Гана
Уколико сте тражили кантон у Француској, видите чланак Кантон Гана.Република Гана Републиц оф Гхана | |
|---|---|
| Гесло: Фреедом анд Јустице (сх. Слобода и правда) | |
| Химна: "Год Блесс Оур Хомеланд Гхана" | |
.svg) | |
| Главни град и највећи град | Аццра |
| Службени језици | енглески |
| Влада | Република |
| Нана Акуфо-Аддо | |
| Махамуду Баwумиа | |
| Легислатура | Парламент |
| Независност | |
• Проглашена | 6. ожујка 1957. |
• Република | 1. српња 1960. |
• Устав | 28. травња 1992. |
| Површина | |
• Укупно | 238.535 км2 (81.) |
• Воде (%) | 4.61 |
| Становништво | |
• Процјена за 2010. | 24,200,000 |
• Густоћа | 101.5 /км2 (103.) |
| БДП (ППП) | процјена за 2013. |
• Укупно | $90 млрд. |
• Пер цапита | $3,501 |
| БДП (номинални) | процјена за 2013. |
• Укупно | $43 млрд. |
• Пер цапита | $1,670 |
| ХДИ (2013) | 0.558 средњи (135.) |
| Валута | гански цеди (ГХС) |
| Временска зона | УТЦ+0 (ГМТ) |
| Позивни број | +233 |
| Веб-домена | .гх |
Гана (енгл. Гхана [ˈɡɑːнə]; службено Република Гана, енгл. Републиц оф Гхана), држава у западној Африци, која на југу излази на Гвинејски заљев, дио Атлантског оцеана, а са запада граничи са Обалом Слоноваче, на сјеверу с Буркином Фасо те на истоку с Тогом.
Географија
[уреди | уреди извор]Рељеф Гане углавном је раван или брежуљкаст. Узвисине се налазе само на западу и крајњем истоку земље, уз тогоанску границу, највиши врх на Планини Адјафато има свега 880 м. Средишња Гана покривена је густом шумом чија се површина посљедних десетљећа смањује због сјече, а сјеверне двије трећине земље и уски обални појас покрива савана. Највећа ријека у земљи је Волта на којој је 1965. подигнуто велико акумулационо језеро - Волта [1]површине од 8 500 км², које је данас значајно је за привреду земље.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Иако је модерна Гана преузела име средњовјековног трговачког царства у западној Африци, нема хисторијских доказа о повезаности двију држава. Стара је Гана обухваћала подручје данашње Мауританије и Малија. Прије доласка првих европских морепловаца (Португалци) териториј данашње Гане био је периферија великих царстава која су имала средишта на јужном рубу Сахаре. Европски трговци су се од првих контаката крајем 15. вијека до средине 19. вијека ограничили на оснивање обалних трговачких утврда у којима се трговало углавном робовима и златом (отуда потјече и колонијални назив Гане, Златна обала).
Британци су у другој половици 19. вијека истиснули остале колонијалне силе и заузели унутрашњост земље. Они су и измјенили дотадашњу привреду земље, која се сводила на трговање робовима и златом, плантажним узгој какаовца, који је постао највећи приход те колоније. Покрет за аутономију и независност, нагло је ојачао након Другог свјетског рата - па је то резултирало осамостаљењем - 1957. Тако је Гана постала прва независна држава Црне Африке, под водством каризматичног Кwаме Нкрумаха.
Владавина Нкрумаха трајала је до 1966. када је свргнут у војном удару. Његова политика пан-афричког социјализма имала је и своје негативне стране, које су се нарочито одразиле на економију, јер је земља нагомилала велики вањски дуг, а несташице хране постале су редовита појава. Поткрај 1971. у Гани се увидјело како влада не може побољшати тежак господарски положај земље. Врхунац је досегнут 40-постотном девалвацијом ганске валуте, за што је углавном било криво махнито краткорочно задуживање које је негативним посљедицама увелике премашило дугорочна задуживања у доба Нкрумаха.[2] Од 1966. до 1981. трајало је раздобље политичке нестабилности с честим војним ударима и смјенама влада. Тада се на власт попео поручник ратне авијације Јеррy Раwлингс који је успио побољшати стање у земљи и два пута, 1992. и 1996. побиједити на релативно слободним предсједничким изборима. Раwлингса је након избора 2000. замијенио опозициони лидер Јохн Куфуор. Немири у Обали Слоноваче на почетку 2000-их, добро су дошли Гани, јер су порасле цијене какаоа, најважнијег ганског извозног производа, иако ни Гана није била поштеђена племенских сукоба на сјеверу земље.
Становништво
[уреди | уреди извор]Као и многим другим афричким државама ганско је становништво језично хетерогено, тако да је енглески, језик бивших колонизатора, задржан као службени и језик међусобне комуникације. Најбројније језично-етничке скупине су Акан (44%), Мосхи-Дагомба (16%), Еwе (13%) и Га (8%). Међу религијама највише вјерника има Кршћанство, нешто мање од двије трећине становништва. Слиједи Ислам с око 16%, а остатак чине углавном традиционалне племенске религије чији елементи прожимају и многе кршћанске и исламске обреде.
Најпознатији Ганац данашњице је Кофи Аннан, главни тајник Уједињених народа у два мандата 1997-2006.
Градови
[уреди | уреди извор]Већи градови: Попис градова у Гани
Привреда
[уреди | уреди извор]Привреда Гане темељи се на пољопривреди и рударству. Главни извозни производи су злато, какао и дрво. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектрани Акосомбо на ријеци Волти. БДП је у 2004. био око 2 300 УСД по становнику, мјерено по ППП-у.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Волта Ривер” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 10. 10. 2012.
- ↑ Басил Давидсон - Африка у повијести: теме и основе развоја, Глобус/Загреб, 1984.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]
| Самосталне државе |
| .svg) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Зависни територији | |||||||||||||
| Непризнате државе | |||||||||||||
| Нејасан статус | |||||||||||||
1 Дјеломично у Азији. | |||||||||||||
