Wikipedija

1950.

godina
(Preusmjereno sa stranice 1950)

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | >
<< | < | 1946. | 1947. | 1948. | 1949. | 1950.. | 1951. | 1952. | 1953. | 1954. | > | >>

Godina 1950 (MCML) po gregorijanskom kalendaru bila je redovna godina koja počinje u nedjelju.

1950.. po kalendarima
Gregorijanski 1950.. (MCML)
Ab urbe condita 2703.
Islamski 1369–1370.
Iranski 1328–1329.
Hebrejski 5710–5711.
Bizantski 7458–7459.
Koptski 1666–1667.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat 2005–2006.
• Shaka Samvat 1872–1873.
• Kali Yuga 5051–5052.
Kineski
• Kontinualno 4586–4587.
• 60 godina Yang Metal Tigar
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11950.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Ova godina se smatra nultom godinom u arheologiji, geologiji itd. za datiranje događaja Before Present ("pre sadašnjice"), npr pri radiokarbonskom datiranju.


Događaji

uredi

Januar/Siječanj

uredi
  • 1. 1. - Referentna točka u kronologiji radiokarbonskim datiranjem - Present u Before Present (BP).
  • 1. 1. - Juče objavljeno da su amnestirana 7.304 zatvorenika u FNRJ (New York Times).
  • 3. 1. - Izbori u Egiptu: ubedljiva pobeda partije Vafd, Mostafa El-Nahas će biti premijer do 1952.
  • 6. 1. - V. Britanija priznala NR Kinu, ovog meseca to čine i četiri skandinavske zemlje i Švajcarska, Holandija u martu.
  • 8. 1. - Kwame Nkrumah pokreće "Pozitivnu akciju" kako bi Zlatna Obala dobila ustav - štrajk se pretvara u nerede, 11-og je proglašeno ratno stanje a Nkrumah uhapšen 22-og
  • 12. 1. - Sudar britanske podmornice HMS Truculent (P315) i švedskog tankera u estuaru Temze - 64 mrtvih, uglavnom od hladnoće.
  • 12. 1. - Državni sekretar SAD Dean Acheson u govoru o obodu odbrane ne pominje Južnu Koreju ni Tajvan.
  • 12. 1. - New York Times izveštava da će SAD dati ograničenu pomoć u slučaju napada na FNRJ.
  • 13. 1. - Zauzet američki konzulat u Pekingu, ovi zatim zatvaraju i ostale kancelarije u NR Kini.
  • 13. 1. - Film Samson and Delilah ulazi u masovno prikazivanje, najunosniji ove godine.
  • 14. 1. - Prvi let MiG-17.
  • 14. 1. - Generalni štrajk u Sajgonu, povodom pogibije dvojice studenata u okršaju sa francuskom policijom i vojskom 9-og.
  • 15 - 22. 1. - Crkva na Kipru organizovala referendum u korist enosis-a sa Grčkom.
 
Alger Hiss
  • 20. 1. - Novi američki ambasador George V. Allen stigao u Beograd (do 1953).
  • 21. 1. - Alger Hiss, američki službenik i optuženi sovjetski špijun, osuđen za krivokletstvo.
  • 18. 1. - NR Kina je prva zemlja koja priznaje Ho Ši Minovu Demokratsku Republiku Vijetnam, na severu zemlje, a SSSR 30-og.
  • 19. 1. - SSSR i sateliti bojkotuju UN (do avgusta), pošto je odbijen njihov zahtev da Savet bezbednosti izbaci nacionalističku kinesku delegaciju (koja predsedava ovog meseca).
  • ca. 21. 1. - Izmena izbornog zakona u FNRJ dozvoljava "nerežimske kandidate". (NYT)
  • 23. 1. - Umro bugarski premijer Vasil Kolarov, nasleđuje ga Vlko Červenkov (do 1956), koji je i generalni sekretar CK BKP (do 1954).
  • 23. 1. - Puč APRA: proholandska milicija pokrenula pobunu u Bandungu s ciljem očuvanja federativne Indonezije, pokušaj je brzo propao.
  • 24. 1. - Klaus Fuchs, nemački emigrant i fizičar, priznao u Londonu da je SSSR-u prenosio američke i britanske nuklearne tajne.
  • 24. 1. - Ujedinjene Provincije u Indiji menjaju ime u Uttar Pradesh (Uttarakhand izdvojen 2000).
  • 26. 1. - Stupio na snagu Ustav Indije - Dominion je sada Republika, prvi predsednik je Rajendra Prasad (Dan Republike u toj zemlji).
  • 26. 1. - Nixonov govor u Kongresu "Slučaj Hiss: lekcija za američki narod", u kome kritikuje Trumanovu administraciju, i njegovo ranije zalaganje protiv Algera Hissa, lansiraju ga u nacionalnoj politici.
  • 26. 1. - Radnici u FNRJ se "vezuju" za radna mesta 3-6 meseci radi povećanja proizvodnje za izvozni program. (NYT)
  • 27. 1. - SAD zaključuju sporazume o uzajamnoj odbrani pojedinačno sa svim članicama NATO.
  • 28. 1. - Nestao Victor Biaka Boda, francuski senator iz Obale Slonovače, narednih dana dolazi do vrhunca jednogodišnjeg nasilja u koloniji.
  • 31. 1. - Predsednik SAD Truman naređuje razvoj hidrogenske bombe, kao odgovor na prvu sovjetsku atomsku bombu prošlog oktobra.

Februar/Veljača

uredi
 
Joseph McCarthy
 
Sovjetsko-kineski Ugovor o prijateljstvu
  • 14. 2. - U Moskvi potpisan sovjetsko-kineski Ugovor o prijateljstvu, savezu i uzajamnoj pomoći, nakon dvomesečnih razgovora Staljina i Maoa. Garantovana nezavisnost Mongolske NR.
  • 15. 2. - Prikazana Dizneyjeva Cinderella.
  • 20. 2. - Joseph McCarthy izjavljuje pred Senatom da za Stejt Dipartment radi 81 osoba s rizičnom lojalnošću - Senat sastavlja Tydingsov potkomitet da istraži tvrdnje.
  • 21. 2. - Jugoslavija priznaje Ho Ši Minovu vladu Demokratske Republike Vijetnam (iako su tamošnji komunisti pristalice Staljina).
  • 21. 2. - Kineska narodnooslobilačka armija ulazi bez otpora u Kunming, glavni grad Junana.
  • 22. 2. - SAD raskinule diplomatske odnose sa Bugarskom (obnovljeni 1959).
  • 23. 2. - Izbori u UK: Attleejevi laburisti jedva ostaju na vlasti sa 315 mandata (-78), Churchillovi konzervativci 298 (+90). Prvi izbori bez pluralnog glasanja (bez univerzitetskih okruga, glasanja po mestu stanovanja i imovine itd.).
  • 27. 2. - Tito zahvaljuje direktoru JDC na uspešnom završetku programa rehabilitacije jevrejskih ratnih žrtava i pomoći u seobi u Izrael. (NYT)

Mart/Ožujak

uredi
  • 1. 3. - Čang Kai-Šek je ponovo predsednik Republike Kine (Tajvana, do 1975).
  • 1. 3. - Američka Export-Import banka će dati još jedan kredit od 20 miliona dolara FNRJ za nabavku američke robe i kapitalne opreme. (NYT)
  • 4. 3. - Pan Americanov Constellation leti od Istanbula do Brisela preko Jugoslavije. (NYT)
 
Volkswagen Transporter
  • 8. 3. - Proizveden je prvi kombi Volkswagen Transporter.
  • 9. 3. - 22. 5. - Izložba srednjovjekovne umjetnosti naroda Jugoslavije u Parizu (dogodine i u Zagrebu)[1].
  • 9. 3. - Iračkim Jevrejima je dato godinu dana da se legalno isele iz zemlje, uz gubitak državljanstva i prava na povratak.
  • 11. 3. - Skoro čitav čehoslovački hokejaški tim uhapšen pred odlazak na svetsko prvenstvo u Londonu.
  • 11-12. 3. - Referendum u Belgiji podržao povratak kralja Leopolda III sa 57,7% (znatna većina u Flandriji, manjina u Briselu i Valoniji).
  • 12. 3. - U padu aviona kod Llandowa u Velsu gine 80 ljudi, do tada najgora avionska nesreća.
  • 13. 3. - FNRJ ukinula carinsku barijeru sa tršćanskom zonom B. (NYT)
  • 14. 3. - Izraelski Knesset doneo zakon o imovini odsutnih, kojim preuzima kontrolu nad imovinom izbeglih Palestinaca.
  • mart - Prva inostrana turneja profesionalnih folklornih ansambala iz Jugoslavije održana u Švajcarskoj. Na njoj je uče­stvovalo 150 umetnika iz beogradskog »Kola« i zagrebačkog »Lada«[2].
  • mart - U NR Kini počinje prva politička kampanja za iskorenjivanje opozicije - Kampanja za suzbijanje kontrarevolucionara. U zemlji je ostalo dosta pristalica Kuomintanga, česte su pobune.
  • 18. 3. - Kineski nacionalisti zauzeli Sungmen (deo Wenlinga), 300 km južno od Šangaja.
  • 19. 3. - Neredi studenata i radnika u Sajgonu na jugu Vijetnama, povodom posete dva američka razarača - car Bảo Đại postaje još nepopularniji.
  • 19. 3. - Stokholmski apel za nuklearno razoružanje, inicijativa Svetskog saveta mira, sovjetskog paravana.
  • 23. 3. - 22. dodjela Oscara: najbolji film je All the King's Men, ukupno tri nagrade.
  • 23. 3. - Osnovana je Svjetska meteorološka organizacija.
  • 26. 3. -   Izbori za 444 poslanika Savezne skupštine, jedina lista je Narodnog fronta Jugoslavije, koja dobija 93,2 % glasova[3] (u nekim ruralnim krajevima i do 35% protiv NFJ).
  • 27. 3. - Kineski nacionalisti izgubili Sičang na jugu Sečuana, "poslednja postaja na putu za Tibet".
  • 31. 3. - Iz SAD je krenula prva pošiljka oružja za Italiju, prema programu uzajamne pomoći.

April/Travanj

uredi
  • 1. 4. - Bivša Talijanska Somalija se nakon britanske administracije ponovno vraća Talijanima, kao trust od UN - nezavisna 1960, sa Britanskim Somalilandom.
  • 1. 4. - Počelo premeštanje službenika u bazične industrije u FNRJ, radi povećanja produktivne radne snage. (NYT, 5. 4.)
  • 4. 4. - Dan oslobođenja u Mađarskoj, ministri rata istočnih država pozivaju na rušenje jugoslovenskog režima.
  • 5. 4. - Makassarska pobuna: pokušaj Države Istočne Indonezije da izbegne priključenje Republici Indoneziji - suzbijen do 21. aprila kada se DII ipak priključuje RI, s izuzetkom Republike Južnomolučkih ostrva koja proglašava nezavisnost.
  • 6. 4. - Voz sleteo s mosta u nabujalu reku kod Tangue u Brazilu, stradalo 108 ljudi.
  • 6. 4. - Jugoslavija se pridružila UNESCO-u.
  • 7. 4. - Američka direktiva NSC 68 (strogo poverljiva do 1975): povećati vojni budžet i naoružanje.(→ Containment)
  • 7. 4. - Putnički voz iskočio iz šina u stanici Ripanj, poginulo pet putnika. (NYT)
  • 8. 4. - Prvo sovjetsko obaranje američkog aviona: lovci oborili Privateer na obaveštajnoj misiji iznad Baltika, poginulo 10 Amerikanaca.
  • 8. 4. - Premijeri Indije i Pakistana, Jawaharlal Nehru i Liaquat Ali Khan, dogovorili u New Delhiju, na prvom samitu nakon Podele, sporazum o pravima manjina.
  • 9. 4. - Skandal u Notre-Dame: radikalni pripadnici umetničkog letrističkog pokreta pročitali bogohulnu antipropoved tokom uskršnje mise u pariskoj katedrali Notre Dame.
  • 15. 4. - Grčki premijer Sofoklis Venizelos daje ostavku nakon manje od mesec dana, usled pisma američkog ambasadora u kome je rečeno da bi pomoć mogla biti uskraćena u odsustvu efikasne vlade - dolazi gen. Nikolaos Plastiras (do avgusta).
 
MiG-15
  • april - Sovjetski mlaznjak MiG-15 ulazi u operativnu upotrebu: brani Šangaj od kineskih nacionalista.
 
Hainan (crveno)
  • 16. 4. - Komunistička invazija ostrva Hainan, u potpunosti ga osvajaju do 1. maja - Republika Kina sada ima duplo manju teritoriju.
  • 16. 4. - Izbori u tršćanskoj zoni B: pobeda projugoslovenskog Slovenačko-italijanskog narodnog fronta, mada mnogi Italijani nisu izašli. (NYT)
  • 19. 4. - U Kambodži, u Kampong Somu/Sihanoukvilleu, osnovan levičarski Ujedinjeni Issarak Front za borbu protiv Francuza.
  • 21. 4. - Northgate Mall u Seattleu je jedan od prvih šoping centara u SAD, u početku otvoren, kasnije pod krovom.
  • 24. 4. - Prvo zasedanje novoizabrane Savezne narodne skupštine FNRJ daje jednoglasno još jedan mandat Josipu Brozu Titu za predsednika vlade (vlada položila zakletvu 27. 4.[4])[3].
  • 24. 4. - Jordan proglasio aneksiju Zapadne obale i istočnog Jerusalima (Izrael okupirao 1967, Jordan se odriče 1988).
  • 25. 4. -   Proglašena je Republika Južnih Molučkih otoka (Ambon, Buru i Seram), indonežanske snage nedugo zatim preuzimaju kontrolu.
  • 25. 4. - Prvi crnci su draftovani u NBA.
  • 26. 4. - Predsednik NR Mađarske Árpád Szakasits, nekadašnji socijaldemokrata, podnosi ostavku, uhapšen je (pravu vlast ionako ima Mátyás Rákosi). Čistka levičara traje do 1953
  • 27. 4. - Apartheid: Zakon o područjima grupa podelio stambene i poslovne delove gradova po rasama (formalna segregacija).
  • 27. 4. - Ujedinjeno Kraljevstvo priznaje Izrael i de jure, takođe i jordansku aneksiju Zapadne Obale.
  • 28. 4. - Slovačka grkokatolička crkva u Čehoslovačkoj se pod pritiskom vlasti priključuje pravoslavnoj crkvi.
  • c. 28. 4. - Otvorena Vojnomedicinska akademija u Beogradu (ranije Glavna vojna bolnica).
  • 29. 4. - Douglas Mackiernan je prvi agent CIA ubijen na zadatku, na granici Tibeta.
  • proleće - leto - Broj graničnih incidenata sa zemljama Informbiroa dostiže vrhunac[5].

Maj/Svibanj

uredi
 
Salon horologija, mjesto Schumanovog govora
  • 9. 5. - Šumanova deklaracija predlaže osnivanje panevropske organizacije u cilju čuvanja mira među nacijama kontinenta - ideja ujedinjene Evrope (danas Dan Evrope).
  • 9. 5. - FNRJ i Grčka dogovorili u principu obnovu normalnih odnosa (diplomate razmenjene 21. 5.), takođe i prekogranični saobraćaj i povratak grčke dece. (NYT, 10, 11. 5.).
  • 9. 5. - Državni sekretar SAD Acheson izjavio u Parizu da će SAD poslati vojnu i ekonomsku pomoć vladama u Indokini i pomoći tamošnje francuske napore.
  • 9. 5. - U Španiji osnovan SEAT, proizvodnja automobila od 1953 (u saradnji s Fiatom do 1982).
  • 9. 5. - L. Ron Hubbard objavio knjigu "Dijanetika: moderna nauka mentalnog zdravlja" - u scijentologiji broje godine od ovog događaja.
  • 10. 5. - U Beogradu osnovan Institut za majku i dete.
  • 10. 5. - Vojni udar na Haitiju, zbače je predsednik Dumarsais Estimé.
  • 11. 5. - NR Kina uzima od nacionalista ostrvo Dongshan pored obale Fujiana.
  • 12. 5. - U SSSR-u vraćena smrtna kazna, tri godine nakon ukidanja.
  • 13. 5. - Počinje četvrta sezona Formule 1, prva sa Svetskim šampionatom za vozače.
  • 14. 5. - Prvi slobodni izbori u turskoj istoriji: opoziciona Demokratska partija odnosi pobedu, sa 408 od 487 mandata, nad republikancima İsmeta İnönüja. Celâl Bayar će biti predsednik i Adnan Menderes premijer do puča 1960, a İnönü se vraća kao premijer 1961-65.
  • 15. 5. - Kim Il-sung je u poseti Pekingu, dobija i od Maoa odobrenje za rat, što je ranije dobio od Staljina.
  • maj - Drugi kongres Saveza likovnih umetnika Jugoslavija, odmak od socijalističkog realizma[6].
  • 17. 5. - Komunisti zauzimaju arhipelag Zhoushan pored Ningboa, nacionalisti napuštaju ili gube većinu preostalih ostrva pored kontinenta u narednim mesecima.
  • 18. 5. - Prikazan film Father of the Bride, nekoliko dana nakon prvog venčanja Elizabeth Taylor.
  • 21. 5. - Vrhovni komandant Tito predao vazduhoplovnim pukovima prve lovačke avione domaće proizvodnje, Ikarus S-49.
  • 21. 5. - Razoran zemljotres pogodio Cuzco u Peruu, preko 1600 mrtvih.
  • 21. 5. - Anastasio Somoza García je ponovo predsednik Nikaragve, nakon nameštenih izbora (do atentata 1956).
  • 25. 5. - Na sceni Narodnog pozorišta u Sarajevu, Sarajevski balet izveo svoju prvu samostalnu predstavu.
  • 25. 5. - Tripartitna deklaracija tri zapadne sile: garancija teritorijalnog statusa kvo između Izraela i suseda, neće prodavati oružje bliskoistočnim nacijama bez svog jednoglasnog sporazuma.
  • 26. 5. - Kefauverov komitet počinje saslušanja o organizovanom kriminalu u SAD.
  • 28. 5. - Jugoslavija zatvorila ambasadu u Albaniji.
  • 30. 5. - Komunisti napali američke vojnike u Japanu, što vodi represivnim merama, čistki preko 20.000 članova partije i simpatizera.

Jun/Juni/Lipanj

uredi
 
Stadion Maracanã
 
Korejski rat, leto 1950
  • 25. 6. - Korejski rat počinje operacijom Pokpoong, "Oluja", jutarnjim napadom Sjeverne Koreje na Južnu i prelaskom 38. paralele u pravcu Seula.
  • 26. 6. - U Južnoj Africi donesen Zakon o suzbijanju komunizma, gde "komunista" može biti svako ko se protivi državnoj politici, npr. aparthejdu.
  • 26. 6. - Hadž Ali Razmara je novi iranski premijer - treba da spreči nacionalizaciju naftne kompanije ali je ubijen u martu.
  • 27. 6. - Donesen Osnovni zakon o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva - početak radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji (u prethodnoj polovini godine prema Uputstvu vlade i sindikata eksperimentalno osnovani radnički saveti u 215 preduzeća, a mimo Uputstva u još skoro 600[8]).
  • 27. 6. - Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju 83 kojom se od članica traži da obezbede pomoć Republici Koreji (južnoj), glasovima 7:1 (Jugoslavija protiv, Egipat i Indija uzdržani, SSSR odsutan).
  • 27. 6. - Dnevni izveštaj CIA-e govori o pokretima sovjetske vojske kroz Rumuniju prema Bugarskoj i Jugoslaviji[9]
  • 27. 6. - Truman naređuje Sedmoj floti da pomogne Južnu Koreju i spreči mogući napad na Tajvan.
  • 28. 6. - Pušten u saobraćaj autoput Beograd-Zagreb, poznat i kao "Autoput bratstva i jedinstva", na čijoj su gradnji učestvovale i omladinske radne brigade iz cele zemlje.
  • 28. 6. - Severnokorejske snage zauzimaju Seul. Južnjaci su noćas digli u vazduh most Hangang, pri čemu je stradalo 500-1000 izbeglica a jedna divizija je odsečena.
  • 28. 6. - U Južnoj Koreji počinje Masakr lige Bodo: ovog leta je ubijeno najmanje 60.000 osumnjičenih komunista, simpatizera i drugih.
  • 28. 6. - U NR Kini donesen Zakon o agrarnoj reformi: cilj je eliminacija zemljoposednika kao klase, kolektivizacija se prvo sprovodi putem timova uzajamne pomoći.

Jul/Juli/Srpanj

uredi
  • 1. 7. - Izabran patrijarh srpski Vikentije (do 1958).
  • 1. 7. - Ukinuta ograničenja putovanja za većinu stranaca u FNRJ. (NYT)
  • 1. 7. - Potpisan sporazum o Evropskoj platnoj uniji koja olakšava trgovinu na zapadu Evrope (zameniće je Evropski monetarni sporazum 1958-72).
  • 2. 7. - Henri Queuille je francuski premijer umesto Georgesa Bidaulta, već za deset dana ga smenjuje René Pleven (do marta 1951).
  • 4. 7. - Prva emisija Radija Slobodna Evropa, upućena Čehoslovačkoj; ovog leta i za Rumuniju, Mađarsku, Poljsku i Bugarsku.
  • 5. 7. - Bitka kod Osana, južno od Seula: prvi sukob za američke trupe i prve žrtve u borbi.
  • 5. 7. - U NR Kini je proizveden bicikl "Leteći golub", prvi od preko 500 miliona komada.
  • 5. 7. - U Izraelu je usvojen Zakon Povratka: svaki Jevrejin ima pravo useliti se u zemlju.
  • 5 - 6. 7. - Vrućine u Jugoslaviji, u nekim mestima iznad 40 °C. U Splitu je 5-og bilo 38,6 stupnjeva.
  • 6. 7. - Zgorzelečki sporazum o granici Poljske i Istočne Nemačke na Odri i Nisi - Zapadna Nemačka faktički priznaje granicu 1970. a formalno ugovorom 1990.
 
MacArthur u Koreji
  • 7. 7. - Rezolucija 84 SBUN poziva članice da pomognu južnoj Koreji u odvraćanju invazije sa severa. Nastaje Komanda Ujedinjenih nacija. General Douglas MacArthur je sutradan imenovan na njeno čelo.
  • 9. 7. - Prvi američki zarobljenik se obraća preko severnokorejskog radija - ovakvi slučajevi će u septembru dovesti do prve upotrebe termina brainwashing, "ispiranje mozga".
  • 10. 7.? - Osnovane Dubrovačke ljetne igre.
  • 11. 7. - Julius Rosenberg je uhapšen u Njujorku a njegova supruga Ethel sledećeg meseca (osuđeni za špijunažu 1951, pogubljeni 1953).
  • 12. 7. - Tanjug tvrdi da pokreti trupa u Mađarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji izazivaju ratnu psihozu. (NYT)
  • 13. 7. - Zapadna Njemačka postaje članicom Savjeta Evrope, mjesec dana kasnije i Protektorat Saarland (priključuje se Z. Nj. 1957).
  • 16. 7. -   Finale FIFA Svjetskog prvenstva, pred zamalo 200.000 gledatelja, poznato i kao Maracanaço: Urugvaj - Brazil 2:1. Jugoslavija retrospektivno 5. mesto (prvo učešće od 1930).
  • 17. 7. - Završavaju se saslušanja Tydingsovog komiteta u SAD: demokratska većina smatra da ljudi sa McCarthyjevog spiska nisu kominusti ni simpatizeri.
  • 14 - 21. 7. - Bitka za Tajon (Daejeon): Severnokorejci zauzimaju važan grad ali Amerikanci su im usporili napredovanje, tako da je uspostavljen pojas oko Pusana.
  • 22. 7. - Belgijski kralj Leopold III se vratio u zemlju nakon deset godina. Četiri dana kasnije počinje generalni štrajk, uglavnom u Valoniji.
  • 23. 7. - Vlada FNRJ potpisala ugovor sa humanitarnom organizacijom CARE (pomoć gladnima).
  • 24. 7. - Prva raketa je lansirana sa Cape Canaverala na Floridi, sondažna RTV-G-4 Bumper.
  • 22 - 25. 7. - Bitka za Yongdong: novi taktički uspeh Severnokorejaca, ali i novo usporavanje.
 
Walter Ulbricht
  • 25. 7. - Walter Ulbricht je Prvi sekretar istočnonemačke Socijalističke partije jedinstva (do 1971, predsednik Državnog veća 1960-73).
  • 26. 7. - Snage NR Kine se iskrcale na ostrvo Dadan blizu Amoja (Xiamena) ali su odbijeni.
  • 26 - 29. 7. - Masakr kod No Gun Rija: Amerikanci su ubili 250-300 izbeglica, uključujući žena i dece, za šta su bili ovlašćeni zbog infiltracije severnokorejskih vojnika (šire poznato od '90-tih).
  • 27. 7. - Otvorena deonica Beograd-Zagreb Autoputa Bratstva i jedinstva.
  • 27. 7. - Hadonška zaseda na jugu Koreje, poginulo je preko 300 Amerikanaca.
  • 29. 7. - New York Times izveštava o protestnom maršu 500 seljaka u Beogradu (ili prema Beogradu), zbog velikih uzimanja.
  • 31. 7. - Potpisan Ugovor o miru i prijateljstvu između Indije i Nepala: sloboda kretanja, stanovanja, rada, vlasništva nekretnina.

Avgust/August/Kolovoz

uredi
  • 1. 8. - Pošto je situacija u Belgiji na ivici građanskog rata, kralj Leopold III objavio da se povlači s prestola, u korist sina Boduena, efektivno od jula 1951.
  • 1. 8. - Sovjeti se vraćaju u UN, jer ovoga meseca predsedavaju Savetom bezbednosti.
  • 1. 8. - Guam dobija Organski zakon kojim postaje neinkorporirana teritorija SAD.
  • 2. 8. - Bitka na Urezu (Battle of the Notch): Amerikanci su odbranili prolaz prema Masanu, praktično je zaustavljena severna ofenziva na južnom krilu Pusanskog perimetra.
  • 4. 8. - Počinje Bitka na Pusanskom perimetru (do 18. septembra), u kojoj snage UN uspevaju odbraniti jugoistočni kut Koreje, oko grada Pusana.
  • 5. 8. - Bombarder B-29, sa atomskom bombom, pao na stambeno područje blizu avio-baze - među 17 poginulih je i general Robert F. Travis po kome će baza biti nazvana.
  • 10. 8. - Prikazan film Sunset Boulevard.
  • 10. 8. - Bugarska vlada namerava da preseli 250.000 Turaka u Tursku.
  • 12. 8. - Papa Pio XII. izdaje encikliku Humani Generis kojom prihvata evoluciju kao ozbiljnu hipotezu, koja ne protivreči učenjima Katoličke crkve.
  • 12. 8. - Uragan Able je prvi imenovani u Atlantiku.
  • 13. 8. - Brod "Majakovski" potonuo u Rigi, stradalo 147 ljudi.
  • 13. 8. - Prvi put od rata dopušten prelaz u italijansku Goricu, na jedan dan: 5.000 Slovenaca i Italijana "počistilo" radnje. (NYT)
  • 15. 8. - Asamsko-tibetanski zemljotres magnitude 8,6 - 4.800 žrtava u retko naseljenim krajevima, uključujući i od provale jezera nastalog nakon klizišta na reci Subansiri.
  • 17. 8. - Tri preostale jedinice Ujedinjenih Država Indonezije - Države Istočna Indonezija i Istočna Sumatra i Republika Indonezija - spajaju se u unitarnu Republiku Indoneziju.
  • 20. 8. - Ćopićeva "Jeretička priča" objavljena u "Književnim novinama", izložen je političkim napadima s vrha.
  • 20. 8. - Sayyid Qutb se vraća iz Amerike u Egipat. Zgađen je zapadnom kulturom, priključuje se Islamskom bratstvu.
  • 20. 8. - 11. 9. - U Dubrovniku održana 9. šahovska olimpijada, prva posle 11 godina; plasman: Jugoslavija, Argentina, Zapadna Nemačka (prvo sportsko takmičenje za tu zemlju).
  • 23. 8. - Zvaničnici State Departmenta odbijaju izdati pasoš glumcu i pevaču Paulu Robesonu, s obrazloženjem da njegove česte kritike položaja crnaca u SAD ne treba iznositi u inostranstvu.
  • 26. 8. - Zapad odobrio zapadnonemačke kredite od 65 miliona FNRJ u okviru bilateralnog trgovačkog sporazuma. (NYT)
  • 29. 8. - Jugoslavija ratifikovala pakt o genocidu. (NYT)
  • 31. 8. - TWA Flight 903: avion iz Bombaja pao ubrzo po poletanju iz Kaira, na putu prema Rimu i Njujorku: 55 mrtvih, među kojima egipatska glumica Camelia, arhitekta Maciej Nowicki i matematičar S. S. Pillai.

Septembar/Rujan

uredi
  • 1. 9. - Velika Naktonška ofanziva - finalni severnokorejski pokušaj da probiju Pusanski perimetar.
  • 2. 9. - Italo-britanski nuklearni fizičar Bruno Pontecorvo prebegao u SSSR.
  • 5. 9. - Ministar ino. poslova Edvard Kardelj osuđuje severnokorejsku agresiju kao pretnju svetskom miru (govori pred UN 25-og). (NYT)
  • 7. 9. - Osnovan indeks Tokijske berze Nikkei 225.
  • 8. 9. - Otvoren Prvi dubrovački festival, kasnije Dubrovačke ljetne igre.
  • 10. 9. - U američkom bombardovanju napalmom ostrva Wolmido kod Inčona stradale su stotine civila.
  • 11. 9. - Duško Brkić, Rade Žigić i Stanko Opačić Ćanica isključeni iz Vlade NR Hrvatske, Brkić i Žigić i iz Prezidijuma Sabora.[10]
  • 12. 9. - Komunistički neredi u Berlinu.
  • 13. 9. - Među novoizabranim direktorima MMF je i Nenad Popović iz Jugoslavije.
  • 13. 9. - Vatikan tvrdi da 300 katoličkih svećenika čeka suđenje u SFRJ.
  • septembar - U Jugoslaviju stiže prva pomoć iz SAD?[11]
  • septembar - Amerikanci su osnovali Savetodavnu grupu vojne pomoći (MAAG) u Vijetnamu, za nadzor vojne pomoći Francuzima i pomoć u obuci Vijetnamaca - početak vojnog prisustva SAD (prvi pripadnici su stigli 3. avgusta).
 
Marinci na morskom zidu kod Inčona
  • 15. 9. - Korejski rat: Bitka kod Inchona - amfibijsko iskrcavanje snaga UN na zapadnoj obali Koreje vodi prvom preokretu rata. Sutradan se probijaju i sa Pusanskog perimetra.
  • 21. 9. - JAT-ov DC-47 iz Beograda udario u Malo Sljeme, stradalo 10 od 11 ljudi na avionu.[12]
  • 21 i 26. 9. - Maršal Tito i novoizabrani patrijarh Vikentije razmenili posete.
  • 23. 9. - U SAD je na snazi McCarranov Zakon o unutrašnjoj sigurnosti, preko predsednikovog veta: registracija članova komunističkih organizacija, moguć pritvor ljudi koji bi mogli vršiti špijunažu ili sabotažu.
  • 24. 9. - Završena Operacija Leteći ćilim, preseljenja jemenskih Jevreja u Izrael.
  • 26. 9. - MacArthur proglašava Seul oslobođenim, ali borbe traju još dva dana.
  • 27. 9. - Racionisana količina hleba u Jugoslaviji smanjena za 10 %, smanjen obavezni otkup žita[3], selektivno klanje stoke radi čuvanja krmiva. Velika suša, istočna blokada i skok cena usled izbijanja Korejskog rata otežavaju situaciju u Jugoslaviji (nestašica hrane)[3]. Ali premašena proizvodnja iz 1939[13].
  • 27. 9. - U NR Bosni i Hercegovini donesen Zakon o zabrani nošenja zara i feredže, slične zakone do početka sledeće godine doneseni i u Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji.[14]
  • 28. 9. - Invazija Ambona: indonežanske snage napadaju središe Južnomalučke republike - grad Ambon je zauzet 5. novembra.
  • 30. 9. - Objavljena studija Richarda Dolla i Austina Bradforda Hilla "Pušenje i karcinom pluća: preliminarni izveštaj".
  • 30. 9. - 17. 10. - Prvi indokineski rat - Bitka na putu 4: uspešna Viet Minhova kampanja stavlja pod kontrolu veliki deo granice sa NR Kinom, Francuzi u Hanoju paniče.
  • septembar, krajem - Veliki oblak dima od požara Chinchaga u Kanadi je stigao i do Evrope.
  • septembar-oktobar - Manevri u Bugarskoj.

Oktobar/Listopad

uredi
  • 1. 10. - Trupe UN prešle 38. paralelu u Koreji.
  • 1. 10. - Lenjingradska afera: streljana su šestorica funkcionera iz tog grada, preko 200 je osuđeno na zatvorske kazne, oko 2.000 je smenjeno i proterano iz grada.
  • 2. 10. - U američkim novinama prvi put objavljen strip Peanuts ("Čarli Braun") kreatora Charles M. Schulz-a (do 2000.).
  • 3. 10. - Getúlio Vargas ponovo izabran za predsednika Brazila (mandat od januara, pa do samoubistva 1954).
  • 3. 10. - Prvi indokineski rat: francuski garnizon napušta Caobang, razbijen je u povlačenju - u toku je Viet Minhova ofanziva kojom su stavili pod kontrolu skoro čitavu granicu sa Kinom.
  • 5. 10. - Uredbom savezne vlade osnovan Leksikografski zavod u Zagrebu.
  • 7. 10. - Kineska invazija Tibeta počinje prelaskom granice istočnog Tibeta (Khama) i Bitkom za Qamdo - zauzet 5. novembra.
  • 7. 10. - Majka Tereza i njene Misionarke ljubavi su dobile odobrenje od pape Pija XII.
  • 7. 10. - Patrijarh Vikentije kaže da mu je Tito obećao da će sva pitanja biti rešena s dobrom voljom. (NYT)
  • 8. 10. - Dan nakon što je Generalna skupština UN podržala ujedinjenje Koreje i prelazak 38. paralele, Mao naređuje osnivanje Narodne dobrovoljačke armije, na čelu sa gen. Peng Dehuaijem.
  • 10. 10. - Mao Cetung izdaje Direktivu o suzbijanju kontrarevolucionarne aktivnosti, oštriju od Liu Shaoqijeve iz marta.
  • 11. 10. - Državni sekretar Acheson uverava Beograd u "neku vrstu pomoći" povodom suše, a Jugoslavija će "prodati metal SAD". (NYT)
  • 13. 10. - Prikazan film All About Eve.
  • 13. 10. - Osnovano beogradsko pozorište "Boško Buha".
  • 13. 10. - Tito obavestio ambasadora Allena o odluci da se kupi hrana od SAD, kako bi se izbegla zimska kriza (i javnost je obaveštena). (NYT)
  • 15. 10. - Dekret savezne vlade, efektivan od 1. 11., kojim se ukidaju posebne privilegije u hrani, stanovanju i drugim uslugama za partijske i državne funkcionere. ("Borba" kasnije izveštava da neki funkcioneri "pljačkaju" državnu imovinu kako bi ovo izbegli - NYT 30. 10.).
  • 16. 10. - Objavljen roman The Lion, the Witch and the Wardrobe, prvi od sedam u serijalu The Chronicles of Narnia.
  • 19. 10. - Snage UN zauzele Pyongyang, istog dana NR Kina ulazi u rat, tajnim prelazom glavnine dobrovoljačke armije preko granične reke Yalu u Severnu Koreju (neke jedinice su prelazile i prethodnih nekoliko dana).
  • 20. 10. - Treći kongres Antifašističkog fronta žena, Tito govori i o satiri (povodom "Jeretičke priče", koju kritikuje); takođe, Tito se zahvaljuje na pomoći SAD (većina od 430 miliona dolara UNRRA-ine pomoći itd.).
  • 20. 10. - Afera Anrija Martina: komunistički aktivista u Tulonu je oslobođen optužbe za sabotažu ali je osuđen na pet godina za deljenje letaka protiv Indokineskog rata.
  • 20. 10. - Vlada FNRJ traži 105 miliona dolara pomoći od SAD. (NYT)
  • 24. 10. - Plevenov plan: francuski premijer René Pleven izlaže plan stvaranja evropske nadnacionalne armije, zasebno od NATO - Ugovor o Evropskoj obrambenoj zajednici je potpisan 1952, ali je propao u francuskoj skupštini 1954.
  • 24. 10. - U Berlinu postavljeno Zvono slobode, poklon Amerikanaca tom gradu.
  • 25. 10. - Južnokorejci stigli na reku Yalu, granicu sa Kinom, počinje bitka kod Onjonga, prva veća između Kineza i snaga UN, u kojoj su Kinezi razbili korejske snage. Počinje i bitka kod Unsana.
  • 25. 10. - Kineska komunistička vojska je prešla granicu Tibeta.
  • 26. 10. - Britanski Donji dom se sastao u rekonstruisanoj dvorani, koja je bila uništena 1941.
  • 28. 10. - Osnovana Torcida Split.
  • 29. 10. - Umro švedski kralj Gustaf V, nasleđuje ga Gustaf VI Adolf (do 1973).
  • 30. 10. - Pobuna u gradu Jayuya na Portoriku protiv američke vlasti, suzbijena za nekoliko dana.
  • 31. 10. - Earl Lloyd je prvi crnac koji je zaigrao u NBA.

Novembar/Studeni

uredi
 
Najdalji domet ofanzive UN, IX - XI 1950
  • 1. 11. - Tokom Bitke kod Unsana došlo je do kinesko-američkog okršaja u kome su Amerikanci pretrpeli velike gubitke.
  • 1. 11. - Jedan sovjetski avio korpus je nezvanično priključen kineskoj vojsci, istog dana dolazi do prvih sukoba MiG-15 sa američkim klipnim i mlaznim avionima - severozapad Koreje će biti poznat kao Aleja Migova.
  • 1. 11. - Apostolska konstitucija Munificentissimus Deus definira dogmu uznesenja Blažene Djevice Marije na nebo - to je jedina ex cathedra izjava od uvođenja Papine nepogrešivosti 1870 do danas (2021).
  • 1. 11. - Militantni Portorikanci pokušali upasti u Trumanovu rezidenciju Blair House.
  • 1. 11. - Aleš Bebler predsedava Savetom bezbednosti UN ovog meseca.
  • 2. 11. - Bombe u tri zgrade u Trstu, koje zauzimaju protitovske novine i agencija za štampu. (NYT)
  • 3. 11. - Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 337 ili Rezolucija "Udružujemo se za mir": ako je Savet bezbednosti blokiran, GS ima vanredno specijalno zasedanje.
  • 4. 11. - Potpisana je Evropska konvencija o ljudskim pravima (na snazi od 1953).
  • 5. 11. - U Koreji je dato naređenje snagama UN za bombardovanje svih zgrada koji mogu biti sklonište, istog dana je uništen veći deo Kanggyea, Sinuiju 8-og itd., na meti su i mostovi preko reke Yalu.
  • 6. 11. - Osnovan Muzej primenjenih umetnosti u Beogradu.
  • 6. 11. - Nepalski kralj Tribhuvan pobegao sa krunskim princem u indijsku ambasadu, premijer Mohan Šamšer postavlja sutradan trogodišnjeg Gyanendru za kralja - Tribhuvan se vraća u zemlju u februaru, kada će porodica Rana izgubiti monopol na premijersku poziciju.
  • 7. 11. - Sredomandatni izbori u SAD: demokrati gube mesta u oba doma ali zadržavaju većinu. Richard Nixon ubedljivo izabran u Kaliforniji za Senat, nakon kampanje u kojoj je protivkandidatkinju Helen Gahagan Douglas predstavio kao blisku komunistima (dobio je nadimak "Tricky Dick"). Novi senator je i republikanac Everett Dirksen.
  • 8. 11. - Korejski rat: prva borba mlaznih aviona u istoriji - američki F-80 oborio MiG 15.
 
F-80 u Koreji
  • 11. 11. - Albanski diplomatski predstavnici proterani iz Beograda (u vezi sa graničarskim incidentima 12. 10. i 17. 10.),[3] zatvoreno i poslanstvo u Tirani.
  • 13. 11. - Pukovnik Carlos Delgado Chalbaud, šef vojne hunte u Venezueli, otet i ubijen. Kasnije tokom meseca postavljen civil Germán Suárez Flamerich (do 1952).
  • 13. 11. - Avion sa kanadskim hodočasnicima na povratku iz Rima udario u planinu kod Grenobla, ukupno 58 mrtvih.
  • 13. 11. - New York Times objavljuje intervju sa nadbiskupom Stepincem u Lepoglavi - ravnodušan je prema Titovim ponudama (prošlog meseca se spekuliralo da bi mogao biti pušten ako napusti zemlju).
  • 14. 11. - Isidora Sekulić je prva žena redovan član SANU.
  • 16. 11. - SAD i Frankistička Španija su uspostavili diplomatske odnose, odobren je kredit od 62 miliona za vojsku.
  • 17. 11. - Generalna skupština UN izglasala rezoluciju "O dužnostima država u slučaju izbijanja neprijateljstva" koju je predložila FNRJ (49 za, pet istočnih zemalja protiv, Indija uzdržana).
  • 17. 11. - Tibetanski Dalaj Lama Tenzin Gjatso je, mada maloletan, preuzeo vlast od regenta.
  • 18. 11. - U Rijeku stigao prvi brod sa hranom kupljenom od SAD. Truman urgira kongresne lidere da naprave program pomoći u hrani. (NYT)
  • 21. 11. - Misionari iz Nove plemenske misije izginuli u padu DC-3 u Vajomingu, pet meseci nakon avionskog udesa u Venecueli u kome su poginule njihove kolege, muževi, očevi.
  • 23. 11. - U Meksiku prikazan film "Jedan dan života" (Un día de vida).
  • 24. 11. - Truman daje 16 miliona dolara iz fondova Uzajamne odbrane za hranu jugoslovenskoj vojsci. (NYT)
  • 24. 11. - Sreten Žujović pušten iz zatvora ("pao" sa Hebrangom 1948).
  • 24. 11. - MacArthur pokreće "Doma-do-Božića" ofenzivu, zaustavljena već sutradan.
  • 24. 11. - Velika apalačka oluja pogađa severoistok SAD, 383 poginulih.
  • 25. 11. - Uveče počinje Bitka na Ch'ongch'onu - velika kineska Ofanziva druge faze protiv južnokorejskih i snaga UN koje beže preko 38. paralele. Maov sin Mao Anying je poginuo prilikom bombardovanja štaba u Koreji pre podneva.
  • 28. 11. - Obnovljeni diplomatski odnosi između Jugoslavije i Grčke.
  • 28. 11. - Osnovan Muzej pozorišne umetnosti u Beogradu.
  • 29. 11. - Trumanova administracija zatražila od Kongresa 38 miliona dolara za pomoć Jugoslaviji (potpisano 29. 12.).
  • 29. 11. - U Trepči puštena nova postrojenja za proizvodnju olova[15].
  • 30. 11. - Predsednik Truman kaže da je moguća i upotreba atomske bombe u Korejskom ratu - britanski premijer Attlee dolazi u hitnu posetu 4. 12..
  • novembar - Počela repatrijacija grčke dece iz Jugoslavije (jedina zemlja koja je poslušala preporuke UN).

Decembar/Prosinac

uredi
  • 2. 12. - Završava se Bitka na Ch'ongch'onu, kineska pobeda na severozapadu Koreje, koja vraća Severnoj Koreji prostor severno od 38. paralele.
  • 2. 12. - Objavljen roman Isaaca Asimova "Ja, robot".
  • 2. 12. - Proradio Transarabijski naftovod, od Saudi Arabije do Sidona u Libanu (potpuno prestao s radom 1990).
  • 5. 12. - Trupe UN napustile Pyongyang.
  • 5. 12. - Indo-sikimski ugovor: Sikkim je indijski protektorat sa unutrašnjom autonomijom (priključen Indiji 1975).
  • 6. 12. - Gen. Paul Magloire je novi predsednik Haitija, prvi izabran univerzalnim pravom glasa (do 1956). Vodi antikomunističku politiku, zemlja jedno vreme postaje turistička destinacija.
  • 11. 12. - Krvavi neredi u Singapuru, nakon što je odlučeno da se devojčica Maria Hertogh vrati biološkim roditeljima, holandskim katolicima, iz muslimanske porodice u kojoj je odrasla.
  • 13. 12. - Završava se Bitka na Chosinskoj akumulaciji: kineske snage zauzimaju severoistok Koreje, ali opkoljene snage UN se probijaju iz obruča prema luci Hungnam, odakle evakuacija počinje za dva dana.
  • 13. 12. - Najviši vodostaj Neretve kod Metkovića, 445 cm.[16]
  • 14. 12. - Generalna skupština UN odlučila o osnivanju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
  • 15. 12. - Uspostavljena američka civilna administracija na japanskim ostrvima Rjukju (vraćena Japanu 1972).
  • decembar - Izvršenje Petogodišnjeg plana u FNRJ produženo za godinu dana.
  • 16. 12. - U SAD proglašena nacionalna emergencija u vezi Korejskog rata.
 
F-86 Sabre u Koreji
  • 17. 12. - F-86 Sabre, američki mlaznjak sa strelastom konfiguracijom, ulazi u Korejski rat - može parirati MiG-15.
  • 17. 12. - General Jean de Lattre de Tassigny stiže u Sajgon - menja situaciju u Vijetnamu u francusku korist sledeće godine, dok se ne povuče zbog bolesti.
  • 18. 12. - Dvanaest zapadnoevropskih zemalja planiraju zajedničku vojsku i ponovno naoružavanje Z. Nemačke.
  • 23. 12. - Sporazum o italijanskim reparacijama Jugoslaviji. (NYT)
  • 24. 12. - "Božićno čudo": posle devet dana je završena Hungnamska evakucija preko 100 hiljada vojnika i 90.000 civila, luka je dignuta u vazduh.
  • 25. 12. - Četvorica škotskih studenata uzela Kamen iz Sconea iz Vestminsterske opatije i odnela ga u Škotsku (vraćen u aprilu, trajno u Škotskoj od 1996).
  • 29. 12. - Truman je potpisao Yugoslav Emergency Relief Assistance Act radi sprečavanja gladi (pominje se izvršno naređenje 25. 1. '51), pomoć vredna 38 miliona.
  • 30. 12. - Sporazum između Saudi Arabije i naftne firme Aramco o podeli profita "fifti-fifti"[17]. Ove godine je proradio Transarabijski naftovod od Saudi Arabije do Sidona u Libanu.
  • 30. 12. - NYT izveštava da jugoslovenske obaveštajne službe procenjuju uvećanje ljudstva sovjetskih balkanskih satelita od 155.000 u poslednjih sedam sedmica.
  • 31. 12. - Počinje kineska Treća faza ofanzive i Treća bitka za Seul, koji UN napušta 4. januara.
  • 31. 12. - Amnestiju u FNRJ dobija 11.327 lica, mnogi su seljaci koji su odbili prinudni otkup. (NYT)

Kroz godinu

uredi

1950. u temama

uredi

Galerija

uredi
  •  
    Međunarodna trgovina
  •  
    Afrika

Rođenja

uredi
Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1950.

Januar/Siječanj

uredi

Februar/Veljača

uredi

Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj

uredi

Maj/Svibanj

uredi

Jun/Juni/Lipanj

uredi

Jul/Juli/Srpanj

uredi

Avgust/August/Kolovoz

uredi

Septembar/Rujan

uredi

Oktobar/Listopad

uredi

Novembar/Studeni

uredi

Decembar/Studeni

uredi

Kroz godinu

uredi

Smrti

uredi
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1950.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj – Jun/Lipanj

uredi

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

uredi

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

uredi

Kroz godinu

uredi

Nobelova nagrada za 1950. godinu

uredi

Reference

uredi
  1. ↑ IZLOŽBA SREDNJOVJEKOVNE UMJETNOSTI NARODA JUGOSLAVIJE. krlezijana.lzmk.hr
  2. ↑ Bajec, Dolničar, 1981, str. 117
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Collier's Year Book za 1950. (Microsoft Encarta 2004)
  4. ↑ U Narodnoj skupštini FNRJ: polaganje zakletve i čitanje ekspozea u ime nove Vlade. foto.mij.rs
  5. ↑ Bajec, Dolničar, 1981, str. 139
  6. ↑ Bajec, Dolničar, 1981, str. 210
  7. ↑ Sabrina Ramet, Tri Jugoslavije... str. 181
  8. ↑ Bajec, Dolničar, 1981, str. 144
  9. ↑ Documents 168 through 208 Arhivirano 2012-10-29 na Wayback Machine-u, Assessing the Soviet Threat: The Early Cold War Years (Document 174), cia.gov
  10. ↑ Nenad Bukvić, PRILOG POVIJESTI INSTITUCIJA: PREZIDIJUM SABORA NARODNEREPUBLIKE HRVATSKE 1945.–1953.
  11. ↑ Tito VS. Moscow: 25 Years After (1948-1973) Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Part Two, page 7, Slobodan Stanković, OSA - RFE
  12. ↑ Douglas C-47A-25-DK (DC-3) Malo Sljeme. aviation-safety.net
  13. ↑ Bajec, Dolničar, 1981, str. 142
  14. ↑ Zar zabranjen samo u ličnoj karti. danas.rs 02. februara 2010
  15. ↑ Ostojić, Stevo, str. 143
  16. ↑ Neretva na 20 cm od povijesnoga minimuma. arhiva.metkovic.hr 30.12.2016.
  17. ↑ The Saudi-Aramco "50/50" Agreement, December 30, 1950. wps.pearsoncustom.com

Literatura

uredi
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Vanjske veze

uredi
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1950.&oldid=42326007