Прометазин
| |||
| Клинички подаци | |||
|---|---|---|---|
| Робне марке | Аллерган, Апробит, Авомине, Димапп | ||
| АХФС/Другс.цом | Монографија | ||
| Идентификатори | |||
| ЦАС број | 60-87-7 | ||
| АТЦ код | Д04АА10 , Р06АД05 | ||
| ПубЦхем[1][2] | 4927 | ||
| ДругБанк | ДБ01069 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 4758 | ||
| КЕГГ[4] | Ц07404 
| ||
| ЦхЕБИ | ЦХЕБИ:8461
| ||
| ЦхЕМБЛ[5] | ЦХЕМБЛ643
| ||
| Хемијски подаци | |||
| Формула | C17Х20Н2С | ||
| Мол. маса | 284,419 | ||
| СМИЛЕС | еМолекули & ПубХем | ||
| |||
| Физички подаци | |||
| Тачка топљења | 60 °Ц (140 °Ф) | ||
| Тачка кључања | 190 °Ц (374 °Ф) | ||
| Фармакокинетички подаци | |||
| Полувреме елиминације | 16-19 х | ||
| Излучивање | Ренално | ||
| Фармакоинформациони подаци | |||
| Трудноћа | ? | ||
| Правни статус | |||
| Начин примене | Топикално, интрамаскуларно, интравенозно, орално | ||
Прометазин је органско једињење, које садржи 17 атома угљеника и има молекулску масу од 284,419 Да.[6][7][8]
Особине
[уреди | уреди извор]| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 3 |
| Број донора водоника | 0 |
| Број ротационих веза | 3 |
| Партициони коефицијент[9] (АЛогП) | 4,4 |
| Растворљивост[10] (логС, лог(мол/L)) | -3,8 |
| Поларна површина[11] (ПСА, Å2) | 31,8 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Петерс РЈ Јр, Келдер СХ, Маркхам CM, Yацоубиан ГС Јр, Петерс ЛА, Еллис А: Белиефс анд социал нормс абоут цодеине анд прометхазине хyдроцхлориде цоугх сyруп (ЦПХЦС) онсет анд перцеивед аддицтион амонг урбан Хоустониан адолесцентс: ан аддицтион тренд ин тхе цитy оф леан. Ј Друг Едуц. 2003;33(4):415-25. ПМИД 15237866
- ↑ Кноx C, Лаw V, Јеwисон Т, Лиу П, Лy С, Фролкис А, Пон А, Банцо К, Мак C, Невеу V, Дјоумбоу Y, Еиснер Р, Гуо АЦ, Wисхарт ДС (2011). „ДругБанк 3.0: а цомпрехенсиве ресоурце фор омицс ресеарцх он другс”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 39 (Датабасе иссуе): Д1035-41. ДОИ:10.1093/nar/gkq1126. ПМЦ 3013709. ПМИД 21059682.
- ↑ Давид С. Wисхарт, Цраиг Кноx, Ан Цхи Гуо, Деан Цхенг, Савита Схривастава, Дан Тзур, Бијаyа Гаутам, анд Муртаза Хассанали (2008). „ДругБанк: а кноwледгебасе фор другс, друг ацтионс анд друг таргетс”. Нуцлеиц Ацидс Рес 36 (Датабасе иссуе): Д901-6. ДОИ:10.1093/nar/gkm958. ПМЦ 2238889. ПМИД 18048412.
- ↑ Гхосе, А.К., Висwанадхан V.Н., анд Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А 102: 3762-3772. ДОИ:10.1021/jp980230o.
- ↑ Тетко IV, Танцхук ВY, Касхева ТН, Вилла АЕ. (2001). „Естиматион оф Аqуеоус Солубилитy оф Цхемицал Цомпоундс Усинг Е-Стате Индицес”. Цхем Инф. Цомпут. Сци. 41: 1488-1493. ДОИ:10.1021/ci000392t. ПМИД 11749573.
- ↑ Ертл П., Рохде Б., Селзер П. (2000). „Фаст цалцулатион оф молецулар полар сурфаце ареа ас а сум оф фрагмент басед цонтрибутионс анд итс апплицатион то тхе предицтион оф друг транспорт пропертиес”. Ј. Мед. Цхем. 43: 3714-3717. ДОИ:10.1021/jm000942e. ПМИД 11020286.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ. (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ДОИ:10.1036/0071422803. ИСБН 0-07-135469-7.
- Тхомас L. Лемке, Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6 изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0-7817-6879-9.
