Nikolaj Gogolj
„Gogolj” preusmjerava ovdje. Za broj, v. Gogol.Nikolaj Vasiljevič Gogolj (Veliki Soročinci, 1. april 1809 — Moskva, 4. mart 1852) je bio ruski pisac rođen u Ukrajini. U svojim delima je pokazivao duboko razumevanje i poštovanje za ljude, mentalitet, istoriju i kulturu Ukrajine i Rusije.
| Nikolaj Vasiljevič Gogolj[1] | |
|---|---|
 Dagerotip Gogolja iz 1845. koga je izradio Sergej Ljvovič Levicki (1819–1898) | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 31. 3. 1809.[2](N.S.) Soročinci |
| Smrt | 4. 3. 1852. (dob: 42) Moskva |
| Počivalište | Groblje Novodevičje |
| Etnicitet | Ukrajinac |
| Državljanstvo | ruska |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | liječnik, književnik |
| Opus | |
| 1840–1851 | |
| Književni pravac | kasni modernizam |
| Jezik | ruski |
| Znamenita djela | |
| Inspiracija | |
| Potpis | |
 | |
Hronološki je prvi među plejadom velikih ruskih realista, pisao je pripovetke, romane i komedije. U njegovim radovima je prisutan i uticaj prethodne epohe nacionalnog romantizma.
Gogolj je imao veliki uticaj na kasnije ruske realiste.
Biografija
urediOtac, stari kozački oficir, razvio je kod Gogolja književni ukus. Majka mu je prenela mističnu religioznost, koja ga je morila u docnijem životu. Posle detinjstva provedenog na selu u Ukrajini, našao je posao u ministarstvu u Sankt Peterburgu.
Svoj javni književni rad je otpočeo 1829. kada je pod pseudonimom objavio neuspelu romantičnu poemu „Gans Kihelgarten“. Godine 1831. napušta državnu službu i postaje profesor istorije u školi za kćeri oficira, a od 1834. na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Udaljenost i nostalgija za rodnom Ukrajinom inspirisala ga je da napiše zbirku pripovedaka „Večeri na majuru kod Dikanjke“ (1831-1832). U pričama je koristio elemente folklora, fantastike i humora, kojima je opisivao život na selu.
Na Gogoljevo opredjeljenje za književnost jako su uticala prijateljstva sa Žukovskim i, naročito, Puškinom koji mu je dao ideje za nekoliko djela.
Naredni period je za Gogolja bio veoma plodan. Napisao je zbirke pripovedaka Arabeske i Mirgorod (1835). Njegova najpoznatija drama, „Revizor“, nastala je 1836. i privukla veliku pažnju književne i političke javnosti, pa i samog cara.
Iste godine počeo je da piše svoj kapitalni roman, „Mrtve duše“. Smatrao je da je ovo delo njegova misija kojom će postići natčovečanski podvig. Prvi deo „Mrtvih duša“ se pojavio 1842. i pored prethodne cenzure. Ovo delo predstavlja detaljnu satiričnu studiju Rusije posmatrane iz perspektive glavnog junaka Čičikova.
U kasnijem životu pao je u depresiju i počeo da vodi asketski život. Od 1836. do 1848. putovao je po Zapadnoj Evropi. Zapao je u stvaralačku krizu, a počeo je da pokazuje znake paranoidne psihoze (verovatno šizofrenije). U noći 24. februara 1852, u naletu manije inspirisane religioznim zanosom, spalio je svoje rukopise, među kojima je bio drugi deo romana „Mrtve duše“. Sam je rekao da ga je na ovaj potez naveo đavo. Nekoliko dana kasnije, 4. marta, je umro. Pokopan je na moskovkom groblju Novodevičje.
Dela
urediPoezija
uredi- Ganc Kuhelgarten (1829)
Pripovetke i romani
uredi- Večeri na majuru kod Dikanjke (1831-1832)
- Zbirka Mirgorod (1835)
- Taras Buljba (1835, 1842)
- Peterburške priče
- Mrtve duše (1842)
Drame
uredi- Ženidba (1833)
- Revizor (1836, 1842)
Izvori
uredi- ↑ (ru) Николай Васильевич Гоголь, (uk) Микола Васильович Гоголь.
- ↑ Neki izvori navode da je rođen 20. marta/1. aprila 1809.
- ↑ Vladimir Vladimirovich Nabokov, Nikolai Gogol, New Directions Publishing, 1961.
- ↑ FT.com "Small Talk: José Saramago". "Everything I’ve read has influenced me in some way. Having said that, Kafka, Borges, Gogol, Montaigne, Cervantes are constant companions."
