Бордеауx
| Бордо фр. Bordeaux | |
|---|---|
|
| |
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Француска
|
| Градоначелник | Ален Жипе |
| Регион | Аквитанија |
| Департман | Жиронда |
| Округ | Бордеауx |
| Кантон | Главно мјесто 8 кантона |
| Становништво | |
| Становништво (2006) | 232,260[1] |
| Густина становништва | 4.705 ст./км² |
| Географија | |
| Координате | 44°50′19″Н 0°34′42″W / 44.838611°Н 0.578333°W |
| Временска зона | УТЦ+1, лјети УТЦ+2 |
| Надморска висина | 1—42 м |
| Површина | 49,36 км² |
  Бордо Бордо (Француске) | |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 33000, 33100, 33200, 33300, 33800 |
| ИНСЕЕ код | 33063 |
| Wеб-страница | www.бордеауx.фр |
Бордеауx (на окцитанском гасконском: Бордèу [бурˈðɛw]) град је на југозападу Француске, главни град регије Аквитаније и департмана Гиронде. Сама опћина има око 235 000 становника, док утјецајна зона града броји готово милијун становника. Градом пролази ријека Гаронне.
Град је у свијету најпознатији по својим виноградима, поготово од 18. стољећа, које се сматра златним добом града.
Повијест
Античко доба
Бордеауx су у 3. стољећу пне. основали припадници једног келтског народа, под називом Бурдигала. То је било једно галско племе у околици Боургеса. Прво је насеље основано на ушћу Девèзе, притоке Гаронне, близу Гиронде.
Град се налазио на трговачком путу између галских лука на Лоири и Римске Републике. Након римске окупације, Бурдигала се развила у најимућнији град у Галији. Бурдигала у 3. стољећу преузима од града Медиоланум Сантонум (Саинтес) наслов административног средишта провинције Аквитаније. Град се јако развио за вријеме северске династије (193.-235.). Године 276. Вандали нападају град и он се затвара у своје зидине. Град наставља свој развој још једно цијело стољеће (по описима неких кршћанских пјесника).
Период напретка Бурдигале прекидају разне инвазије: Вандали 409. године, Визиготи 414. године и Франци 498. године. У 10. стољећу град нападају и Нормани, чиме град тоне у дуго мрачно раздобље. Једини остатак атичког доба, Галски амфитеатар.
Средњи вијек
Тек се у 12. стољећу Бордеауxу враћа сјај. Након брака Елеоноре Аквитанске, бивше жене Луја VII., с Хенриком II., 1154. године, град прелази у енглеско власништво. У њихову власништву остаје идућа три стољећа, заједно с цијелом Аквитанијом, која под Енглезима постаје Гуyенне. Бордеауx повисује постојеће и добива нове зидине. Тијеком 13. стољећа, град опет постаје имућан захваљујући трговини вином с Енглеском. У то је вријеме изграђена катедрала Светог Андрије. Њезин надбискуп, Бертранд де Гот постао је папа Клемент V., 1305. године. Од 1362. до 1372. године, за вријеме владавине Црног Принца, Бордеауx је постао главни град суверене државе, али је касније Црни Принц одустао од своје намјере суверености Гуyенне.
Године 1453., након Кастиљонске битке, град поновно пада у француске руке и Стогодишњи рат завршава, али се грађанима не свиђа овај развој догађаја. У покушају преузимања надзора над градом, становници постају непријатељски расположени те краљ Карло VII. гради у Бордеауxу дворац Тромпетте и тврђаву Хâ. Престаје трговина вином с Енглеском и град запада у тешко стање. Године 1462., краљ Луј XI., враћа граду слободу, давши му парламент.
Ново доба
Године 1585., Монтаигне постаје градоначелник Бордеауxа. Град се смирује и налази нови извор прихода у трговини пастелама Гаронном.
Тијеком сукоба између француског племства и краља, грађани Бордеауxа оснивају Цоњуратион де л'Ормéе, странку противника монархије.
Тек 1653. године, када млади Луј XIV. оружјем покорава град, Бордеауx пристаје бити дио француског краљевства.
Бордеауx доживљава нови процват од средине 17. стољећа па до Револуције. Овај се напредак поновно остварује захваљујући луци. Град је трговао вином, али и шећером и робовима. Као и Нантес, град постаје богат захваљујући трговини робовима, које су слали у Америку. У град су се тад доселили многи надбискупи, интенданти и гувернери. Архитект Ницолас Портиер на мјесту је старих градских врата изградио величанствене славолуке: Врата Аквитаније (Порте д'Аqуитаине, Трг побједе), Врата Дијауx (Порте Дијауx, Трг Гамбетта / Улица Порте Дијауx), Валутна врата (Порте де ла Моннаие, Qуаи де ла Моннаие) и Бургундијска врата (Порте де Боургогне, Трг Бир-Хакеим). Град је добио и оперу, коју је изградио Вицтор Лоуис.
Архитект Луја XV., Анге-Јацqуес Габриел, на Тоурнyјев је захтјев створио Јавни врт (Јардин Публиц), велико градско зелено шеталиште. Овај је архитект такођер изградио и величанствени Трг Бурзе (Плаце де ла Боурсе). Град постаје важно еуропско средиште просвјетитељства, чији је претходник био Монтесqуиеу.
Бордеауx је пуно пропатио за вријеме Револуције, Конзулата и Првог царства. За вријеме та три периода, прекинута је градска прекоатлантска трговина. Град се тада мислио побунити, позивајући жирондинце, али је Јеан-Ламберт Таллиен тад успоставио владавину Терора.
Модерно доба
Падом Првог царства, град је први примио боурбонске принчеве. Тијеком Револуције уведено је обвезно школовање те је град у 19. стољећу имао три признате школе, заједничким називом Éцолес де Сантé Навале (Школе поморског здравља).
Године 1840., град опет постаје велика колонијална лука и поновно започиње трговина с Африком. Крајем стољећа, град се почиње индустријализирати те се отварају кемијске, металургијске и прехрамбене творнице те уљарије. У то вријеме тртна уш напада винограде.
Дана 7. свибња 1841. године отворена је прва жељезничка пруга између Бордеауxа и Ла Тесте. Први је колодвор у граду био Бордеауx-Сéгур на лијевој обали ријеке. Године 1852., отворена је пруга између Бордеауxа и Ангоулêмеа, чиме је омогућена жељезничка веза с Паризом. Влакови који су ишли за главни град су полазили с колодвора Бордеауx-Орлéанс на десној обали ријеке.
Године 1870., Лéон Гамбетта оснива владу у Тоурсу, која је касније премјештена у Бордеауx. Антоине Алфред Еугèне Цханзy се придружује влади у Бордеауxу, гдје заговара наставак отпора.
У годинама након Француско-пруског рата, три школе поморског здравља доживљавају интелектуални пад. Тек 1890. године школе оживљавају, оснивањем Éцоле ду Сервице де Сантé поур ла Марине. У граду је 5. студеног 1890. године основана Éцоле Принципале ду Сервице де Сантé де ла Марине ет дес Цолониес у старом азилу за странце. Школа је имала намјену образовања будућих лијечника и фармацеута.
Тијеком Првог свјетског рата, Паризу је пријетио продор њемачке војске те се влада привремено преселила у Бордеауx. У то вријеме, град дугује свој развој творницама оружја. Године 1917. године, улаком САД-а у рат, град постаје долазна точка њиховим војницима. У то вријеме у граду дјелује Ацтион Франçаисе и друге важне политичке скупине.
Други свјетски рат граду доноси нове невоље. Бордеауx 1940. године, по трећи пут у својој повијести постаје сједиште владе. У липњу 1940. године, у тренутку када француска влада потписује капитулацију, португалски конзул, Аристидес де Соуса Мендес, даје 30 000 виза избјеглицама пред њемачком војском. Град тада окупирају нацисти, уз помоћ домаћих декларираних колаборатора, као што су били градоначелник Адриен Марqует или префект Маурице Папон. Бордошка лука од тада има велику улогу у господарству Трећег Реицха, а изграђена је и подморничка лука. Градом су тада владали квислинзи Адриен Марqует и Марцел Дéат из неосоцијалистичке партије, која је пропагирала фашистичке идеје. Након што су напустили Пéригуеуx и Аген, 19. коловоза 1944. и Пау, 20. коловоза, Нијемци одлазе из Бордеауxа, 28. коловоза 1944.
Године 1947., Јацqуес Цхабан-Делмас, генерал из Покрета отпора, постаје градоначелник и почиње индустријализација града. Он остаје на мјесту градоначелника до 1995. године, кад га замјењује Алаин Јуппé. За вријеме његовог мандата, почиње обнова града, уређење четврти, као и конструкција трамваја. Године 2004., на његово мјесто долази Хугуес Мартин.
Земљопис
Бордеауx се налази близу обале Атлантика, на југозападу Француске.
Основни подаци
Градом пролази ријека Гаронне која је доступна морским путом. Овдје се налази задњи мост преко ријеке, Мост Аквитаније. Градска се агломеризација убрзано развија. У средишту града, у четврти Мериадецк размишља се о одвајању пјешачког од аутомобилског промета. У граду се може наћи класична, правилна архитектура, поготово у дворцима од плавог камена. Градом влада романска, жива атмосфера.
Геологија
Лијева обала Гаронне, гдје се налази већи дио града, састоји се од великих низина, које су често мочварне (као Бордеауx-Лац). Иако постоји неколико брјегова, просјечна висина десне обале прилично је ниска. Ове су низине већином начињене од наслага ријеке, испод којих је шљунак. Тло је врло танко и пропусно на воду, тако да је јако погодно за узгој винове лозе. Град се налази између Мéдоца (низводно) и Гравеса (узводно), који су геолошки врло слични.
Десна је страна ријеке различита, зато што се на том земљишту налази вапненачки плато. Надморска висина тамо прелази и 90 метара. На том подручју, око 20 километара налази се свјетски познати виногради, гдје се узгајају најскупља свјетска вина.
Клима
Градом влада оцеанска клима, чија је карактеристика слаба разлика између љетних и зимских температура. Зиме су благе, а љета топла. Падалине су честе тијеком цијеле године, с 820 мм кише годишње. Град има око 150 кишних дана. Љети су честе олује. У српњу 1883. године у 30 минута пао је највећи број падалина икад забиљежен у Француској.
Просјечна је температура у сијечњу 3,5 °Ц, а у коловозу 20°Ц. Просјечна је годишња температура 14,5 °Ц. Тијеком љета у просјеку 18 дана температура прелази 30 °Ц. Понекад температура знају бити и јако високе, нпр. 2003. године, измјерен је 41 °Ц. Те исте године, 12 дана је температура била виша од 35 °Ц. Бордеауx има око 2000 сунчаних дана годишње. Најхладније зиме биле су 1985. и 1987., а најсуше гудине 1988. и 1992. Велике суше владале су од 2002. до 2005. године, а изузетно сухе биле су 2003. и 2005.
Урбанизам
Бордеауx је подијељен на 8 округа. Окрузи од 1 до 6 се налазе на лијевој страни ријеке. Седми одговара четврти Бастиде на десној страни ријеке. Осми округ одговара четврти Цаудéран. Ова управна подјела није повијесна па се становници радије идентифицирају с четвртима у којима живе.
Град се дијели на три дијела:
- стари град Бордеауxа
- старе четврти
- вањске четврти (као Бордеауx-Лац или Цаудéран)
Типови зграда и активности врло су различити у та три дијела града.
Становништво
У граду живи 235 178 становника (према попису из 2007. године), а у градској агломерацији 803 115 (2006), па је ово је седма по величини агломерација у Француској, послије Париза, Лyона, Марсеиллеа, Лиллеа, Нице и Тоулоусеа. У ширем урбаном подручју (аире урбаине) живи 999 149 становника те је оно такођер седмо по величини у Француској. Након раздобља наглог опадања становништва (280 000 становника 1946., 208 159 становника 1982.) и великих радова обнове старих четврти, становништво града опет је почело расти. Бордошка опћина, која је у посљедњих 20 година добила 25 000 нових становника, и даље има велику стопу раста. Тренутачно је у фази студија о спајању опћина, као што је случај Лилле-Ломме или Цхербоург-Оцтевилле, како би број становника порастао изнад 300 000 те град тако постао велика еуропска метропола.
Према процјенама ИНСЕЕ-а за 2004. и 2005. године, Бордеауx броји око 126 046 домаћинстава и 139 707 стамбених боравишта. Од 229 900 Бордожана, 46% су мушког, а 54% женског спола. Брачни је статус грађана старијих од 15 година сљедећи: 54% неожењених, 32% у браку, 8% разведених и 6% удоваца или удовица. Просјечан је број људи по кућанству 1,8.
| 1350 | 1375 | 1420 | 1660 | 1750 | 1790 | 1801 | 1936 | 1946 | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 30 000 | 10 000 | 20 000 | 40 000 | 60 000 | 111 000 | 91 000 | 258 000 | 280 000 | ||
| 1954 | 1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2002 | 2005* | ||
| 284 494 | 278 000 | 266 000 | 223 000 | 208 159 | 210 336 | 215 363 | 218 948 | 229 900 | ||
| Процјене прије 1801. ; пописи послије 1801.; * Процјена ИНСЕЕ-а, 1. српња 2005. | ||||||||||
Господарство
Винокултура
Бордеауx је свјетска пријестолница вина. У близини Бордеауxа налазе се бројни виногради у којима се производи велики број престижних вина. Сва су ова вина у свијету позната као бордошка вина или једноставно "бордеауx". Око града налази се 14 000 произвођача вина, 117 514 хектара винограда, 400 продавача, с укупним приходом од 14,5 милијарди еура. Годишње се произведе око 700 милијуна боца вина.
Земља око Бордеауxа има два различита поријекла. На лијевој страни Гаронне и уздуж естуарија виногради су на више од 150 км. Ову је земљу нанијела ријека с Пиринеја и најпогоднија је за Цабернет саувигнон. С друге стране ријеке, земља је мало другачија и најпогоднија је за Мерлот.
У подручју се праве и црна и бијела вина, с тим да се црна обично називају бордеауx. Најчешћа црна вина која се производе су: Цабернет-саувигнон, Мерлот, Цабернет франц, Петит Вердот, Малбец и у задње вријеме све мање и мање Цармéнèре. Најчешћа бијела вина су: Саувигнон бланц, Сéмиллон и Мусцаделле.
Бордошки виногради подјељени су на пет регија: Ентре-Деуx-Мерс, Либоурнаис, Боургеаис-Блаyаис, Гравес и Мéдоц. Најславнија су подручја Саинт-Éмилион, Пауиллац, Саинт-Естèпхе, Саутернес и Померол. Класификација бордошких вина је почела 1855.
Тренутачно се бордошко виноградарство налази у кризи, због међународног пада цијене и јефтиних произвођача из иноземства.
Индустрија
Бордеауx је такођер и велико индустријско средиште. Иако бордошка индустрија није имала превеликог успјеха задњих десетљећа (на десној обали ријеке), град се недавно оријентирао на нове технологије, посебно на аеронаутику. Аеронаутички сектор запашљава у граду око 20 000 особа. Подузећа која се баве овом индустријом су: Дассаулт, Сафран (стара Снецма) и Тхалес. На бордошкој периферији израђују се зракоплови Фалцон, кабине за Аирбус А380 и потисници за ракете Ариане. На периферији се такођер гради и ласер Мéгајоуле, који је кључан за француски нукулеарни програм и у којег је Министарство обране уложило двије милијарде еура.
У граду је још присутна петрокемијска и фармацеутска индустрија.
Услуге
Терцијални сектор најдоминантнији је у граду, највише захваљујући трговачкој привлачности града и великог броја подузећа. Туризам постаје све важнији и важнији за град који садржи велику повијесну баштину. У околном подручју града, развија се сеоски туризам.
Аутономна бордошка лука
Градска лука важан је центар пословне активности града. Лука годишње прима око 1 600 пловила и кроз њу годишње прође око 9 милијуна тона добара. Кроз луку пролазе дијелови за зракоплове, на путу до Тоулоусеа.
Запосленост
Подјела радно активног становништва по секторима (1999., ИНСЕЕ):
- Примарни сектор: 0,3%
- Секундарни сектор: 10,7%
- Терцијални сектор: 89%
- Стопа незапослености: 12% (2004.)
У граду је око 20 000 незапосленог, радно способног становништва.
Подузећа
Неколико подузећа која имају своје средиште у Бордеауxу:
Управа
Градоначелници Бордеауxа
Главни чланак: Попис градоначелника Бордеауxа
Посљедњи градоначелници:
- Јацqуес Цхабан-Делмас (РПР) (1947-1995)
- Алаин Јуппé (УМП) (1995-2004)
- Хугуес Мартин (УМП) (2004-2006)
- Алаин Јуппé (2006- )
Најважнији пројекти који чекају своју реализацију развој и побољшање јесу трамвајске мреже и повезивање града с другим већим градовима брзим влаковима.
Административне четврти
1995. године, управа града одлучила је град подијелити на 12 управних четврти да би могла успоставити вијећа четврти. Ова вијећа пружају бољу повезаност између њихових становника и вијећника, те с тиме и убрзано рјешавање лакалних проблема. Ових 12 четврти садржи више повијесних градских четврти.
Ових 12 четврти су :
|
|
Кантони
1965. године, граду је припојена опћина Цаудéран, која сада чини осми градски кантон. Бордеауx је подијељен на 8 кантона :
|
|
Укупни број становника је 1999. године, био 215 363, по ИНСЕЕ-у-
Повијесне четврти Бордеауxа
|
|
|
|
Бордеауx-Лац : Овдје се око 169 хектара воде налази изложбени простор, конгресна палача, цвјетни парк и бициклодром. Овдје се догађају бројне манифестације, као: међународни сајам, Винеxпо, бордошка бициклијада итд. Ове повијесне четврти данас се налазе унутар нових четврти, које су створене 1995.
-
Qуартиер Хôтел де Вилле, Бордеауx -
Qуартиер Мериадецк, Бордеауx -
Qуартиер Мериадецк, Бордеауx -
Qуартиер Мериадецк, Бордеауx
Промет
Цесте и аутоцесте
Бордеауx је важан цестовни прометни чвор на обали Атлантика. Повезује Париз и сјеверну Еуропу са Атлантиком и Шпањолском. Град је повезан с Паризом, аутоцестом А10, с Пéригуеуxом и Цлермонт-Феррандом аутоцестом А89, с Тоулоусеом аутоцестом А62 и са Шпањолском аутоцестом А63. Бордеауx је опремљен обилазницом (Н230 и А630), на којој је често гужва за вријеме великих одмора. Тренутачно је у фази проучавања пројект још веће обилазнице.
02 -> Бордеауx-Бастиде
04 -> Бордеауx-Центре, Бордеауx-Норд, Бордеауx-Лац, Изложбени парк
04а -> Изложбени парк
04б -> Хотелски центар на језеру
05 -> Бордеауx-Фрет
09 -> Бордеауx-Цаудéран
21 -> Бордеауx-Центре, Колодвор Ст Јеан, M.I.Н. (Марцхé д'Интéрêт Натионал)
24 -> Бордеауx-Центре, Хаут-Флоирац, Бергерац, Трессес
Жељезнички пријевоз
Жељезница се у Бордеауxу појавила 1841. године, када је отворена пруга између Бордеауxа и Ла Тесте (у власништву Цомпагние де цхемин де фер де Бордеауx à Ла Тесте) . Тада је отворен и први колодвор у граду Бордеауx-Сéгур. Овај је колодвор касније замијенила војарна, а налазио се у данашњој улици Пессац.
1852. године, отворена је пруга између Бордеауxа и Ангоулêмеа (у власништву Цомпагние ду Парис-Орлéанс), чиме је град повезан с Паризом. Влакови су полазили с колодвора Бордеауx-Орлéанс (Бордеауx-Бастиде, данас кино) на десној обали ријеке. 1853. године, Цомпагние дес цхеминс де фер ду Миди преузела је Цомпагние де цхемин де фер де Бордеауx à Ла Тесте. 1855. године, колодвор Бордеауx-Сéгур макнут је и замијењен колодвором Бордеауx-Саинт-Јеан.
Тако су у то вријеме постојала два колодвора на двије мреже, којима су управљале различите компаније. Оваква се ситуација објашњава чињеницом што није постојао жељезнички мост преко Гаронне. Путници из Париза који су ишли на југ Аквитаније, морали су сићи на колодвору Бордеауx Орлéанс, пријећи ријеку и поновно кренути влаком са колодвора Саинт-Јеан. Жељезнички мост између два колодвора 1860. године изградио је Густаве Еиффел. Колодвор Орлéанс остао је главни терминал Цомпагние ду Парис-Орлéанс (према Цлермонт-Ферранду, Лyону и Паризу). 1898. године, изграђен је данашњи колодвор Саинт-Јеан, како би задовољио већи број путника. Колодвор Орлéанс мало је по мало губио своју важност, да би се након спајања два подузећа (Парис-Орлéанс и Миди) 1934. и стварања СНЦФ-а, 1938. године, апсолутно затворио у корист колодвора Саинт-Јеан. Данас је колодвор Орлéанс кино.
Бордеауx је до данас остао важно жељезничко чвориште између Париза и Шпањолске. Главни бордошки колодвор (Саинт-Јеан) повезан је бројним ТГВ влаковима. Бордеауx је ТГВ-ом повезан са колодворима Париз-Монтпарнассе, Тоулоусе, Ирун, Даx, Хендаyе, Пау, итд. Бордеауx је такођер повезан са обичним влаковима и са ТЕР-ом са Нантесом, Пéригуеуxом, Арцацхоном, итд. Бордеауx такођер има и два колодвора за регионалне влакове, Бéнауге и колодвор Саинт-Лоуис.
Бордошка жељезничка мрежа тренутачно је засићена и припрема се градња новог моста преко Гаронне, паралелно с Еиффеловим мостом, да би се град припремио за долазак нове брзе линије ТГВ-а.
Бордеауx опслужује међународни аеродром Бордеауx-Мéригнац. Налази се у опћини Мéригнац и доступан је обилазницом на излазу 11б. Ова је зрачна лука 2004. године имала промет од 2 928 873 путника. Главне су одредишне везе Париз-Орлy, Лyон, Лондон-Гатwицк, Марсеилле, Ница и Страсбоург.
Јавни пријевоз
Бордеауx и његову агломеризацију (ЦУБ), опслужује пријевозничко подузеће ТБЦ (Трам ет Бус де ла ЦУБ). Овим подузећем управља Цоннеx Бордеауx из групе Цоннеx која по уговору управља мрежом. ТБЦ је замијенио ЦГФТЕ, 3. српња 2004. године, након реорганизације мреже и увођења линије Б Бордошког трамваја.
Мрежа се састоји од:
- 3 трамвајске линије (А, Б и C)
- 75 дневних аутобусних линија, које су све повезане са трамвајом (од 1 до 96)
- 12 ноћних аутобусних линија (од С1 до С12)
- једног електричног и једног ријечног схуттлеа на Гаронни.
Ова мрежа опслужује 27 опћина у урбаној заједници Бордеауxа, од 5 сати до 1 сат ујутро.
Град је прву трамвајску линију (А) добио 21. просинца 2003. Градоначелников уред и ЦУБ одлучили су се за трамвај, након напуштања пројекта градске лаке жељезнице. Пројект градње метроа најављен је 1993. године, али је напуштен због цијене пројекта ( 300 милијуна француских франака). Алаин Јуппé уз потпору опорбених социјалиста најавио је градњу трамваја. Линија C отворена је 24. травња 2004., а линија Б 15. свибња 2004. Све три линије требале би бити продужене 2007.
Образовање
Свеучилишта
Бордошко свеучилиште захваљује свој настанак були папе Еугена IV., 7. липња 1441. Заслуга за то оснивање припада надбискупу Пеyу Берланду.
Бордошко свеучилиште укинуто је у Револуцији 1793. године, а 1808. поновно га је покренуо Наполеон.
Бордеауx има у просјеку око 70 000 студената на једном од највећих кампуса у Еуропи (235 ха) које се дијели на 4 опћине: Бордеауx, Таленце, Пессац ет Градигнан. Бордошко је свеучилиште подијељено на 4 дијела:
- Университé Бордеауx 1 (знаност и технологија), 10 693 студената, 2002.
- ИУТ Бордеауx 1 на свеучилишту Бордеауx 1.
- Университé Вицтор Сегален Бордеауx 2 (друштвене знаности), 15 038 студената, 2002.
- Университé Мицхел де Монтаигне Бордеауx 3 (умјетност, књижевност, језици и друштвене знаности), 14 785 студената, 2002.
- ИУТ Мицхел де Монтаигне на свеучилишту Бордеауx III.
- Университé Монтесqуиеу Бордеауx 4 (право, управа, економија и менаџмент), 12 556 студената, 2002.
- ИУТ Бордеауx-Монтесqуиеу на свеучилишту Бордеауx IV.
Високе школе
|
|
Култура и баштина
| Повијесно средиште Бордеауxа и Мјесечева лука | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
| Шаблон:ФРА | |
| Регистриран: | 2007. (31. засједање) |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | ии, ив |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Бордеауx је означен као "Француски град умјетности и повијести". Културно заштићени дио један је од највећих у Француској (150 ха), а већином га чини највећи архитектонски урбани комплекс у Еуропи из 18. ст., изграђен за вријеме Луја XV. Један је дио ове баштине УНЕСЦО прогласио Свјетском баштином 2007. год.
Знаменитости
|
|
-
Споменик жирондинцима -
Црква св. Миховила -
Петров мост -
Ла Гроссе Цлоцхе
.JPG)
Зелене површине
- Јардин Публиц (Јавни врт) [1]
- Створен је 1746. године, на иницијативу интенданта Тоурнyја (14 хектара отприлике). Тоурнy је, поводећи се за хуманистичким идејама, хтио грађанима створити угодан и здрав простор. Планове је израдио Јацqуес Анге Габриел. Врт је окружен жељезном оградом унутар које се налази мноштво споменика уживатељима вина (Фернанд Лафаргуе, Улyссе Гаyон, Алеxис Миллардет, Царле Вернет). Тоурнyјева жеља била је спојити град с предграђима Саинт-Сеурин и Цхартронс.
- Доласком Револуције макнуто је цвијеће, а постављени су травњаци те су сачувана само велика стабла. Врт се користио за службене церемоније и за балове. 1856. године донесена је одлука о реновацији. Изграђена су два пјешачка моста, а Арманд и Гуиберт направили су енглески парк. Постављени су и нови кипови: Диане (Габиес), Јеунессе ет Цхимèре (Гранет), Маxиме Лаланне (бордошки аквафортист), Роса Бонхеур (сликарица животиња). Овдје се налази и природнословно-повијесни музеј.
-
Фонтана у јавном врту -
Бордошки парк -
Бордошки парк -
Ботанички врт
Музеји
_-_The_Day_of_the_Dead_(1859).jpg)
|
|
Кинематографи
Што се тиче кина, Бордеауx је јако добро опремљен. На тргу Гамбетта могу се наћи кина УГЦ Цинéцитé и ле Франçаис. Ле петит Трианон Јеан Виго специјализиран је за арт ет ессаи (умјетност и покус), Утопиа, кино је са пет дворана које се налазе у старој капелици (четврт Саинт-Пиерре). Мултиплекси Мéга ЦГР и Мéгарама, налазе се на десној обали Гаронне, близу старог колодвора Орлéанс (повијесни споменик).
Спорт
- Ногомет: момчад ФЦ Гирондинс де Бордеауx, у Лигуе 1.
- Рагби: Унион Стаде борделаис-Бèглес, у Про Д2 , Првенства Француске у рагбију
- Хокеј на леду : Бордеауx Гиронде Хоцкеy 2000
Познате особе
Рођени у Бордеауxу
Славни становници
- Францисцо Гоyа (1748-1826), шпањолски сликар и кипар
- Педро Мариано де Гоyенецхе (1773-1844), шпањолски правник
- Антоине Ренард (1825-1872), тенор
- Георгес Гоурсат дит СЕМ (1863-1934), цртач и карикатурист
Забратимљени и блиски градови
- Забратимљени градови
|
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Медији
- ТВ7 Бордеауx локална је телевизија у Бордеауxу. Налази се у авенији Тхиерс и дио је групе Суд Оуест.
- Суд Оуест локалне су дневне новине.
Библиографија
- Гуиде тоуристиqуе, хисториqуе ет арцхитецтурал де Бордеауx ет де ла Гиронде, О. Лароза, издавач Фéрет Филс, Бордеауx, 1988.
- Хистоире де Бордеауx, Цамилле Јуллиан, 1895.
- Хистоире де Бордеауx, C. Хигоунет, Приват, 2001.
Референце
Литература
- Алеxандра Хугхес, Алеx Хугхес, Кеитх А Реадер, Кеитх Реадер, ур. (2001). Енцyцлопедиа оф Цонтемпорарy Френцх Цултуре (Роутледге; Роутледге Wорлд Референце едитион изд.). ИСБН 0415263549.
- Робб, Грахам (2008). Тхе Дисцоверy оф Франце: А Хисторицал Геограпхy. W. W. Нортон & Цомпанy. ИСБН 0393333647.
- Ардагх, Јохн (1991). Франце (Цултурал Атлас оф изд.). Фацтс он Филе. ИСБН 081602619X.
- Јонес, Цолин (1999). Тхе Цамбридге Иллустратед Хисторy оф Франце (Цамбридге Иллустратед Хисториес изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521669928.
- Соwерwине, Цхарлес (2009). Франце синце 1870: Цултуре, Социетy анд тхе Макинг оф тхе Републиц (2нд изд.). Палграве Мацмиллан. ИСБН 0230573398.
- Робертс, Wиллиам Ј. (2004). Франце: А Референце Гуиде фром тхе Ренаиссанце то тхе Пресент (Еуропеан Натионс) (Еуропеан Натионс изд.). Фацтс он Филе. ИСБН 0816044732.
Види још
Спољашње везе
 | Страсбоург (Елзас) • Бордеауx (Аквитанија) • Цлермонт-Ферранд (Аувергне) • Дијон (Бургундија) • Реннес (Бретања) • Орлéанс (Центре) • Цхâлонс-ен-Цхампагне (Цхампагне-Арденне) • Ајаццио (Корзика) • Бесанçон (Францхе-Цомтé) • Париз (Îле-де-Франце) • Монтпеллиер (Лангуедоц-Роуссиллон) • Лимогес (Лимоусин) • Метз (Лорраине) • Тоулоусе (Пиренеји-Југ) • Лилле (Норд-Пас де Цалаис) • Цаен (Доња Нормандија) • Роуен (Горња Нормандија) • Нантес (Регија Лоире) • Амиенс (Пикардија) • Поитиерс (Поитоу-Цхарентес) • Марсеилле (Прованса-Алпе-Азурна обала) • Лyон (Рона-Алпе) |  | |
.svg){kind=small}
