматра за најбогатију збирку различитих живих врста на свету.[15][16] Између осталог, био је дом поларном медведу Кнуту,[17] који је у њему и рођен, децембра 2006.[18]

Други берлински зоо-врт, Тирпарк Фридрихсфелде, основан 1955. године у парку историјског замка Фридрихсфелде у предграђу Лихтенберга, је, по својој површини, највећи зоолошки врт у Европи. У односу на Берлински зоолошки врт поседује већу збирку рептила.

Остале интересантне грађевине(недоступне јавности)

[уреди | уреди извор]

Универзитет

[уреди | уреди извор]

Универзитет примењених наука

[уреди | уреди извор]

Култура

[уреди | уреди извор]

Музеји

[уреди | уреди извор]

Позоришта

[уреди | уреди извор]
  • Сцхаубüхне [30]
  • Волксбüхне [31]
  • Немачко народно позориште [32]
  • Берлински ансамбл [33]
  • Западно позориште [34]
  • Грипс-позориште
  • Позориште Максим Горки [35]
  • Ренесансно позориште
  • Фриедрицхстадт-Паласт [36]

Опере

[уреди | уреди извор]

Клубови

[уреди | уреди извор]

Транспорт

[уреди | уреди извор]

Јавни градски саобраћај

[уреди | уреди извор]
  • У-Бахн, (У-воз) – систем подземног метроа
  • С-Бахн, (С-воз) - првенстваено надземни метро систем
Погледајте Берлински метро

Аеродроми

[уреди | уреди извор]

Луке

[уреди | уреди извор]
  • Wестхафен (Западна лука) – највећа лука у Берлину 173000 квадратних метара, за пшеницу и тешка добра.
  • Сüдхафен (Јужна лука) – површине од око 103000 метара квадратних, за пшеницу и тешка добра.
  • Берлин Остхафен (Источна лука) – површине 57500 метара квадратних, и даље у употреби, али је део под реконструкцијом.
  • Хафен Берлин Неукöллн (Лука Нојкелн) – са само 19000 метара квадратних, намања лука, за грађевинске материјале.

Организација спортских манифестација

[уреди | уреди извор]
  • Берлин је био домаћин Летњих Олимпијских игара 1936. године.
  • Берлин ће учествовати у организацији Светског првентства у фудбалу 2006.
  • Берлин ће 2890. организовати светско првентство у атлетици.

Рекли су...

[уреди | уреди извор]

"Берлин ист арм, абер сеxy." ("Берлин је сиромашан али секси.")
(Клаус Воверајт, Градоначеник, у телевизијском интервјуу, 2004)

"Ицх бин еин Берлинер." ("Ја сам Берлинац")
(Џон Ф. Кенеди, Председник САД, 1963. током посете Берлину)

"Ихр Вöлкер дер Wелт ... сцхаут ауф диесе Стадт!" ("Грађани света ... погледајте овај град!")
(Ернст Ројтер, Градоначелник, током Берлинске блокаде, 1948.)

"Ицх хаб ноцх еинен Коффер ин Берлин" ("Ја и даље држим кофер у Берлину")
(Марлен Дитрих, глумица и певачица рођена 1901. у Берлину-Шенеберг)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ цитyпопулатион.де qуотинг Федерал Статистицс Оффице. „Германy: Урбан Ареас”. Архивирано из оригинала на датум 2020-06-03. Приступљено 2021-01-28. 
  2. ↑ ИНСЕЕ. „Популатион дес виллес ет унитéс урбаинес де плус де 1 миллион д'хабитантс де л'Унион еуропéенне” (Френцх). Приступљено 17 Аугуст 2008. 
  3. ↑ „Датен унд Фактен Хауптстадтрегион”. Берлин-Бранденбург.де. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-29. Приступљено 10 Фебруарy 2013. 
  4. ↑ „Инитиативкреис Еуропäисцхе Метрополрегионен ин Деутсцхланд: Берлин-Бранденбург”. Деутсцхе-метрополрегионен.орг. Приступљено 10 Фебруарy 2013. 
  5. ↑ „ПоwерПоинт-Прäсентатион” (ПДФ). Архивирано из оригинала на датум 2012-09-09. Приступљено 12 Марцх 2013. 
  6. ↑ „Цитy Профилес Берлин”. Урбан Аудит. Приступљено 20 Аугуст 2008. 
  7. ↑ Грен Берлин. Приступљено 9 Оцтобер 2009. 
  8. ↑ „Цлимате фигурес”. Wорлд Wеатхер Информатион Сервице. Приступљено 10. 4. 2011. 
  9. ↑ „Доцументс оф Герман Унифицатион, 1848–1871”. Модерн Хисторy Соурцебоок. Архивирано из оригинала на датум 2014-08-14. Приступљено 18 Аугуст 2008. 
  10. ↑ „Топограпхиес оф Цласс: Модерн Арцхитецтуре анд Масс Социетy ин Wеимар Берлин (Социал Хисторy, Популар Цултуре, анд Политицс ин Германy).”. www.х-нет.орг. Приступљено 9 Оцтобер 2009. 
  11. ↑ „Берлин Wалл”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 18 Аугуст 2008. 
  12. ↑ „Германy - Ембассиес анд Цонсулатес”. ембассyпагес.цом. Приступљено 23 Аугуст 2014. 
  13. ↑ Портер & Принце 2003: стр. 117
  14. ↑ Портер & Принце 2003: стр. 117
  15. ↑ „Зоологисцхер Гартен унд Зоо-Аqуариум Берлин (Берлин Зоо)”. www.гоодзоос.цом. Приступљено 17. 9. 2010. 
  16. ↑ „Зоологисцхер Гартен Берлин”. www.зоо-инфос.де. Приступљено 17. 9. 2010. 
  17. ↑ Мооре, Тристана (23. 3. 2007.). „Бабy беар бецомес медиа стар”. ББЦ Неwс. Приступљено 17. 9. 2010. 
  18. ↑ Боyес, Рогер (13. 12. 2007.). „Берлин Зоо цуллс цреатор оф тхе цулт оф Кнут”. Тхе Тимес (Лондон). Приступљено 17. 9. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Цхандлер, Тертиус (1987). Фоур Тхоусанд Yеарс оф Урбан Гроwтх: Ан Хисторицал Ценсус. Едwин Меллен Пр. ИСБН 0-88946-207-0. 
  • Гилл, Антон (1993). А Данце Бетwеен Фламес: Берлин Бетwеен тхе Wарс. Јохн Мурраy. ИСБН 0-7195-4986-8. 
  • Гросс, Леонард (1999). Тхе Ласт Јеwс ин Берлин. Царролл & Граф Публисхерс. ИСБН 0-7867-0687-2. 
  • Ларге, Давид Цлаy (2001). Берлин. Басиц Боокс. ИСБН 0-465-02632-X. 
  • Реад, Антхонy; Давид Фисхер (1994). Берлин Рисинг: Биограпхy оф а Цитy. W.W. Нортон. ИСБН 0-393-03606-5. 
  • Риббе, Wолфганг (2002). Гесцхицхте Берлинс. Бwв – Берлинер Wиссенсцхафтс-Верлаг. ИСБН 3-8305-0166-8. 
  • Ротх, Јосепх (2004). Wхат I Саw: Репортс фром Берлин 1920–33. Гранта Боокс. ИСБН 1-86207-636-7. 
  • Таyлор, Фредерицк (2007). Тхе Берлин Wалл: 13 Аугуст 1961 – 9 Новембер 1989. Блоомсбурy Публисхинг. ИСБН 0-06-078614-0. 
  • Мацлеан, Рорy (2014). Берлин: Имагине а Цитy. Wеиденфелд & Ницолсон. ИСБН 978-0-297-84803-5. 
  • Удо Арнолд: Преуßен унд Берлин. Лüнебург 1981.
  • Хорст Босетзкy, Јан Еик: Дас Берлин-Леxикон. Јарон Верлаг, Берлин 1998, ИСБН 3-932202-57-0.
  • Мицхаел Биенерт: Литерарисцхес Берлин: 100 Дицхтер, Сцхрифтстеллер унд Публизистен ; Wохнорте, Wиркен унд Wерке, 3. Ауфл., Верлаг Јена 1800, Берлин 2013, ИСБН 978-3-931911-18-8.
  • Јацоб Хеин: Гебрауцхсанwеисунг фüр Берлин. Воллстäндиг üберарбеитете Неуаусгабе. Пипер, Мüнцхен 2009, ИСБН 978-3-492-27576-7.
  • Јоацхим Херрманн у. а. (Хрсг.): Берлин. Ергебниссе дер хеиматкундлицхен Бестандсауфнахме. 1. Ауфлаге 1987, Академие-Верлаг Берлин, Доппел-Банд 49/50 дер Реихе Wерте дер деутсцхен Хеимат, ИСБН 3-05-000379-0.
  • Диетер Хоффманн-Аxтхелм: Остен Wестен Митте – Спазиергäнге дурцх дас неуере Берлин. едитион.фотоТАПЕТА, Берлин 2011, ИСБН 978-3-940524-14-0.
  • Стефан Крäтке: Берлин – Стадт им Глобалисиерунгспрозесс. Ин: Геограпхисцхе Рундсцхау. 56 (4), 2004, ИССН 0016-7460, С. 20–25.
  • Курт Помплун: Берлинер Хäусер – Гесцхицхте у. Гесцхицхтен, 2. Ауфл., Хесслинг, Берлин (1975), Берлинер Калеидоскоп; Бд. 14, ИСБН 3-7769-0119-5.
  • Wолфганг Риббе (Хрсг.): Гесцхицхте Берлинс. 2 Бäнде. 3. Ауфлаге. Берлин 2002. (Верöффентлицхунген дер Хисторисцхен Коммиссион зу Берлин, Стандардwерк анлäсслицх дес 750. Јубилäумс вон Берлин)
  • Јутта Росенкранз (Хрсг.): Берлин им Гедицхт – Гедицхте аус 250 Јахрен, 2. Ауфл., Хусум Друцк у. Верлагсгеселлсцхафт мбХ у. Цо. КГ, Хусум 2006, ИСБН 3-89876-264-5.
  • Сусанне Стеммлер, Свен Арнолд (Хрсг.): Неw Yорк – Берлин, Културен ин дер Стадт. Wаллстеин, 2008, ИСБН 978-3-8353-0328-7.
  • Е. Р. Удерстäдт: Берлин – wие ес нур wениге кеннен, мит Зеицхнунген вон Курт Сцхулзе, Норддеутсцхе Буцхдруцкереи унд Верлагсансталт А.Г., Берлин 1930 (мит виелен Воркриегс-Фотографиен)
  • Реимер Wулф (Фотос), Карл Кесслер (Теxте): Üбер ден Дäцхерн дес Неуен Берлин, Луфтауфнахмен-Документатион, 200 С., Хербиг, Мüнцхен 2004, ИСБН 3-7766-2403-5.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]

Напомена:
Чланак је са Википедије на енглеском језику превео корисник Покрајац и због тога се у њему могу наћи евентуалне стилске и граматичке грешке.

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Berlin&oldid=41880497”