Ketamin
Ketamin je disocijativani anestetik koji se uglavnom koristi u veterinarskoj praksi.[5] Ketamin se obično ubrizgava intramuskularno. Ketamin deluje na vrstu receptora glutamat (NMDA receptor) pri proizvodnji svojih efekata.[6]
| |||
| |||
| (IUPAC) ime | |||
|---|---|---|---|
| (RS)-2-(2-hlorofenil)-2-(metilamino)-cikloheksan-1-on | |||
| Klinički podaci | |||
| Identifikatori | |||
| CAS broj | 6740-88-1 | ||
| ATC kod | N01AX03 N01AX14 | ||
| PubChem[1][2] | 3821 | ||
| DrugBank | APRD00493 | ||
| ChemSpider[3] | 3689 | ||
| Hemijski podaci | |||
| Formula | C13H16ClNO | ||
| Mol. masa | 237.725 g/mol | ||
| SMILES | eMolekuli & PubHem | ||
| |||
| Fizički podaci | |||
| Tačka topljenja | 262–263 °C (504–505 °F) (HCl) | ||
| Farmakokinetički podaci | |||
| Metabolizam | Hepatički, primarno putem CYP3A4[4] | ||
| Poluvreme eliminacije | 2.5–3 časa | ||
| Izlučivanje | renalno(>90%) | ||
| Farmakoinformacioni podaci | |||
| Trudnoća | ? | ||
| Pravni status | Schedule I (CA) ? (UK) Schedule III (SAD) | ||
| Način primene | IV, IM, Nazalno, oralno, topikalno | ||
Prema najnovijem istraživanju britanskih naučnika mala doza ketamina ima veoma pozitivan uticaj na pacijente koji pate od teške depresije. Test je obavljen na grupi pacijenata na koje čak šest vrsta konvencionalne terapije nije imalo uticaja. Ketamin je kod njih izazvao značajno smanjenje simptoma već u prvih 100 minuta nakon uzimanja. Za razliku od njega normalne terapije obično zahtevaju više dana redovnog uzimanja pre nego pokažu neke efekte.[7] Efekat jedne doze ketamina osećao se kod pacijenata čak oko nedelju dana.[8]
Intoksikacija malom dozom rezultira pogoršanjem pažnje, sposobnosti učenja i pamćenja. U većim dozama, ketamine može izazvati bunilne faze i halucinacije, a u najvećim može izazvati ketamin bunilo i amneziju.
Izveštaji ljudi koji su koristili ketamin pokazuju da su ti ljudi pokazivali znakove bunila i ponašanje je slično kao što se vidi kod nekih kokainskih ili amfetaminskih zavisničkih grupa. Ketaminski korisnici mogu razviti znakove tolerancije i žudnje za drogom.[5]
Oboleli od ketaminskog predoziranja se leče kroz suportivnu brigu i njegu tokom akutnih simptoma, sa posebnim naglaskom na srčane i disajne funkcije.[5]
Izvori
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Hijazi Y, Boulieu R (July 2002). „Contribution of CYP3A4, CYP2B6, and CYP2C9 isoforms to N-demethylation of ketamine in human liver microsomes”. Drug Metabolism and Disposition 30 (7): 853–8. DOI:10.1124/dmd.30.7.853. PMID 12065445.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 „National Institute on Drug Abuse InfoFacts - Rohypnol and GHB” (en). Arhivirano iz originala na datum 2009-05-01. Pristupljeno 2013-04-18.
- ↑ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 635-6. ISBN 0-7817-6879-9.
- ↑ Sophie L. Rovner (2010). „Antidepressant's Unusual Speed Explained”. C&EN. ISSN 0009-2347.
- ↑ „Ketamin kao lek za depresiju” (en). Bi-Bi-Si.